Ел Мундир IV ибн ел Мундир
Ел Мундир IV ибн ел Мундир (арап. المنذر بن المنذر) је био краљ Лахмидских Арапа од 574. до смрти.
Био је син великог Ел Мундира III ибн ел Нумана (в. 502–554), а на престо је дошао након своје браће Амра III ибн ел Мундира (в. 554–569) и Кабуса ибн ел Мундира (в. 569–573). Његов долазак на престо изазвао је незадовољство код становника главног града, Ал-Хире, због његове насилне природе и његовог паганизма, био је непопуларан међу својим, претежно хрићанским, поданицима. Персијски гувернер Сухраб, постављен је и владао је Хиром годину дана, док Зајд ибн Хамад није убедио људе да прихвате Мундира за свог краља. Догађаји током његовог владавине су углавном нејасни, изузев пљачке и разарања Хире од стране Гасанида под Ел Мундиром III ибн ел Харит-ом 575. Ухапшен од стране Маврикија, био је прогнан на Сицилију са супругом и неким од његових синова. Наследио га је његов син Ел Нуман III ибн ел Мундир (в. 580-602), последњи лахмидски краљ Хире.
Две његове жене су познате по имену: јеврејски заробљеник Салма бинт ел Саиг, мајка његовог наследника Нумана и хришћанка Марија бинт ел Харитх ибн Дјулхум.
Види још уреди
Литература уреди
- Bosworth, Clifford Edmund, ур. (1999). The History of Al-Ṭabarī, Volume V: The Sāsānids, the Byzantines, the Lakhmids, and Yemen. State University of New York Press. стр. 370—371. ISBN 978-0-7914-4355-2.
- Shahîd, Irfan (1991). „Al-Mundhir IV”. The Encyclopedia of Islam, New Edition, Volume VI: Mahk–Mid. Leiden and New York: BRILL. стр. 568. ISBN 978-90-04-08112-3.
- Michael Whitby, ур. (2000). The ecclesiastical history of Evagrius Scholasticus (PDF). Liverpool University Press. стр. 292. ISBN 978-0-85323-605-4. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 12. 7. 2017.