Емир

титула високог званичника

Емир (أمير) је арапски израз којим се изворно значавао командант, генерал, или принц, а понекад се изговара и као амир, али има исто значење.

Бухари Алим Хан (1880—1943). Фотографија С. М. Прокудина-Горског из 1911 године.

Овај израз временом је постао назив за високу племићку титулу, или титулу коју су добијали државни функционери који су се налазили на високим положајима, најчешће у арапском свету, а од 19. века и у Авганистану. Ова титула се врло брзо раширила у средњовековном муслиманском свету. Емири су у исламским монархијама, обично били високо позиционирани шеици. У случајевима кад се та титула односила на монархову децу, емир је тад значио принц (кнежевић), а уз његову титулу ишао је и емират (кнежевина) - територија којим је он управљао. Емирати су дакле били пандан европским кнежевинама.

Емир је и врло популарно и често лично име (не и титула) у Босни и Турској. Реч емир ушла је у енглески језик 1593. године преко француске речи емир. [1] Емир је било једно од имена или наслова муслиманског пророка Мухамеда.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Emir (на језику: engleski). Online Etymology Dictionary. Приступљено 6. 11. 2011.