Емират
Емират је политичка територија којом влада династија исламских монарха са титулом емира,[1] титулом коју користе монарси или високи званичници у муслиманском свету. Са историјске тачке гледишта, емират је политичко-верска јединица мања од калифата.[2] Може се сматрати еквивалентним кнежевини у немуслиманском контексту. Израз емират је синоним за кнежевину.
Тренутно у свету постоје два емирата који су независне државе (Кувајт и Катар), једна држава којом влада непризнати емират (Авганистан) и држава која се састоји од федерације од седам емирата (Уједињени Арапски Емирати). Велики број раније независних емирата широм света сада је део већих држава, као што се може видети у Нигерији.[3]
Етимологија
уредиЕтимолошки емират или амират (арап. إمارة imārah, мн. арап. إمارات imārāt) је достојанство, канцеларија или територија над којом је надлежан емир (принц, гувернер, командант итд.).[4]
Као монархија
уредиУједињени Арапски Емирати су савезна држава која садржи седам савезних емирата, којима владају наследни емири, док њих седам чини изборни колегијум за савезног предсједника и предсједника Владе. Већина емирата је нестала временом, било интегрисано инкорпорацијом у веће државе или су владари промјенили титуле, нпр. у малик (арапски назив за краља) или султан, тако да су емирати постали ријеткост.
Као покрајина
уредиУ арапском језику израз емират може имати вишеструко значење, поред горе наведеног, као покрајина земље којом влада одређене владајућа класа, посебно као члан владајуће породице, као што су гувернери у Саудијској Арабији.
Независни емирати
уредиСписак бивших и интегрисаних емирата
уредиТо су емирати који су или престали да постоје, нису признати и немају стварну моћ, или су интегрисани у другу земљу и сачувани као „традиционалне државе“. Они су распоређени по локацијама и редоследу датума првог вође у стилу „емир“.
Африка
уредиСеверна Африка
уреди- Емират Некор, регион Риф модерног Марока 710–1019
- Емират Ифрикиjа, Агхлабид Ифрикиjа у оквиру модерног Туниса, Алжира, Сицилије, Марока и Либије 800–909
- Емират Тунис, Хафсид Ифрикиjа у оквиру модерног Туниса, Алжира и Либије 1229–1574
- Емират Заб, савремени Алжир око 1400. (краткотрајно)
- Емират Трарза, модерна југозападна Мауританија 1640–1910
- Емират Киренаjка, модерна источна Либија 1949–1951 (постаo Краљевина Либија)
-
Ифрикиjа под Хафсидима
-
Трарза (горе лево)
-
Киренаjка у Либији
Подсахарска Африка
уредиЕтиопија
уредиГана
уредиНигер
уредиНигерија
уреди- Емират Фика, североисточна Нигерија 15. век – (интегрисан)
- Емират Гванду, северозападна Нигерија од 15. века до 2005. (интегрисан, а затим свргнут)
- Емират Кеби, северозападна Нигерија 1516– (интегрисано)
- Емират Боргу, западно-централна Нигерија, формиран од Емирата Буса 1730–1954 и Емирата Кајама 1912–54, уједињен 1954– (интегрисан)
- Емират Гумел, северна централна Нигерија 1749– (интегрисан)
- Емират Јаури, северозападна Нигерија 1799– (интегрисан)
- Емират Гомбе, североисточна Нигерија 1804– (интегрисан)
- Емират Кано, северна централна Нигерија 1805– (интегрисана)
- Емират Баучи, североисточна Нигерија 1805– (интегрисан)
- Емират Даура, северна централна Нигерија од 1805– (интегрисан)
- Емират Катагум, северна централна Нигерија 1807– (интегрисан)
- Емират Зарија, северна централна Нигерија 1808– (интегрисан)
- Емират Потискум, североисточна Нигерија 1809– (интегрисан)
- Емират Адамава, источна Нигерија и некадашњи западни Камерун 1809– (интегрисано тамо где је сачувано)
- Емират Илорин, југозападна Нигерија 1817– (интегрисан)
- Емират Мури, источна централна Нигерија 1817– (интегрисана)
- Емират Казауре, северна централна Нигерија 1819– (интегрисан)
- Емират Лапај, централна Нигерија 1825– (интегрисан)
- Емират Сулеја, централна Нигерија 1828– (интегрисан)
- Емират Агаје, западна централна Нигерија 1832– (интегрисан)
- Емират Бида, западна централна Нигерија 1856– (интегрисан)
- Емират Контагора, северна централна Нигерија 1858– (интегрисан)
- Емират Борно, североисточна Нигерија 1900– (интегрисан)
- Емират Диква, североисточна Нигерија 1901– (интегрисан)
- Емират Биу, североисточна Нигерија 1920– (интегрисан)
Азија
уредиАрабија
уреди- Емират Мека, Западна Арабија 967–1916
- Ујунидски емират, савремено Арабијско полуострво 1076–1253
- Емират Џабридс, источна и централна Арабија 1417–1524
- Емират Ал-Ујијинах Централна Арабија 1446–1760
- Емират Бани Калид, Источна Арабија 1669–1796
- Емират Беихан, савремени јужни Јемен 1680–1967
- Емират Дирија, углавном у модерној Саудијској Арабији и УАЕ 1727–1818
- Емират Нaџд, центар и источна Арабија 1818–91
- Емират Дала, модерни јужни Јемен од почетка 19. века до 1967
- Емират Џабал Шамар, северна централна Арабија 1836–1921
- Емират Неџд и Хаса, централна Арабија 1902–21
- Идрисидски емират Асир, Џизан у модерној југозападној Саудијској Арабији 1906–34.
- Емират Бахреин, 1971–2002 (пре него што је био под хакимом; после под маликом)
- Емирати Саудијске Арабије, тринаест провинција Саудијске Арабије
-
Беихан и Дала у Јужној Арабији
-
Диријах
-
Неџд
-
Џабал Шамар
-
Асир на свом врхунцу
-
Бахреин
-
Дивизије Саудијске Арабије
Централна Азија
уреди- Емират Бухара, савремени Узбекистан 1785–1
- Емират Котан, 1933. на северозападу Кине, спојио се у Прву источно-туркестанску републику
-
Бухара
-
Котан у модерној Кини
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „The definition of emirate”. Dictionary.com.
- ^ „What is the difference between an emirate and a caliphate? – Shakuhachi.net”.
- ^ „The Cultural and Colonial Settings”. A Dangerous Awakening : The Politicization of Religion in Nigeria. African Dynamics. IFRA-Nigeria. 21. 2. 2013. стр. 9—43. ISBN 9791092312034.
- ^ Wells, John C. (2008), Longman Pronunciation Dictionary (3rd изд.), Longman, ISBN 9781405881180
- ^ „Kuwait”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. 10. 4. 2015.
- ^ „Coastline - The World Factbook”. www.cia.gov.
- ^ Nations, United. „The World's Cities in 2018. Data Booklet” (PDF). United Nations. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 7. 2019. г. Приступљено 29. 3. 2021.
- ^ „The Gulf's Stateless People without Rights Decades after Independence”. Human Rights First (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 1. 2022. г. Приступљено 10. 9. 2021.
- ^ „Qatar: Freedom in the World 2020 Country Report”. Freedom House (на језику: енглески). Приступљено 6. 4. 2021.
- ^ „Population of Qatar by nationality – 2017 report”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 7. 2. 2017.
- ^ „The Constitution”. Архивирано из оригинала 24. 10. 2004. г. Приступљено 29. 10. 2017.
- ^ „United Arab Emirates | History, Culture, Population, Map, & Capital”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 31. 8. 2021.
- ^ „Census 2005”. Ministry of Economy and Planning, Government of the United Arab Emirates. 2005. Архивирано из оригинала 6. 11. 2009. г. Приступљено 13. 11. 2009.
- ^ „Population”. Dubai Online. Приступљено 12. 5. 2016.
- ^ „United Arab Emirates | History, Culture, Population, Map, & Capital”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 8. 2021. г. Приступљено 2021-08-31.
- ^ „Abu Dhabi's GDP rises 7.7%, population reaches 2.3m”. 12. 1. 2014. Архивирано из оригинала 15. 1. 2014. г. Приступљено 6. 2. 2014.
- ^ „Abu Dhabi Over a Half Century”. Statistics Centre - Abu Dhabi (SCAD). Архивирано из оригинала 23. 9. 2012. г. Приступљено 19. 4. 2019.
- ^ „The Seven Emirates of the UAE”. WorldAtlas (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 9. 2021. г. Приступљено 2021-08-31.
- ^ „The Political System of the UAE”. Архивирано из оригинала 12. 7. 2012. г. Приступљено 8. 3. 2017.
- ^ „Entrenched Monarchy Thwarts Aspirations for Modernity”. The New York Times. 22. 1. 2010. Архивирано из оригинала 10. 4. 2019. г. Приступљено 27. 8. 2017.
- ^ „Bahrain 2020 Census”. Information and eGovernment Authority. 28. 2. 2021. Архивирано из оригинала 02. 05. 2021. г. Приступљено 5. 4. 2021.
- ^ „Bahrain – the World Factbook”. 19. 10. 2021.
- ^ „Area of Bahrain Expands to 765.3 square kilometres”. Архивирано из оригинала 1. 2. 2018. г. Приступљено 1. 2. 2018.
Литература
уреди- Arnold, T. W. (1993). „Khalīfa”. Ур.: Houtsma, M. Th. E.J. Brill's First Encyclopaedia of Islam, 1913–1936. IV. Leiden: BRILL. стр. 881—885. ISBN 978-90-04-09790-2. Приступљено 23. 7. 2010.
- Crone, Patricia; Hinds, Martin (1986), God's Caliph: Religious Authority in the First Centuries of Islam, Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-32185-3
- Donner, Fred McGraw (1981), The Early Islamic Conquests, Princeton, N.J: Princeton University Press, ISBN 978-0-691-05327-1, hdl:2027/heb.00877
- Fitzpatrick, Coeli; Walker, Adam Hani (2014). Muhammad in History, Thought, and Culture: An Encyclopedia of the Prophet of God. ISBN 9781610691789.
- Goeje, Michael Jan de (1911). „Caliphate”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 5 (11 изд.). Cambridge University Press.
- Weeramantry, Judge Christopher G. (1997). Justice Without Frontiers: Furthering Human Rights. Brill Publishers. ISBN 90-411-0241-8.
- Wright, Lawrence (2007) [2006], The Looming Tower: Al Qaeda and the Road to 9/11, London: Vintage, ISBN 978-1-4000-3084-2
- Holt, Peter M. (1984). „Some Observations on the 'Abbāsid Caliphate of Cairo”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 47 (3): 501—507. S2CID 161092185. doi:10.1017/s0041977x00113710.
- Özoğlu, Hakan (2011). From Caliphate to Secular State: Power Struggle in the Early Turkish Republic (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 9780313379567.
- Wood, Graeme (2017). The Way of the Strangers : Encounters with the Islamic State. New York: Random House. стр. 128—9. ISBN 978-0-8129-8875-8. Приступљено 22. 3. 2022.
- The theory of government in Islam, by The Internet Islamic University
- The History of Al-Khilafah Ar-Rashidah (The Rightly Guided Caliphates) School Textbook, By Dr. 'Abdullah al-Ahsan, `Abdullah Ahsan
- The Crisis of the Early Caliphate By Richard Stephen Humphreys, Stephen (EDT) Humphreys from The History of al-Tabari
- The Reunification of the Abbasid Caliphate By Clifford Edmund (TRN) Bosworth, from The History of al-Tabari
- Return of the Caliphate to Baghdad By Franz Rosenthal from The History of al-Tabari
- Pan-Islamism: Indian Muslims, the Ottomans and Britain (1877–1924) By Azmi Özcan
- Baghdad during the Abbasid Caliphate from Contemporary Arabic and Persian Sources By Guy Le Strange
- The Fall of the Caliphate of Cordoba: Berbers and Andalusis in conflict By Peter C. Scales
- Khilafat and Caliphate, By Mubasher Ahmad
- The abolition of the Caliphate, From The Economist 8 March 1924
- The Clash of the Caliphates: Understanding the real war of ideas, by Tony Corn, Small Wars Journal, March 2011
- Hüseyin Yılmaz. Caliphate Redefined: The Mystical Turn in Ottoman Political Thought. Princeton University Press, 2018. ISBN 978-1-4008-8804-7.
- Cole, Juan R. I. (1987). „Rival Empires of Trade and Imami Shiism in Eastern Arabia, 1300–1800”. International Journal of Middle East Studies. 19 (2): 177—203. JSTOR 163353. S2CID 162702326. doi:10.1017/s0020743800031834.
- Holdich, Thomas Hungerford (1911), „Bahrein Islands”, Ур.: Chisholm, Hugh, Encyclopædia Britannica (на језику: енглески), 3 (11 изд.), Cambridge University Press, стр. 212
- Larsen, Curtis (1983). Life and Land Use on the Bahrain Islands: The Geoarcheology of an Ancient Society. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-46906-5.
- Mojtahed-Zadeh, Pirouz (1999). Security and Territoriality in the Persian Gulf: A Maritime Political Geography. Routledge. ISBN 978-0-7007-1098-0.