Ентони Нокарт

Ентони Патрик Нокарт ( рођен 20. новембра 1991. године) је француски професионални фудбалер, који наступа у Премијер лиги на позицији крило у фудбалском клубу Брајтон.

Ентони Нокарт
Anthony Knockaert 2018.jpg
Лични подаци
Датум рођења 20. новембар 1991. године (28 год.)
Место рођења Рубе,Француска,
Позиција Крило

Клубска каријераУреди

ГингампУреди

Ентони Нокарт је своју фудбалску каријеру започео у фудбалском клубу Гингамп. Као млађи у каријери је наступао и за Васкуехал,Лирс,Ленс,Мускрон,Лескин. Док је као млађи напредовао у Лескину,Нокарт је 2008. године био јако близу да пређе у Лидс Јунајтед, али није дошло до међусобног договора и потписивања уговора. Нокарт је у својој раној фудбалској каријери размишљао о томе да напусти фудбал, након што су челници фудбалксог клуба Ленс раскинули уговор са њим уз образложење да нема добре предиспозиције и да је ниске грађе. За Гингамп је дебитовао 30. јула 2010. године, постигавши погодак у победи од 2-1 против Гренобла у купу.[1] Сезону 2011/12 Нокарт је започео јако добро постигавши два гола у победи над екипом Вансу другој рунди купа. Пар недеља касније 9. септембра 2011. године постигао је свој први погодак у новој сезони у поразу од Рема од 2-1. У сезони 2011/12 одиграо је 38 утакмица и постигао 13 голова у свим такмичењима.[2] На крају сезоне Нокартови наступи су заинтересовали клубове широм европе попут Њукасл Јунајтеда , Бенфике и Монтпељеа. [3][4]

Лестер СитиУреди

 
Ентони Нокарт у дресу Лестер Ситија 2013 године.

1. августа 2012. године Нокарт је потписао трогодишњи уговор са Лестером у вредности од 2,5 милиона фунти.[5] За Лестер је дебитовао 18. августа 2012. године ушавши у игру као резерва у другом полувремену у победи над екипом Питербора.[6] Један од битнијих погодака која је постигао игравши за Лестер Сити je у победи над екипом Нотингем Фореста од 3-2 и тиме је Лестер обебезбедио учешће у плејофу. Те недеље након утакмице са Нотингемом проглашен је за играча недеље у Чемпионшипу. Током наредне две сезоне које је провео у Лестеру углавном је улазио са клупе али често је то време које је проводио на терену био ефикасан и постизао голове, ма да ипак није успео да задржи своје место у првом тиму. Углавном је играо утакмице за резервни тим, због чега су се појавиле гласине да би могао да пређе у неки тим из Чемпионшипа.

У сезони 2014-15 истекао му је уговор са клубом, тадашњи менаџер клуба понудио му је како је и он сам изјавио "фер понуду" али Нокарт није био задовољан условима и на крају је ту понуду одбио и самим тим није дошло до продужења уговора.[7]

Стандард ЛијежУреди

4. јуна 2015. године Нокарт је као слободан играч, прешао у белгијски фудбалски клуб Стандард Лијеж.[8]

Одиграо је одлично у свом дебиу за Стандард, када је постигао свој првенац за нови клуб у поразу од Кортријка од 2-1 у првој утакмици сезоне. Пет дана касније поново је био стрелац, овог пута у Лиги Европе у победи над Жељезничарем из Сарајева од 2-1.Позната је Нокартова реакција, када је у једној од лигашких утакмица био замењен у другом полувремену, при резултату 2-2 када је реаговао бурно објавом на свом Твитер налогу. Убрзо након тога се извинио због те реакције рекавши да убудуће неће бити сличних испада. У периоду од јула 2015. до јануара 2016. године за Стандард је одиграо 20 утакмица и постигао 5 голова у сезони 2015-16. Стандард је 6 .јануара 2016. потврдио да је прихватио понуду за Нокарта, коју је понудио тада клуб из Чемпионшипа Брајтон и Хоув Албион.

Брајтон и Хоув АлбионУреди

Сезона 2015-16[9]Уреди

7. јануара 2016. године Брајтон и Нокарт потврдили су међусобан договор и сарадњу потписивањем трогодишњег уговора.[10][11]

Дебитовао је за свој нови клуб, пет дана након потписивања уговора 12. јануара 2016. године, одигрваши свих 90 минута у поразу од Ротерам Јунајтеда од 2-0. Убзро је допринео побољшању игре новог клуба асистирајући два пута у утакмици против Хадерсфилд Тауна 23. јанаура 2016. године. Први погодак за Брајтон и Хоув Албион постигао је у победи над Брентфордом од 3-0 5. фебруара 2016. године.Исте сезоне дао је битне голове у утакмицама против Брнлија,Фулама и Квинс Парк Ренџерса.

Сезона 2016-17[12]Уреди

 
Ентони Нокарт у пријатљеском мечу између Брајтона и Нанта одиграног 3.8.2018. године[13]

У сезони 2016-17 Нокарт је био повезан са преласком у Њукасл Јунајтед , али је Брајтон и Хоув Албион одбио ту понуду Нову сезону је започео јако добро постигавши 3 гола на 5 мечева против Нотингем Фореста,Ротерам Јунајтеда и Рединга. У марту 2017. године Нокарт је продужио уговор са клубом на период од 4 године. У сезони 2016-17 одиграо 45 утакмица и постигао 15 голова.Тиме је свом клубу Брајтон и Хоув Албион помогао да се домогну Премијер Лиге. Исте сезоне проглашен је играчем године у Чемпионшипу, односно енглеској другој лиги.

Сезона 2017-18[14]Уреди

У сезони 2017-18 први погодак постигао је 15. октобра у мечу против Евертона који је завршен 1-1.[15] У мечу који је одигран 10. марта Нокарт је први пут од када је заиграо у Премијер Лиги добио црвени картон у мечу против екипе Евертона.Једна од битинијих утакмица те сезоне била је победа над Манчестер Јунајтедом од 1-0 којом је Брајтон и Хоув Албион осигурао опстанак у лиги.

Сезона 2018-19Уреди

У текућој сезони Брајтон и Хоув Албион је јако близу опстанка у Премијер Лиги 2 кола пре краја. Нокарт је у овој сезони био један од битнијих фактора у игри своје екипе, можда и најбитнији погодак који је постигао је у дербију против Кристал Паласа на Селхуст Парку у мечу у којем је Брајтон и Хоув Албион славио са 1-2.

Интернационална каријераУреди

Након наступа у Француском националном тиму до 20 година, Нокарт је добио позив да заигра и за национални тим до 21 године. Где је у свом првом наступу постигао погодак у мечу против младе репрезентације Чилеа у мечу који је завршен резутатом 2-1 који је одигран 16. октобра 2012. године.

Приватан ЖивотУреди

Године 2015. због болести оца, клуб га је лишио свих клубских и професионалних обавеза и дао му дозволу да оде. Током следеће године, његов отац је преминуо 3 .новембра 2016. године. То није једини пут да је Нокарт доживео трагедију, пре тога, 2011. године изгубио је свог старијег брата Стива. Погодак који је постигао у победи над Нотингем Форестом у победи од 3-0 посветио је свом старијем брату.

Године 2018. јавности је открио свој проблем који је имао са менталним здрављем.

НаградеУреди

ГингампУреди

- Треће место у националном шампионату-промоција 2010-11

Лестер СитиУреди

- Чемпионшип 2013-14

Брајтон и Хоув АлбионУреди

- Чемпионшип 2016-17

Индивидуалне наградеУреди

- Играч у тиму године у Чемпионшипу за сезону 2016-17[16]

- Играч године у Чемпионшипу за сезону 2016-17

- Играч месеца у Чемпионшипу за месец април 2016 године

-Најлепши погодак у Премијер Лиги за месец март 2019 године

РеференцеУреди

  1. ^ foot-national.com (06. 10. 2010). „Guingamp : Knockaert signe pro”. Foot National (на језику: француски). Приступљено 29. 04. 2019. 
  2. ^ „Benfica Lisbonne : Knockaert sur les tablettes”. Football 365 (на језику: француски). Архивирано из оригинала на датум 02. 03. 2019. Приступљено 29. 04. 2019. 
  3. ^ „Anthony Knockaert : ce jeune Leersois aurait signé en Angleterre si Leeds avait délié sa bourse - Sports Métropole - Nord - La Voix du Nord”. web.archive.org. 09. 09. 2008. Приступљено 29. 04. 2019. 
  4. ^ „Montpellier suit aussi Mendes”. L'ÉQUIPE. Приступљено 29. 04. 2019. 
  5. ^ „10 facts on new Leicester City star Anthony Knockaert | Leicester Mercury”. web.archive.org. 06. 12. 2016. Приступљено 29. 04. 2019. 
  6. ^ „Leicester 2-0 Peterborough” (на језику: енглески). 18. 08. 2012. Приступљено 29. 04. 2019. 
  7. ^ „Anthony Knockaert's goodbye message to Leicester City fans | Leicester Mercury”. web.archive.org. 23. 07. 2015. Приступљено 29. 04. 2019. 
  8. ^ „Site officiel du Standard de Liège - Anthony KNOCKAERT”. web.archive.org. 10. 01. 2016. Приступљено 29. 04. 2019. 
  9. ^ „Anthony Knockaert | Football Stats | Brighton & Hove Albion | Season 2015/2016 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 29. 04. 2019. 
  10. ^ „KNOCKAERT COMPLETES ALBION MOVE”. www.brightonandhovealbion.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 25. 04. 2019. Приступљено 29. 04. 2019. 
  11. ^ „KNOCKAERT ATTRACTED BY ALBION'S AMBITION”. www.brightonandhovealbion.com (на језику: енглески). Приступљено 29. 04. 2019. [мртва веза]
  12. ^ „Anthony Knockaert | Football Stats | Brighton & Hove Albion | Season 2016/2017 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 29. 04. 2019. 
  13. ^ „Nantes marque le pas”. Football 365 (на језику: француски). 20. 02. 2012. Архивирано из оригинала на датум 20. 12. 2016. Приступљено 29. 04. 2019. 
  14. ^ „Anthony Knockaert | Football Stats | Brighton & Hove Albion | Season 2017/2018 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 29. 04. 2019. 
  15. ^ „Premier League: Leicester draw 2-2 with Everton at the King Power Stadium”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 29. 04. 2019. 
  16. ^ „PFA teams of the year: Chelsea and Tottenham dominate Premier League XI” (на језику: енглески). 20. 04. 2017. Приступљено 29. 04. 2019. 

Спољашње везеУреди

Ентони Нокарт - Француска лига

Ентони Нокарт - Француска фудбалска федерација