Египан (грч. Αιγίπαν) је у грчкој митологији било божанство, један од Панова.

Митологија уреди

Имао је козје ноге налик Пану.[1] Неки аутори су сматрали да је он иста личност као и Пан, док су их други раздвајали.[2] Када је богове напао монструозни Тифон, сви су се сакрили претворивши се у разне животиње, па се тако Египан претворио у јарца са репом рибе[1], како га је Ератостен и замишљао. Прича о њему је иначе каснијег датума.[2] Тифон се показао као достојан противник и иако га је Зевс ранио, успео је да преотме челични срп и њиме му одсекао тетиве на рукама и ногама. Тако је заробио Зевса, везао га и однео у пећину Корикион, на Киликији, а његове тетиве је поверио на чување аждаји Делфини. Међутим, Хермес и Египан су успели да се домогну тетива и врате их Зевсу, који је поново напао Тифона.[3] Зевс га је наградио сместивши га међу звезде у сазвежђе Јарца.[1] Египанов отац је био Зевс, а мајка му је према Хигину била Бетида или Екс[1] (или Ега, Панова супруга[2]), или коза.[2] Као његов отац се помиње и Хермес.[1] Неки извори помињу два Египана; један је био Панов и Ексин син, који је био одгајан заједно са Зевсом (јер је Екс иначе била Зевсова дадиља), који је касније Зевсу вратио тетиве, а други је био Зевсов и Бетидин син.[4]

Према Плутарху, у римској митологији, Египан је било друго Силваново име, а рођен је из инцестуозне везе Валерије из Тускула и њеног оца Валерија.[1]

Уметност уреди

Иако је поистовећиван са Паном, на најмање једној атинској вази је приказан заједно са овим божанством, а обојица су били пратиоци бога Диониса. На римском мозаику који се чува у музеју у Риму, приказан је као „морски“ јарац кога јаше бог Ерос.[1]

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е theoi.com: Aigipan
  2. ^ а б в г „Greek Myth Index: Aegipan”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2010. г. Приступљено 23. 11. 2010. 
  3. ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  4. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Abarbarea 1 to Aetius