Википедија

Емануеле Бирарели

Емануеле Бирарели (ит. Emanuele Birarelli; Сенигалија, 8. фебруар 1981) је италијански одбојкаш. Висок је 202 cm и игра на позицији средњег блокера у Трентино Волеју.

Емануеле Бирарели
Лични подаци
Пуно име Емануеле Бирарели
Надимак Бира
Датум рођења (1981-02-08)8. фебруар 1981. (43 год.)
Место рођења Сенигалија, Италија
Држављанство Италија
Висина 202 cm
Информације о каријери
Смеч 340 cm
Блок 316 cm
Позиција средњи блокер
Јуниорска каријера
1995—1998 Фалконара
Сениорска каријера
Године Клуб
1998—1999
1999—2000
2000—2002
2002—2003
2005—2006
2006—2007
2007 -		 Фалконара[1]
Корбордоло[2]
Фалконара
Анкона[3]
Пинето[4]
Верона[5]
Трентино Волеј[6]
Репрезентативна каријера
Године Репрезентација
2008 - Италија
Медаље
Одбојка
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 2016. Рио де Жанеиро Италија
Бронзана медаља — треће место 2012. Лондон Италија
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 2011. Аустрија/Чешка Италија
Сребрна медаља — друго место 2013. Данска/Пољска Италија
Свјетска лига
Бронзана медаља — треће место 2013. Мар дел Плата Италија
Бронзана медаља — треће место 2014. Фиренца Италија
Велики куп шампиона
Бронзана медаља — треће место 2013. Јапан Италија

Играчка каријера уреди

Клупска каријера уреди

Емануеле Бирарели је започео каријеру у Фалконари, гдје је, са изузетком сезоне 1999/00. у којој је наступао за трећелигаша Кордорболо Арктик Морчиолу, провео период од 1995. до 2002. У сезони 2002/03. је играо за Анкону, а онда је, због здравствених проблема (исхемија), био принуђен да направи двогодишњу паузу.

Вратио се одбојци 2005. године, одиграо по сезону за Пинето и Верону, а од 2007. брани боје Трентино Волеја, са којим је четири пута био првак Италије (2007/08, 2010/11, 2012/13, 2014/15), три пута побједник Купа Италије (2009/10, 2011/12, 2012/13), два пута побједник Суперкупа Италије (2011, 2013), три пута побједник Лиге шампиона (2008/09, 2009/10, 2010/11) и четири пута клупски првак свијета (2009, 2010, 2011, 2012).[7]

У регуларном дијелу сезоне 2008/09. је био 62. на листи најбољих поентера (146 поена, 21 утакмица)[8] и 15. на листи најбољих блокера (45 поена из блока, 21 утакмица)[9] Серије А1. У плеј-офу се успео до 15. мјеста на листи најбољих поентера (75 поена, 11 утакмица)[10] и 1. мјеста на листи најбољих блокера (27 поена из блока, 11 утакмица).[11]

У регуларном дијелу сезоне 2009/10. је био 52. на листи најбољих поентера (202 поена, 26 утакмица)[12] и 8. на листи најбољих блокера (58 поена из блока, 26 утакмица)[13] Серије А1. У плеј-офу се успео до 14. мјеста на листи најбољих поентера (76 поена, 8 утакмица)[14] и 1. мјеста на листи најбољих блокера (29 поена из блока, 8 утакмица).[15]

У регуларном дијелу сезоне 2010/11. је био 67. на листи најбољих поентера (163 поена, 22 утакмице)[16] и 21. на листи најбољих блокера (43 поена из блока, 22 утакмице)[17] Серије А1. У плеј-офу се успео до 20. мјеста на листи најбољих поентера (67 поена, 9 утакмица)[18] и 4. мјеста на листи најбољих блокера (23 поена из блока, 9 утакмица).[19]

У регуларном дијелу сезоне 2011/12. је био 68. на листи најбољих поентера (144 поена, 25 утакмица)[20] и 25. на листи најбољих блокера (42 поена из блока, 25 утакмица)[21] Серије А1. У плеј-офу се успео до 15. мјеста на листи најбољих поентера (36 поена, 5 утакмица)[22] и 2. мјеста на листи најбољих блокера (14 поена из блока, 5 утакмица).[23]

У регуларном дијелу сезоне 2012/13. је био 33. на листи најбољих поентера (170 поена, 22 утакмице)[24] и 12. на листи најбољих блокера (43 поена из блока, 22 утакмице)[25] Серије А1. У плеј-офу се успео до 13. мјеста на листи најбољих поентера (75 поена, 9 утакмица)[26] и 4. мјеста на листи најбољих блокера (18 поена из блока, 9 утакмица).[27]

У регуларном дијелу сезоне 2013/14. је био 55. на листи најбољих поентера (142 поена, 20 утакмица)[28] и 15. на листи најбољих блокера (41 поен из блока, 20 утакмица)[29] Серије А1. У плеј-офу је одиграо само двије утакмице, у којима је освојио 9 поена,[30] од чега 2 из блока.[31]

У регуларном дијелу сезоне 2014/15. је био 46. на листи најбољих поентера (172 поена, 24 утакмице)[32] и 7. на листи најбољих блокера (56 поена из блока, 24 утакмице)[33] Серије А1. У плеј-офу се успео до 12. мјеста на листи најбољих поентера (70 поена, 9 утакмица)[34] и 3. мјеста на листи најбољих блокера (22 поена из блока, 9 утакмица).[35]

Проглашен је за најбољег сервера Лиге шампиона 2008/09. те најбољег блокера Свјетског клупског првенства 2012. и 2013.

Репрезентативна каријера уреди

Чинило се да ће здравствени проблеми трајно удаљити Бирарелија од професионалног спорта, али је он, мимо свих очекивања, успио да се врати и 15. маја 2008. одигра прву утакмицу за репрезентацију Италије, у Модени, против Шпаније (3ː1). Од тада је селекција азура незамислива без Бире.

Освојио је шест медаља, од чега двије сребрне (европска првенства 2011. и 2013) и четири бронзане (Олимпијске игре 2012, Свјетска лига 2013. и 2014. и Велики куп шампиона 2013).

Од 2013. је капитен екипе, а од индивидуалних признања у плавом дресу има награде за најбољег средњег блокера Свјетске лиге 2013. и Великог купа шампиона исте године.[36]

Занимљивост уреди

  • Од 2007. до 2013. му је, и у клубу и у репрезентацији, саиграч био Андреа Бари, суграђанин и школски друг.

Референце уреди

  1. ^ ОК Фалконара је до 1998. носила име Сира Фалконара, а 1998/99, 2000/01. и 2001/02. Сира Кучине Фалконара.
  2. ^ ОК Корбордоло је 1999/00. носио име Корбордоло Арктик Морчиола.
  3. ^ ОК Анкона је 2002/03. носио име Сира Кучине Анкона.
  4. ^ ОК Пинето је 2005/06. носио име Меркаторе Уно Пинето.
  5. ^ ОК Блу Волеј Верона је 2006/07. носио назив Марми Ланца Верона.
  6. ^ ОК Трентино Волеј је од 2007. до 2013. носио назив Итас Диатек Трентино, у 2013/14. Диатек Трентино, а 2014/15. Енерџи Т. И. Диатек Трентино.
  7. ^ Legavolley - Atleta: Emanuele Birarelli
  8. ^ „Lega Pallavolo Serie A”. Legavolley.it. Приступљено 19. 7. 2015. 
  9. ^ „Lega Pallavolo Serie A”. Legavolley.it. Приступљено 19. 7. 2015. 
  10. ^ „Lega Pallavolo Serie A”. Legavolley.it. Приступљено 19. 7. 2015. 
  11. ^ „Lega Pallavolo Serie A”. Legavolley.it. Приступљено 19. 7. 2015. 
  12. ^ „Lega Pallavolo Serie A”. Legavolley.it. Приступљено 19. 7. 2015. 
  13. ^ „Lega Pallavolo Serie A”. Legavolley.it. Приступљено 19. 7. 2015. 
  14. ^ „Lega Pallavolo Serie A”. Legavolley.it. Приступљено 19. 7. 2015. 
  15. ^ „Lega Pallavolo Serie A”. Legavolley.it. Приступљено 19. 7. 2015. 
  16. ^ „Lega Pallavolo Serie A”. Legavolley.it. Приступљено 19. 7. 2015. 
  17. ^ „Lega Pallavolo Serie A”. Legavolley.it. Приступљено 19. 7. 2015. 
  18. ^ „Lega Pallavolo Serie A”. Legavolley.it. Приступљено 19. 7. 2015. 
  19. ^ „Lega Pallavolo Serie A”. Legavolley.it. Приступљено 19. 7. 2015. 
  20. ^ „Lega Pallavolo Serie A”. Legavolley.it. Приступљено 19. 7. 2015. 
  21. ^ „Lega Pallavolo Serie A”. Legavolley.it. Приступљено 19. 7. 2015. 
  22. ^ „Lega Pallavolo Serie A”. Legavolley.it. Приступљено 19. 7. 2015. 
  23. ^ „Lega Pallavolo Serie A”. Legavolley.it. Приступљено 19. 7. 2015. 
  24. ^ „Lega Pallavolo Serie A”. Legavolley.it. Приступљено 19. 7. 2015. 
  25. ^ „Lega Pallavolo Serie A”. Legavolley.it. Приступљено 19. 7. 2015. 
  26. ^ „Lega Pallavolo Serie A”. Legavolley.it. Приступљено 19. 7. 2015. 
  27. ^ „Lega Pallavolo Serie A”. Legavolley.it. Приступљено 19. 7. 2015. 
  28. ^ Lega Pallavolo Serie A
  29. ^ Lega Pallavolo Serie A
  30. ^ Lega Pallavolo Serie A
  31. ^ Lega Pallavolo Serie A
  32. ^ Lega Pallavolo Serie A
  33. ^ Lega Pallavolo Serie A
  34. ^ Lega Pallavolo Serie A
  35. ^ Lega Pallavolo Serie A
  36. ^ Player - Emanuele Birarelli - FIVB Volleyball World League 2015

Спољашње везе уреди


 
Емануеле Бирарели на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Емануеле_Бирарели&oldid=26877992”