Енци
Енци (рус. Энцы, енгл. Enets) су самоједски народ чији језик припада северној грани самоједских језика. Насељавају источну обалу Јенисеја на западу сибирског полуострва Тајмир у Краснојарском крају Руске федерације.[1]
| Региони са значајном популацијом | |
|---|---|
 Русија (Краснојарска Покрајина) | 237 (2002) |
 Украјина | 26 (2001) |
| Језици | |
| Енецки, руски | |
| Религија | |
| Православље, шаманизам, анимизам | |
| Сродне етничке групе | |
| Остали самоједски народи | |
Популација уреди
Према резултатима пописа становништва Руске Федерације, Енаца је 2010. било 227.[2] Постоје две подгрупе Енаца, а то су Енци Тундре и Шумски Енци. Енци Тундре чине око 2/3 укупног становништва народа.
Територија уреди
Традиционална територија Енаца Тундре је област између река Јенисеј и Пјасина.[1] Лети су живели у тундри између река Јенисеј и Пура, а зими су одлазили на југ у шумовиту тундру између река Мала Хета и језера Пјасино. Шумски Енци су насељавали шуму између градова Игарке и Дудинке.[1]
Језик уреди
Енецки језик припада северној грани самоједских језика. Постоје два дијалекта енецког, а то су енецки тундре и шумски енецки дијалекат.[1] Енецки језик је најсличнији ненецком језику, од кога се одвојио пре око 1.000-1.500 година, након чега је имао додир са нганасанским језиком (језиком источних суседа Нганасана).[3] Почетком 21. века велики део Енаца говори руским као матерњим језиком, а проценат говорника енецког је у непрестаном опадању.
Вера уреди
Енци су већином православне вероисповести, али су одржали традиционална анимистичка веровања и шаманизам.
Извори уреди
Литература уреди
- Болина, Д. С.; Хелимски, Е. А. (2002). „Энецкий язык”. Ур.: В. П. Нерознак. Языки народов России. Красная книга. Москва: Academia. стр. 378. ISBN 978-5-87444-149-4.