Елмас Мехмед-паша
Елмас Мехмед-паша (осм. тур. ئهلماس محمد پاشا, тур. Elmas Mehmed Paşa; 1661.–1697) је био велики везир Османског царства у периоду од 1695. до 1697. за време владавине султана Ахмеда другог. Сматра се да се епитет његовог имена Елмас у значењу "дијамант" односи на згодан изглед. Као војсковођа поражен је и убијен на обали Тисе у Бачкој, од стране војске принца Еугена Савојског у бици код Сенте.
| Елмас Мехмед-паша ئهلماس محمد پاشا | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1661. |
| Место рођења | Догањарт, Османско царство |
| Датум смрти | 11. септембар 1697. |
| Место смрти | Сента, Краљевина Угарска |
| Војна каријера | |
| Служба |  Османско царство1695—1697. |
| Чин | Велики везир |
| Учешће у ратовима | Битка код Лугоша Битка код Хетина Битка код СентеВелики турски рат |
| Период | 3. мај 1695. — 11. септембар 1697. (погинуо у бици код Сенте) |
| Претходник | Сурмели Али-паша |
| Наследник | Амџазаде Копурлу Хусејин-паша |
Биографија
уредиРођен је у турском градићу Догањарт (тур. Doğanyurt) у северној покрајини Кастамон данашње Турске. Отац му је био поморски капетан. Почео је да ради на царском двору по личном захтеву султана Мехмеда IV. и био међу реткима који су тако млади постали високи функционери царства. У времену владавине султана Мустафе другог 1688. године био је унапређен у нишанџију (чувара царског печата), а у 1689. години постаје везир (функција министра).[1]
Царство се у овом периоду суочувало са низом војних пораза током Великог турског похода, почевши од неуспеле опсаде Беча 1683. године. Након погубљења паше Кара Мустафе, настао је период честих промена великих везира — само у периоду 1683.–1695 сменило се једанаест ових Османских премијера. Елмас Мехмед-паша је изабран за великог везира 2. маја 1695. од стране султана Мустафе другог лично. Био је успешнији од претходника, и заједно са султаном извојевао две победе над Хабзбуршким царством — у биткама код Лугоша (данашња Румунија) 1695. и код Хетина (данашња Србија) 1696.
Осим војне делатности, Елмас паша се заложио и за монетарну реформу, пошто је у то време велик проблем Османлијског царства била девалвација монете. Мехмед је сабирао разне кованице (укључујући и европских монета) и ковао нови златни и сребрни новац у име Мустафе другог.[2]
Битка код Сенте и погибија
уредиНа почетку Битке код Сенте 11. септембра 1697. хабзбуршка војска је у јуришу на истурену турску коњицу заробила османлијског официра из Мехмед-пашиног штаба. Командант хабзбуршке војске, принц Еуген Савојски сазнавши од њега за борбене детаље и припрему напада османија на левој страни Тисе, наредио је јуриш на турску војску у стратешком моменту њиховог прелажења реке.[3] Мехмед-паша је покушао да организује дисциплиновано повлачење успаничене војске, при чему је дошао у конфронтацију са њом и на крају страдао од руке сопствених војника, који су га задавили. Сам султан је преко Темишвара побегао за Истанбул, а две године након овог пораза 26. јануара 1699. турци су били приморани да потпишу Карловачки мир, према којем су изгубили власт над Краљевином Угарском.
Референце
уреди- ^ Ayhan Buz:Osmanlı Sadrazamları, Neden Kitap, İstanbul. 2009. ISBN 978-975-254-278-5. стр. 146-147.
- ^ Страница са описом великих везира Османског царства (језик: турски)
- ^ Prof. Yaşar Yüce-Prof. Ali Sevim: Türkiye tarihi Cilt III, AKDTYKTTK Yayınları, İstanbul, 1991 стр, 227
Спољашње везе
уреди
