Енциклопедија Југославије
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Енциклопедија Југославије је била национална енциклопедија СФРЈ. Објављивао ју је Југословенски лексикографски завод под уредништвом Мирослава Крлеже. Биле су основане републичке редакције и ангажован велики број стручњака на припреми, али је све прилоге прегледавао и редиговао Крлежа са најближим сарадницима међу којима је био и Мате Ујевић, уредник Хрватске енциклопедије из времена Краљевине Југославије и НДХ и Павелићев повереник за морнарицу.
| Енциклопедија Југославије | |
|---|---|
 Енциклопедија Југославије, прво издање | |
| Настанак и садржај | |
| Земља | СФР Југославија |
| Језик | српскохрватски |
| Издавање | |
| Издавач | ЈЛЗ |
| Тип медија | Тврде корице |
Енциклопедија афирмише владајућу идеологију и тренутну политику Савеза комуниста Југославије. Приметан је приличан несразмер између простора додељеном хрватским темама према темама осталих народа Југославије.
ИздањаУреди
Прво издањеУреди
Прво издање бројало је осам свезака издаваних од 1955. до 1971. године. Штампано је 30.000 примерака.
| Чланци/слова | Година објављивања |
Број страница | |
|---|---|---|---|
| 1 | А-Боск | 1955. | 708 |
| 2 | Босна-Дио | 1956. | 716 |
| 3 | Дип-Хиђ | 1958. | 686 |
| 4 | Хил-Југос | 1960. | 651 |
| 5 | Југос-Мак | 1962. | 690 |
| 6 | Макљ-Пут | 1965. | 562 |
| 7 | Р-Србија | 1968. | 688 |
| 8 | Србија-Ж | 1971. | 654 |
Друго издањеУреди
Рад на другом издању је започео 1980. године, али није завршен због распада СФРЈ. Изашло је 6 од 12 планираних свезака.
| Чланци/слова | Година објављивања |
Број страница | |
|---|---|---|---|
| 1 | А-Биз | 1980. | 767 |
| 2 | Бје-Црн | 1982. | 776 |
| 3 | Црн-Ђ | 1984. | 750 |
| 4 | Е-Хрв | 1986. | 748 |
| 5 | Хрв-Јањ | 1988. | 776 |
| 6 | Јап-Кат | 1990. | 731 |
Осим латинице енциклопедија је објављивана и на ћирилици, те језицима осталих народа и националних мањина Југославије:
| Језик/азбука | Назив | Година првог издања |
Издатих свезака |
|---|---|---|---|
| српскохрватски / ћирилица | Енциклопедија Југославије | 1983. | 2 |
| словеначки | Enciklopedija Jugoslavije | 1983. | 4 |
| македонски | Енциклопедија на Југославија | 1983. | 2 |
| албански | Enciklopedia e Jugosllavisë | 1984. | 2 |
| мађарски | Jugoszláv enciklopédia | 1985. | 2 |
Издања на македонском и албанском језику су прва енциклопедијска дела на тим језицима.
Уништавање Енциклопедије Југославије у ХрватскојУреди
Хрватски академик Далибор Брозовић је 1990-их, као главни равнатељ Лексикографскога завода, дао да се уништити 40.000 примерака Енциклопедије Југославије. Његов мотив се тумачи мржњом према Југославији.[1]
Анте Лешаја у књизи „Уништавање књига у Хрватској 1990-их” наводи да је Уништавање Енциклопедије Југославије вршено у оквиру опсежне тајне операције књигоцида у Хрватској - масовног чишћења хрватских библиотека од непожељних књига, према стриктноме критеријуму: зато јер су оне штампане на српском језику и(ли) ћирилици, или зато јер су их објавили српски издавачи, или зато јер су им аутори Срби или идеолошки неподобни писци.[2]
ЛитератураУреди
- Енциклопедија Југославије - IV свезак, друго издање, Југославенски лексикографски завод, 1986.