Одушевљење или ентузијазам (грч. ἐνθουσιασμός, од ἐν θουσ - у богу) је појам античке филозофије који је означавао стање човека пуног бога.[1][2] У неоплатонизму добија мистичко-религиозно значење. У хришћанству означава опседнутост Духом (види: месалијани). У новије време ентузијазам се поистовећује с некритичким одушевљењем за нешто. Ентузијаста је особа која ишчекује непознато, други речима, особа која је непрестано усхићена. Док су опсесивни ентузијасти, особе које нико не разуме.

Референце

уреди
  1. ^ Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 170. ISBN 86-19-00635-5. 
  2. ^ „Šta znači Entuzijazam”. Šta znači. Приступљено 20. 1. 2020.