Екатерина Коначи
Екатерина Коначи (рум. Ecaterina Cocuța Conachi; Циганешти, 2. април 1829 — Ђенова, 22. фебруар 1870) била је румунска принцеза и револуционарка. Позната је по свом активизму и раду на уједињењу Молдавије и Влашке.[1]
Екатерина Коначи | |
|---|---|
 Екатерина Коначи | |
| Датум рођења | 2. април 1829. |
| Место рођења | Циганешти, Кнежевина Молдавија |
| Датум смрти | 22. фебруар 1870. (40 год.) |
| Место смрти | Ђенова, Италија |
| Супружник | Емануеле Русполи, 1. принц од Пођо Суазе, Николај Вогорид |
| Родитељи | Костаке Коначи |
Биографија уреди
Рођена је 2. априла 1829. у општини Мунтени, округу Галац. Припадала је патриотској породици Коначи. Први пут се удала на инсистирање свог оца 1846. године, у Јаши, за принца Ницолаја Вогоридија. Имали су четворо деце: Еманоила, Константина, Марију и Луцију.[2]
Била је предан присталица националних интереса и борбе за уједињење Влашке и Молдавије, није се устручавала да угрози част прве даме Молдавије, отворено је подржавала друштвене покрете и бавила се синдикалним пословима. Суочила се са супругом и помагала на разне начине, попут донирања накита у сврху уједињења или крађе докумената који угрожавају активности противника националних интереса Молдавије.
Током жестоког обрачуна присталица и противника уједињења две кнежевине постала је пријатељ Александра Јоана Куза. Њен супруг планирао је да преузме трон владара Молдавије. Коначи је одиграла одлучујућу улогу у победи униониста, пошто је украла писма свог мужа османским великодостојницима. Објавила је тајне преписке супруга са Османским и Хабзбуршким царством, чиме је допринела да добије отказ као кајмакам. Након уније између Молдавије и Влашке 1862. године, која је створила Кнежевину Румунију, одвојила се од супруга.
Године 1864. поново се удала у Риму за принца, са којим је имала петоро деце. Преминула је 22. фебруара 1870. од маларије у Ђенови, Краљевини Италији. Сахрањена је у Циганешти.[3]
Референце уреди
- ^ Arina Avram (10. 9. 2014). Femei celebre din România (Romanian edition). Grupul Editorial ALL. стр. 54—. ISBN 978-973-724-848-0.
- ^ Vogoride.
- ^ „George Marcu, Rodica Ilinca – Enciclopedia personalităților feminine din România”. wife.mihaimoga.com. Архивирано из оригинала 30. 11. 2020. г. Приступљено 14. 04. 2021.
Спољашње везе уреди
- Екатерина Коначи
- Екатерина Коначи Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2014) на ziarullumina.ro
