Ел Мундир III ибн ел Нуман

Ел Мундир III ибн ел Нуман (арапски: المنذر بن النعمان‎‎), такође познат као Ел Мундхир ибн Имри ел Кајс (المنذر بن إمرئ القيس) (умро 554.) био је краљ Лахмида у периоду 503/505–554.

Ел Мундир III ибн ел Нуман
Khosrow I Anushirvan and Al-Mundhir III ibn al-Nu'man.png
Шахнаме, илустрација Ел Мундхира III, (десно) како тражи помоћ од Сасанидског краља Хозроја I против Византијског царства.
Место рођењаАл-Хира (у данашњем Ираку)
Датум смрти554.
Место смртиЈавм Халима
ОтацЕл Нуман II ибн ел Асвад
МајкаМарија бинт Авф бин Гешем
ВероисповестХришћанство
Краљ Лахмида, сасанидски вазал
Период503/505–554
ПретходникАбу Џафур ибн Алкама
НаследникАмр III ибн ел Мундир

БиографијаУреди

Његова мајка је била Марија бинт Авф бин Гешем. Као син Ел Нумана II ибн ел Асвада, он је наследио свог оца и одмах након његове смрти 503. године после кратке међувладе Абу Џафур ибн Алкама. Он је један од најпознатијих Лахмидских краљева, а познат је по својим војним достигнућима. Она су започела пре него што је крунисан за краља, са упадима у провинције Палестина Салутарис и Арабија Петра 503. године, заробљавањем великког броја Римљана.[1] Мундирови упади покривалису подручје између Еуфрата на истоку до Египта на западу[2] и Наџда на југу, где је 516. Године био ангажован у борби против Мади Караба, Химјарског краља.[3]


Године 526. рат између Византијског царства и Сасанидског царства је отпочео, и Мундир је напао Сирију, и похарао је. Два римска високо рангирана команданта, Тимостратус и Јован су том приликом били заробљени. Ово је натерало и самог Јустинијана I да пошаље Ел Мундиру посланство ради мира које су чинили Аврам син Еуфразијев (његов син је Ноносус историчар) и Симеон Бет Аршам. Њима су се придружили Сергија Расафа (кога је касније послао Јустинијан са поклонима за Ел Мундира). Године 528. Ел Мундир је напао Сирију и вратио се са много плена. Следеће године (529.) је обновио своје нападе, прво заузевши сву област до граница која је била код Кабора. Након тога, је наставио да се креће према Арзони и Нисибису разарајући и пустошећи градове пре него што настави ка Апамеји и Халкидону. Ел Мундир није био у стању да освоји град Антиохију јер је Јустинијан послао велику војску да га штити. Ел Мундир се вратио са много плена, међу њим је било и 400 монахиња, које је узео из храма богиње Узе који је изгорео.


Ел Мундир је погинуо у бици код Јавм Халима у борби са Гасанидима који су били под командом Ел Харита ибн Јабалаха у јуну 554. године. Њега су наследила његова три сина, Амр III (в.554-569), Кабус (в.569-573) и Ел Мундир IV (в.574-580).

ИзвориУреди

  1. ^ John Binns, Ascetics and ambassadors of Christ: the monasteries of Palestine, 314-631. стр. 113; Frank R. Trombley, J. W. Watt, The chronicle of pseudo-Joshua (the margain) pp. 108; Cyril of Scythopolis, Life of John the Hesychast, 211. 15-20
  2. ^ Procopius I. xvii. 41; Rothstein, Dynastie der Lahmiden. стр. 46; Shahid, Byzantium and the Arabs in the Fifth Century, pp. 24-25
  3. ^ Le Museon, LXVI, 1953, P. 307, 310, Ryckmans 510-446
Претходник: Лахмидски краљ
503/505-554
Наследник: