Отворите главни мени

Ежен Фердинанд Виктор Делакроа (франц. Delacroix Ferdinand Victor Eugène; Сен Морис, 26. април 1798Париз, 13. август 1863) био је француски сликар, главни представник романтизма. Радио је портрете, историјске композиције, пределе и мртве природе. Он се борио против сивила у сликарству неокласициста.

Ежен Делакроа
Félix Nadar 1820-1910 portraits Eugène Delacroix.jpg
Ежен Делакроа
Пуно имеЕжен Фердинанд Виктор Делакроа
Датум рођења(1798-04-26)26. април 1798.
Место рођењаСен Морис
Француска
Датум смрти13. август 1863.(1863-08-13) (65 год.)
Место смртиПариз
Француска
Потпис
Delacroix autograph.png
Ежен Делакроа, Слобода води народ 1933.

У колориту његових слика има јаких тонова боје, обојених сенки и напоредо постављених комплементарних боја. Делакроово сликарство се ослања на барокно сликарство, посебно Рубенсово. Јавности је постао познат 1824. године након излагања његове слике Покољ на Хиосу (где приказује борбе Грка против Турака). Пун назив слике гласи Покољ на Хиосу: грчке породице у ишчекивању смрти или ропства. Конзервативци су слику назвали покољем сликарства, док су је други одушевљено поздравили.

Није сликао по наруџбини, већ је људе с којима је долазио у контакт, а на које је гледао као жртве романтичне патње. Тако имамо и слике попут Одалиске и Фредерик Шопен.

Између осталог насликао је и Заузеће Цариграда, као и Грчка умире на рушевинама Мисолунгија

Такође је и илустрoвао дела романтичара али и других, чега је јединствен пример дело Сарданапалова смрт и велики број Шекспирових, Бајронових и Дантеових ликова ушао је у наслеђе европске културе захваљујући највише сликама Ежена Делакроа.[1]

Сликао је и портрете од којих су најпознатији Шопен и Жорж Санд.

Одлази у Африку (Алжир, Мароко), где слика живот и обичаје локалног становништва. Ту се истичу етнографске композиције као : Алжирске жене у харему, Јеврејска свадба у Мароку, Бели коњ у вихору (где користи комбинацију светло-тамног).

РеференцеУреди

  1. ^ Делакроа, Ежен (2010). Сликање живота : Изабране странице Дневника. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0386-4. 

Спољашње везеУреди