Википедија

Еколошки проблеми

Еколошки проблеми су штетни утицаји људске активности на биофизичко окружење. Заштита животне средине је пракса заштите природне средине на индивидуалном, организационом или државном нивоу, у корист и животне средине и људи. Екологија, друштвени и еколошки покрет, бави се питањима заштите животне средине путем заговарања, образовања и активизма.[1]

Загађење воде је еколошко питање које погађа многe водe. Ова фотографија приказује пену на Новој реци док из Мексика улази у Сједињене Државе.

Еквивалент угљен-диоксида, гасови стаклене баште у атмосфери, је већ премашио 400 од милион делова. Количина плинова у атмосфери вероватно је већа од прага који потенцијално може изазвати климатске промене. Канцеларија Уједињених нација за координацију хуманитарних питања je изјавила да ,,климатске промене нису само претња далеке будућности. То је главни покретач растућих хуманитарних потреба. Број погођених људи и штета нанесена екстремним временским условима је огроман".[2] Такође, канцеларија Уједињених нација за координацију хуманитарних питања је навела:

  • Климатске катастрофе су у порасту. Око 70 посто катастрофа сада је повезано са климом, у односу на око 50 постo пре две деценије.
  • Ове катастрофе узрокују теже људске трошкове. У последњој деценији 2,4 милијарде људи је било погођено климатским катастрофама, у поређењу са 1,7 милијарди из претходне деценије. Трошкови реаговања на катастрофе порасли су десет пута између 1992. и 2008.
  • Деструктивне изненадне обилне кише, интензивне тропске олује, обилне поплаве и суше вероватно ће се повећати, као и рањивост локалних заједница у недостатку снажних заједничких акција.[3]

Уништавање животне средине узроковано људима је глобалан и трајни проблем. До 2050. године очекује се да ће глобална људска популација порасти за 2 милијарде људи, чиме ће достићи ниво од 9,6 милијарди људи.[4] Људски ефекти на Земљу могу се сагледати на многe различитe начинe. Главни од њих је пораст температуре, а према извештају Наша променљива клима, глобално загревање које је трајало последњих 50 година првенствено је последица људских активности.[5] Од 1895. године, средња температура у Сједињеним Државама порасла је за између 1,3°Ф и 1,9°Ф, а највећи део повећања догодио се од око 1970. године.[6][7]

Врсте уреди

Главна актуелна питања заштите животне средине могу укључивати глобално загревање, контаминацију, деградацију животне средине и исцрпљивање ресурса. Конзерваторски покрет се залаже за заштиту угрожених врста и заштиту било којег еколошки вредног природног подручја, генетички модификованe хранe и глобалног загрeвања.

Научна основа уреди

Ниво разумевања Земље у последње време је значајно порасло кроз науку, посебно применом научне методе. Наука о животној средини је сада мултидисциплинарна академска студија која се учи и истражује на многим универзитетима. Ово се користи као основа за решавање проблема заштите животне средине.

Прикупљене су велике количине података и они се сврставају у извештаје, од којих је уобичајена публикација о стању животне средине. Недавни велики извештај била је Процена миленијума екосистема, са 1200 научника, објављено 2005. године, који је показао висок ниво утицаја који људи имају на eкосистемске услуге.

Организације уреди

Питања заштите животне средине проучавају се на регионалном, националном или међународном нивоу од стране владиних организација.

Највећа међународна агенција, основана 1972. године, је Програм Уједињених нација за животну средину. Међународна унија за заштиту природе садржи 83 државе, 108 владиних агенција, 766 невладиних организација и 81 међународну организацију и око 10.000 стручњака и научника из земаља широм света.[8] Међународне невладине организације укључују Гринпис, Пријатељи Земље и Светску фондацију за природу. Влада спроводи политику заштите животне средине и закон о животној средини широм света.

Трошкови уреди

Загађење има трошкове. Производи активности које узрокују загађење ваздуха намећу трошкове здравља и чишћења за целокупно друштво.[9][10][11] Током 2005. године капитални трошкови за смањење загађења и оперативни трошкови у САД-у износили су готово 27 милијарди долара.[12]

Решења уреди

Одрживост је кључ за спречавање или смањење ефекта еколошких проблема. Сада постоје јасни научни докази да је потребан невиђен колективни напор да се људска употреба природних ресурса врати у нормалу.[13][14] Да би људи живели здраво, природни ресурси Земље морају се користити брзином којом се могу надокнадити (и ограничавањем глобалног загревања).

Забринутост за животну средину подстакла је формирање зелених, политичких, странака, које настоје решити питања заштите околине. У почетку су настале у Аустралији, Новом Зеланду и Немачкој, али су данас присутне у многим другим земљама.

Филм и телевизија уреди

Све је већи број филмова на тему заштите животне средине, посебно о климатским променама и глобалном загревању. Филм из 2006. Неугодна истина стекао је комерцијални успех.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Eccleston, Charles H. (2010). Global Environmental Policy: Concepts, Principles, and Practice. Chapter 7. ISBN 978-1439847664.
  2. ^ OCHA. „Climate Change - Humanitarian Impact”. Архивирано из оригинала 4. 4. 2016. г. Приступљено 29. 6. 2017. 
  3. ^ OCHA. „Climate Change - Threats and Solutions”. Архивирано из оригинала 7. 4. 2016. г. Приступљено 29. 6. 2017. 
  4. ^ Living Blue Planet Report (PDF). WWF. 2015. ISBN 978-2-940529-24-7. 
  5. ^ Walsh, et al. 20
  6. ^ „Our Changing Climate” (PDF). 
  7. ^ „National Climate Assessment”. National Climate Assessment. Приступљено 20. 5. 2017. 
  8. ^ „About”. IUCN (на језику: енглески). 3. 12. 2014. Приступљено 20. 5. 2017. 
  9. ^ The staggering economic cost of air pollution By Chelsea Harvey, Washington Post, January 29, 2016
  10. ^ Freshwater Pollution Costs US At Least $4.3 Billion A Year, Science Daily, November 17, 2008
  11. ^ The human cost of China's untold soil pollution problem, The Guardian, Monday 30 June 2014 11.53 EDT
  12. ^ EPA,OA,OP,NCEE, US. „Pollution Abatement Costs and Expenditures: 2005 Survey | US EPA”. US EPA (на језику: енглески). Приступљено 7. 3. 2018. 
  13. ^ Gismondi, M. (2000). Interview of Dr. William Rees. Aurora Online. Retrieved on 2009-03-10
  14. ^ Millennium Ecosystem Assessment (2005). Ecosystems and Human Well-being: Biodiversity Synthesis. Summary for Decision-makers. pp.1-16. Washington, DC.: World Resources Institute. The full range of reports is available on the Millennium Ecosystem Assessment web site Архивирано 2015-08-13 на сајту Wayback Machine. Retrieved on: 2009-03-10

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еколошки_проблеми&oldid=26876837”