Отворите главни мени

Елба (латински: Ilva) је италијанско острво у Тиренском мору. Припада регији Тоскани и округу Ливорно, а налази се 20 км од обале. То је највеће острво у Тосканском архипелагу и треће по величини италијанско острво после Сицилије и Сардиније. Заједно с осталим острвима у том архипелагу део је НП Тоскански архипелаг Parco nazionale Arcipelago Toscano. Око 50 км западно од острва налази се француско острво Корзика.

Елба
Aerial view of Elba 2.jpg
Елба на мапи Италије
Елба
Елба
Географија
Координате42°45′43″ СГШ; 10°14′27″ ИГД / 42.76183° СГШ; 10.24083° ИГД / 42.76183; 10.24083 Координате: 42°45′43″ СГШ; 10°14′27″ ИГД / 42.76183° СГШ; 10.24083° ИГД / 42.76183; 10.24083
Површина224 km2
Обала147 km
Висина1.018 m
Администрација
ИТА
Западна овала Елбе

Површина острва је 224 км². а дужина обале је око 147 км. Дуго је 29 км, а широко 18,5 км. Има разуђену обалу и доста је брдовито. Највиши врх је Монте Капане висок 1019 метара. Покривен је макијом, маслинама, воћњацима и виноградима. У источном делу острва има железне руде, а у мањим количинама цинкове руде, мермера и сумпора. У привреди острва све већу важност добија туризам. Медитеранска клима влада свуда на острву, осим на Монте Капану где су зиме умерено хладне. Падавине су најчешће у јесен. Острво се састоји од осам општина које су део тосканске покрајине Ливорно. Највеће насеље на острву је Портоферајо.

ИсторијаУреди

Острво је припадало Етрурцима и Сиракужанима у 5. веку п. н. е, Римљанима, Лангобардима у 7. веку, Пизи, Ђенови од 11. до 14. века, принчевима од Пиомбина (од 1399.), Шпанији (од краја 16. века, а Французима 1799. Овде је након абдикације 1814. године био прогнан Наполеон I до краја фебруара 1815., када се вратио у Француску.

Бечким конгресом острво је дато Великом војводству Тоскане, а 1860.. године, постао је део уједињене Краљевине Италије.

Француске снаге искрцале су се на острво 17. јуна 1944., ослобађајући га од Немаца.

Спољашње везеУреди