Едхем Мулабдић
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. |
Едхем Мулабдић (Маглај, 25. децембар 1862 — Сарајево, 29. јануар 1954)[1] је бошњачки књижевник, уредник часописа, учитељ те аутор првог савременог бошњачког романа.[2]
Едхем Мулабдић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Едхем Мулабдић (Ашик Гариб) |
Датум рођења | 25. децембар 1862. |
Место рођења | Маглај, Османско царство |
Датум смрти | 29. јануар 1954.91 год.) ( |
Место смрти | Сарајево, Социјалистичка Федеративна Република Југославија |
Књижевни рад | |
Период | 1891—1954 |
Утицао на | Развој бошњачке просвете, науке и културе (први савремени бошњачки роман) |
Најважнија дела | Зелено бусење Нова времена На обали Босне |
Због контаката са вођама НДХ био је изопштен, после Другог светског рата му је суђено, а остао је и без своје пензије. Мулабдић је данас лектирни писац. Манифестација „Мулабдићеви дани културе” у целости је посвећена имену овог књижевника.
Биографија
уредиЕдхем Мулабдић је рођен у Маглају 1862. године. Ту је завршио мектеб и руждију, а након тога запослио се као чиновник.[3] Године 1887, Мулабдић уписује Учитељску школу у Сарајеву и по њеном завршетку одмах добија посао у Брчком (од 1890 до 1891).[3] Одатле бива премештен у Сарајево, где ради као наставник у Дурал-муалимину, муслиманској вероучитељској школи. Иза тога је перфект конвикта Учитељске школе, затим наставник у Шеријатској судској школи, а потом надзорник основне школе. Ускоро бива изабран за народног посланика у Маглају (1923)[3] и на тој дужности остаје све до јануара 1929. године, после чега одлази у пензију. 1923. године постаје један од оснивача, а од 1929. године па све до смрти председник хрватског муслиманскога друштва Народна узданица.[2][4] Заузимао се за приближавање муслимана хрватској националној идеји.[2] Заједно са Сафвет-бегом Башагићем и Османом Нури Хаџићем покреће лист Бехар 1. маја 1900. (уредник листа од 1901. до 1906. године)[5], а 1903. године оснива и друштво Гајрет. Уређивао је и Гајрет (1907).[3]
У свом дугом животу био је пре свега просветитељ, а онда и успешан књижевник. Свој просветитељски рад преноси и на књижевно стваралаштво. Роман Зелено бусење може се сматрати најзначјнијим делом овог аутора, али и првим бошњачки романом.[6] Нова времена је роман мањег значаја, али неоспоран документ за изучавање тог дела историје о ком се у роману говори. Будући да је Мулабдић и први бошњачки новелиста, битно је поменути и збирку новела На обали Босне. Мноштво чланака и дидактичких текстова остало је расуто по часописима које је писац уређивао или имао заслуге у њиховом стварању као сарадник. За време НДХ јављао се у многим часописима.[а] Због контаката са вођама НДХ био је изопштен (екскомунициран), после Другог светског рата му је суђено, а остао је и без своје пензије. Умро је у Сарајеву, 29. јануара 1954. године.
Данас је Мулабдић лектирни писац и помало му се враћа значај који је имао за развој бошњачке културе и просвете. Маглајска манифестација „Мулабдићеви дани културе” у целости је посвећена имену и делу овог значајног књижевника.
Библиографија
уредиРомани
уреди- Зелено бусење (Загреб, 1898; Загреб, 1944) — роман из доба окупације Босне и Херцеговине
- Нова времена (Мостар, 1914) — слика из новијег живота у Босни
Приповетке
уреди- Руковиет шале (Сарајево, 1893) — збирка шаљивих приповетки
- На обали Босне: цртице (Загреб, 1900) — збирка приповетки
- Несретан унук
- Ђуро Препелица
- Ага и кмет
- Лов
- Тахирага
- Ново вријеме
Цртице
уреди- Шехити (Бехар, бр. 1, 1900/1901)
- Кућни рахатлук (Бехар, бр. 1, 1900/1901)
- Ихтијар Сејфо (Бехар, бр. 2, 1901/1902)
- Зекоња (Бехар, бр. 2, 1901/1902)
- Бунбар (Бехар, бр. 2, 1901/1902)
- Једна ротација (Бехар, бр. 5, 1904/1905)
- Бајрам
- Успомене у народу
Новеле
уреди- Два трговца (Бехар, бр. 1, 1900/1901)
- Кумови
- Гариб
- Нишан
- Тајно писмо
Чланци
уреди- Наша дјеца прије мектеба
- Учитељ народу
Остало
уреди- Код старог дједа
- Османлија
- Бијела меџидија (Бехар, бр. 1, 1900/1901)
- Први езан (Бехар, бр. 4, 1903/1904)
- На Илиџу (Бехар, бр. 5, 1904/1905)
- Цртице (Сарајево, 1907)
- Свак на посао (Сарајево, 1934)
- Изабране приповијести (Загреб, 1944)
- Изабрана дјела /2 св.; књ. 1, Зелено бусење: роман из доба окупације Босне и Херцеговине; књ. 2, Приповијетке/ (Сарајево, 1974)[7][8][9]
Напомене
уредиРеференце
уреди- ^ „Edhem Mulabdić” Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2014). avlija.me/portreti. Приступљено 29. 12. 2014.
- ^ а б в „Hrvatska enciklopedija: Mulabdić, Edhem”. Приступљено 1. 1. 2015.
- ^ а б в г Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 529.
- ^ а б Tko je tko u NDH: Hrvatska 1941.–1945. (1997). Minerva. . Zagreb. pp. 285—286. ISBN 978-953-6377-03-9.
- ^ „Životopis Edhema Mulabdića” Архивирано на сајту Wayback Machine (29. децембар 2014). svjetlopis.web44.net/zivotopisi. Приступљено 29. 12. 2014.
- ^ „Mulabdić ef. Edhem”. bosnjaci.net. Приступљено 29. 1. 2014.
- ^ „Edhem Mulabdić (biografija)”. scribd.com. Приступљено 29. 12. 2014.
- ^ „Edhem Mulabdić, vrsni pozavalac ljudi i vremena” Архивирано на сајту Wayback Machine (29. децембар 2014). avlija.me. Приступљено 29. 12. 2014.
- ^ „Katalog Knjižnica grada Zagreba: Mulabdić, Edhem”. Приступљено 29. 12. 2014.
Литература
уреди- Селмановић, Алија. „Брига Едхема Мулабдића о језику”. Језик: часопис за културу хрватскога књижевног језика, бр. 1. (1955). стр. 18—22.
- Наметак, Алија. „Едхем Мулабдић” (1997). Сарајевске успомене. Хрватска свеучилишна наклада. Загреб. стр. 67—85.
- Nametak, Alija (1994). Sarajevski nekrologij. Sarajevo: Globus. COBISS.SR 121028364 COBISS.BH 47073280
- Nametak, Alija (2004). Sarajevski nekrologij. Sarajevo: Civitas, (Ljubljana : Mladinska knjiga). COBISS.SR 13114118 COBISS.RS 214465536 COBISS.BH 13114118