Еолска харфа

Еолска харфа, жичани музички инструмент који је добио име по грчком богу ветрова Еолу. Састоји се од уске, дрвене правоугаоне резонантне кутије унутар које је напет низ једнаких цревних жица различите дебљине. Број им је неодређен.

Еолска харфа у старом дворцу у Баден-Бадену , предмет из Scientific American прилог, бр. 483, April 4, 1885
Другачија Еолска харфа

Инструмент се се ставља на отворено место изложено струјању ваздуха, па жице под налетима ветра трепере и како су различите дебљине и напетости производе низ различитих звукова. Овакав инструмент познавали су стари Кинези и Индуси, а крајем средњег века појавио се и у Европи. Крајем XVII века направљена је еолска харфа новијег доба, да би у XIX веку постала популарна, па и опевана у лирици Гетеа и Морикеа. Прву нама познату еолску харфу направио је Атанасијус Кирхер.[1]

ЛитератураУреди

  • Опћа енциклопедија ЈЛЗ -Загреб 1977.

РеференцеУреди

  1. ^ Енциклопедија Британика-Научна књига и Просвета 2005 3 књига стр. 46

Спољашње везеУреди