Википедија

Ентони Џејмс Бар

Ентони Џејмс Бар (енгл. Anthony James Barr; Њујорк, 24. септембар 1940), познатији као Тони Бар или Џим Бар амерички је дизајнер програмских језика, инжењер софтвера и изумитељ. Значајно је допринео Системом статистичке анализе (САС) (енг. Statistical Analysis System (SAS)), аутоматизовао је оптимизовану потрошњу ресурса дрвета, као и класификацију медицинских субјеката.

Ентони Џејмс Бар
Друга именаТони Бар, Џим Бар
Датум рођења(1940-09-24)24. септембар 1940. (83 год.)
Место рођењаЊујорк, САД
УниверзитетДржавни универзитет Северна Каролина
Занимањедизјнер програмских језика, софтверски инжењер, проналазач

Допринос уреди

Систем статистичке анализе уреди

Систем статистичке анализе (САС), осмишљен од стране Бара 1966. године, наишао је на широку примену у науци, управи, индустрији и академском развитку.[1] Септембра 1966, у граду Атенсу у Џорџији, презентовао је концепт његове идеје члановима Одбора за Статистички Софтвер Универзитетских Статистичара Јужних Експерименталних Станица (УСЈЕС).[2]

Бар је претходно креирао језик за моделовање анализе случаја, инспирисан нотацијом статистичара Мориса Кендала (енгл. Maurice Kendall). Развијао га је у асемблерском језику, на рачунару IBM 1410, као апсолвент државног универзитета Северне Каролине од 1962. до 1963. године. Др А. Грандеџ, аутор програма за анализу случаја IBM 650, давао је савете о статистичким прорачунима.[3] Након тога је уследио вишеструки регресијски програм са флексибилним улазним форматом и алгебарском трансформацијом променљивих, 1963. до 1964. године. На основу тих програма, заједно са својим искуством са структурираним датотекама података, креирао је САС, стављајући статистичке процедуре у форматирани оквир датотека.[2]

Бар је стекао искуство са структираним датотекама података док је радио на форматироном систему датотека. Од 1966. до 1968. године, Бар је развио основну структру и језик САС-а.[2]

Бар је започео сарадњу са другима 1968. године. Дизајнирао и имплементирао програмски језик, управљање подацима, писање извјештаја и системска подручја система који се развија.[4] Ентони Џ. Бар, Џејмс Х. Гуднајт, Џон П. Сал и Џејн Т. Хелвиг су 1976. године основали Институт САС, а Бар је имао највећи удео (40%). Своје акције је продао 1979.[2]

Аутоматска класификација медицинских субјеката (АКМС) уреди

АКМС је компјутерски програм који одређује један примарни узрок смрти на основу више узрока смрти наведених у умрлици. Бар је креирао овај програм за Национални центар за здравствену статистику у периоду од 1967. до 1969. године.[5]

АКМС заједно са другим компонентама чини Систем медицинских података о смртности. Овај систем се користи за одређивање узрока смрти у свим умрлицама у САД. АКМС је постао међународни стандард за аутоматску селекцију основног узрока смрти.[6] Садржи битне податке који се користе у прорачуну статистике смртности.

Аутоматска оптимизација потрошње ресурса дрвета уреди

Бар је 1971. и 1972. године, у сарадњи са Сендијем Мулином (енгл. Sandy Mullin), дизајнирао, патентирао и саградио прву рачунарску опрему за оптимизацију употребе дрвета у индустрији намештаја. Уређај је могао да чита обележене мане на даскама, израчунава потребне резове за оптималну употребу дасака и обележава линије по којима ће се сећи даске.[7]

Компанија Бар-Мулин је основана 1973. године, а њена технологија за оптимизацију употребе дрвета се и даље користи у америчкој индустрији дрвета.[8][9]

Линкер за IBM/360 уреди

Бар је 1968. креирао први линкер који није IBM-ов за IBM/360. Назван је LDR, линкер је спонзорисала Америчка компанија за обраду података из Ралија, Северна Каролина. Баров линкер је смањио типично време тестирања програма за двадесет и пет посто.[10][11] IBM није понудио еквивалентни линкер више од осамнаест месеци након што је Баров линкер био комерцијално доступан.[5]

IBM симулатори радних станица уреди

Године 1971, Бар је креирао први HASP терминални емулатор који није IBM-ов. На тржишту Универзитетске рачунарске компаније (енгл. UCC), HASP емулатор је дао значајно боље перформансе у односу на IBM 2780 емулатор, који је Бар 1969. године развио за исту компанију. Емулатори су развијени на PDP-8 минирачунару и омогућили су COPE терминалима да комуницирају са рачунарима серије IBM/360 и IBM/370.[5]

Бар је 1971. године такође увео HASP радну станицу за M & M компјутерске индустрије у Оринџу (Калифорнија). Имплементиран на DGN миникомпјутеру, програм је постао даљински серијски терминал Singer корпорације. И Singer и UCC су продали свој део терминала Harris корпорацији, која је наставила да тргује производима.[5]

Форматирани систем датотека уреди

Бар је у периоду од 1964. до 1966. године радио за IBM, у оквиру федералних система у Пентагону, у Вашингтону.[12] Ту је радио на NIPS форматираном фајл систему (FFS). FFS, генерализовани систем управљања базама података за враћање и писање извештаја, био је један од првих система за управљање подацима који су искористили предност дефинисане структуре датотека за складиштење података и ефикастост претраживања.[13]

Одређен да ради за Национални војни командни центар, Бар је дорадио и унапредио FFS, имплементирајући три од пет његових главних компоненти - преузимање, сортирање и ажурирање датотека.

Рад са FFS-ом упознао је Бара са потенцијалом дефинисане структуре датотека, који је требало да постане основни концепт САС-а.[2]

Патенти, публикације, образовање уреди

Патенти уреди

  • Бар, Тони, Метрике задовољства и методе примене, 8,380,560, 2-19-2013, Cl. 705-7.38.
  • Бар, Ентони Џ. и Мулин, Александар Г., Уређај и метода за максимално искоришћење издужених залиха. 4,017,976 Архивирано 2013-04-09 на сајту Archive.today, 4-19-1977, Cl. 235-151.l.
  • Бар, Ентони Џ. и Мулин, Александар Г., Уређај за оптимизацију искористивости комада дасака и слично. 3,942,021, 3-2-76, Cl. 250-572.000.
  • Бар, Ентони Џ. и Мулин, Александар Г., Уређај и метода за оптимизацију искористивости комада дасака и слично. 3,931,501, 1-6-76, Cl. 235-151.100.

Публикације уреди

  • Мансон, A. Р.; Бар, Е. Џ.; Гуднајт, J. Х. (1975), „Оптимална стратегија нулте меморије и тачне вероватноће за Блекџек са 4 шпила”, Амерички статистичар, 29 (2): 84—88, doi:10.1080/00031305.1975.10477376 
  • Бар, Е. Џ.; Гуднајт, J. Х.; Сал, J. P.; Хелвиг, J. Х. (1977), САС водич за програмере, Рали, Северна Каролина: САС институт, Инц. 
  • Бар, Е. Џ. (1977), „Дистрибуција и одржавање САС-а”, Рачунарске науке и статистика: Десети годишњи симпозијум о интерфејсу, Специјална публикација НБС 503: 215—220 
  • Бар, Е. Џ.; Гуднајт, J. Х.; Сал, J. П.; Хелвиг, J. T. (1976). Кориснички водич за САС 76. Рали, Северна Каролина: САС институт, Инц. ISBN 978-0-917382-01-7. 
  • Бар, Е. Џ. (1978), „Управљање подацима у САС-у и интерфејсима за друге системе”, Зборник радова из рачунарске науке и статистике: Једанаести годишњи симпозијум о интерфејсу, Институт за статистику, Државни универзитет Северна Каролина: 261—264 

Лични живот и каријера уреди

Бар је рођен у Њујорку, а одрастао је у Самиту (Њу Џерзи) [14], где је 1958, завршио средњу школу.[15][16]

Образовање уреди

  • Основне академске студије из примењене физике, Државни универзитет Северна Каролина, 1962.
  • Мастер студије из физике, Државни универзитет Северна Каролина, 1968.

Референце уреди

  1. ^ Greenberg & Cox, et al. 1978:181. Reference to the creation of SAS by Barr in 1966.
  2. ^ а б в г д Barr 2006b.
  3. ^ Hamblen 1959. Grandage's statistical programs for the IBM 650.
  4. ^ Barr & Goodnight, et al. 1976:"The SAS Staff". Attribution of contributions to SAS 72 and SAS 76.
  5. ^ а б в г Barr 2006a.
  6. ^ Johansson & Westerling 2002:302.
  7. ^ Helmers 1972
  8. ^ Thomas & Buehlmann 2002.
  9. ^ Cox 2003
  10. ^ Taylor 1968a.
  11. ^ Taylor 1968b. Improvement of printout in addition to job times over IBM's linkage editor.
  12. ^ Greenberg & Cox, et al. 1978:181. Reference to Barr's employment at IBM Federal Systems Division.
  13. ^ Fry 1976
  14. ^ Coombs, Joe. "Tony Barr: President/founder of Barr Systems Inc.", The Gainesville Sun, May 15, 2003. Accessed October 11, 2018. "Hometown: Summit, N.J."
  15. ^ Summit High School (1958). The Top; Class of 58. ancestry.com. Class of 1958. стр. 16,81,112. Приступљено 15. 10. 2018. 
  16. ^ Summit High School (1958). The Top; Class of 58. e-yearbook.com. Class of 1958. стр. 16,81,112. Приступљено 16. 10. 2018. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ентони_Џејмс_Бар&oldid=27529072”