Емило Белић

Емило Белић (Београд, 2. август 1877 — Београд, 4. јануар 1942) био је српски и југословенски армијски генерал, професор и војни теоретичар.

Емило Белић
Емило Белић
Датум рођења	(1877-08-02)2. август 1877.
Место рођења	Београд  Кнежевина Србија
Датум смрти	4. јануар 1942.(1942-01-04) (64 год.)
Место смрти	Београд  Србија
Године службе	1898 — 1940
Чин	Армијски генерал
Битке/ратови	Први балкански рат Други балкански рат Први светски рат
Одликовања	Орден Карађорђеве Звезде са мачевима Орден Белог орла са мачевима

Биографија

Завршио је гимназију и Војну академију 1885. годину. У периоду 1910—1911 био је на усавршавању у Француској. Белић је унапређен у чин пешадијског поручника 1898, дивизијски генерал постао је 1923. а армијски генерал 1930.

Учествовао је у свим ратовима Србије од 1912. до 1918. Белић је током ратова био помоћник и начелник штабова одреда, дивизија и Прве армије приликом пробоја Солунског фронта.

По завршетку Првог светског рата и стицања чина генерала био је начелник штаба Прве армијске области у Новом Саду, начелник Оперативног одељења Главног генералштаба и командант Вардарске дивизијске области у Скопљу. Од 1923. до 1927. године обављао је функцију начелник Наставног одељења Главног генералштаба. Од 1927. био је помоћник начелника Главног генералштаба.

Од 1930. године, када је унапређен у чин армијског генерала био је командант Друге армијске области у Сарајеву. Од 1935. године члан је Војног савета у Београду.

Белић је предавао као наставник за генералштабну струку.

Био је главни уредник часописа „Ратник“. Аутор је низа чланака из војне струке. Он је аутор у едицији „Биографије знаменитих људи“, књиге „Степа Степановић“.

Пензионисан је 1940. године услед болести, након чега је преминуо 1942.

Тешко би било погодити, какве су се мисли гомилале над набраним челом и мрким погледом, болешћу усјакталих очију, ових красних војника, који и после ових мука и невоља које су претрпели, не мисле ни о чему другом, већ да оздраве и врате се понова у ровове и последњом капом крви, која им је још остала, запечате своју љубав према оном малом, али драгом парчету земље, који се зове Србија.

— генерал Емило Белић

Приватни живот

Браћа су му академик Александар Белић и близанац генерал Владимир Белић. Његов син је академик Јован Белић.

Дела

• Издаси из туђине: слике из живота наших војника у Бизерти, 1916.

Одликовања

• Орден Светог Саве, I реда
• Орден Југословенске круне I реда
• Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV реда (30. XI 1913)
• Орден Карађорђеве звезде са мачевима III реда (11. IV 1920)
• Орден Карађорђеве звезде III реда
• Орден Белог орла II реда
• Орден Белог орла с мачевима, 1915. године
• Ратни крст с палмом 1918. године, Француска
• Орден Легије части 4. реда, 1916, Француска
• Орден Легије части, 3. реда, 1919, Француска
• Чехословачка, пољска, румунска, енглеска и италијанска одликовања