Отворите главни мени

Ема Дероси-Бјелајац (Стрмац, код Лабина, 3. мај 1926), учесница Народноослободилачке борбе и друштвено-политичка радница СФР Југославије и СР Хрватске. Од 20. новембра 1985. до 10. маја 1986. године обављала је функцију председнице Председништва СР Хрватске.

ЕМА ДЕРОСИ-БЈЕЛАЈАЦ
Ema Derosi-Bjelajac.jpg
Датум рођења3. мај 1926.
Место рођењаСтрмац, код Лабина
 Краљевина Италија
Професијадруштвено-политички радник
Чланица КПЈ од1944.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Председник Председништва
СР Хрватске
Период20. новембар 198510. мај 1986.
ПретходникПеро Цар
НаследникАнте Марковић
Председник Извршног већа
Сабора СР Хрватске
Период20. новембар 198510. мај 1986.
ПретходникАнте Марковић
НаследникАнтун Миловић

БиографијаУреди

Рођена је 3. маја 1926. године у Стрмцу код Лабина, Истра.

Завршила је Вишу политичку школу „Ђуро Ђаковић1951. године у Београду и Високу управну школу (ВУШ) 1959. године у Загребу, где је на Правном факултету магистрирала управно-политичком темом 1965. године.

Ступила је у Народноослободилачки покрет 1943. године, а за време рата била је члан Котарског комитета Савеза комунистичке омладине Југославије и Народноослободилачког одбора лабинског котара те сарађивала у пулском Окружном пропагандном одељењу. Године 1944. примљена је у Комунистичку партију Југославије.

Након ослобођења радила је у Агитпропу Окружног комитета Комунистичке партије Хрватске за Истру и била чланица пулског Градског комитета КПХ од 1946. до 1948. године и Бироа обласног комитета КПХ за Ријеку од 1948. до 1953. године.

Од 1953. до 1959. године била је главна уредница „Гласа Истре“ и директорица публицистичког предузећа „Отокар Кершовани“. На загребачкој ВУШ била је изабрана за асистентицу 1959. и доцентицу 1966. године, а на Правном факултету предавала је на катедри наука о управи од 1968. до 1974. године.

Била је чланица Централног комитета СКЈ од 1964. до 1969. године и Извршног комитета Централног комитета СКХ од 1969. до 1974. године, председница Универзитетске организације СК Загреб од 1968. до 1970. године и чланица председништва Градског комитета СКХ Загреб од 1980. до 1982. године.

Неколико пута је била заступница у Сабору и његова потпредседница од 1978. до 1982. године. За члана Председништва СР Хрватске изабрана је 1982. године. Функцију председнице Председништва СР Хрватске и председнице Извршног већа Сабора СР Хрватске у истом временском мандату, обављала је од 20. новембра 1985. до 10. маја 1986. године, након чега одлази у пензију.

Више је година била председница угледне истарске културне организације Чакавски сабор.

Литерарни радУреди

Радовима с подручја управних наука сарађивала је у зборницима и магазинима „Наша законитост“ (1961, 1979, 1985), „Управа“ (1962), „Зборник ВУШ“ (1966-1968), „Encyclopaedia moderna“ (1968), „Самоуправљање“ (1973) и „Зборник Правног факултета“ (1974). Политичке радове штампала је у магазинима „Жена“ (1968), „Наше теме“ (1972, 1974, 1982, 1988), „Погледи“ (1979-1980) и зборницима „Идејни основи социјалистичког самоуправљања“ (Београд 1977) и „Учешће жена у процесима друштвеног одлучивања“ (Београд 1982).

ЛитератураУреди

  • Хрватски биографски лексикон (књига трећа). „Лексикографски завод Мирослав Крлежа“, Загреб 1993. година.
  • Југословенски савременци: Ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.