Епархија бихаћко-петровачка

Епархија бихаћко-петровачка је епархија Српске православне цркве.

Епархија бихаћко-петровачка
Српска православна црква
BPElogo.PNG
Грб Епархије бихаћко-петровачке
Основни подаци
СједиштеБосански Петровац
ДржаваБосна и Херцеговина Босна и Херцеговина
Основана1925, 1990.
Број намјесништава6
Број манастира7
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејСергије (Карановић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ бихаћко-петровачки и рмањски
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Надлежни архијереј је епископ Сергије (Карановић), а седиште епархије се налази у Босанском Петровцу где је и Саборна црква.

ИсторијатУреди

ОснивањеУреди

Замисао о стварању Бихаћке епархије у Сабору српске цркве је постојала још 1921. године, али је тек 1925. изабран први епископ Бихаћке епархије др Венијамин Таушановић, који је овом епархијом управљао четири године. Послије његовог премјештаја 1929. године за епископа злетовско-струмичког, епархијом су администрирали епископи: бањалучки, далматински и зворничко-тузлански до 1934. године, када је ова епархија укинута.

У току Другог свјетског рата подручје Бихаћке епархије тешко је страдало од усташа, а православни Храм Силаска Светог духа на апостоле, у Бихаћу, био је први порушени храм у НДХ 1941. године. Независна Држава Хрватска је 5. маја 1942. године подијељена на четири епархије за „Хрватску православну цркву“, и то: Загребачку, Бродску, Петровачку и Сарајевску. До попуњавања „Петровачке епархије“ није никада дошло.

ОбноваУреди

Проучавајући предратно, ратно и послијератно стање на подручју Босанске Крајине, епископи далматински г. Николај (Мрђа) и бањалучки г. Јефрем (Милутиновић), у образложењу свог предлога Светог архијерејског сабора, за обновљење Епархије бихаћке.

Размотривши предлог поменутих архијереја, Сабор је основао нову епархију са називом Бихаћко-петровачка, а за њено сједиште одређен је Босански Петровац. Тако је Бихаћко-петровачка епархија основана одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на његовом редовном заседању у манастиру Пећкој патријаршији, 19/6. маја 1990. године. Ова епархија је одређена и као наследница Бихаћке епархије која је основана 1925. године са седиштем у Бихаћу. У састав новоосноване епархије ушли су дијелови епархија Бањалучке и Далматинске.

У току рата 19921995. подручје Бихаћко-петровачке епархије тешко је страдало. Уништени су многи храмови, а многобројно становништво је усљед ратних дејстава избјегло или протјерано са својих домаћинстава, укључујући такође и епископа Хризостома (Јевића) и свештенство које се налазило у кризним подручјима. Обнова ратом страдале епархије почела је повратком епископа Хризостома у село Подрашница, општина Мркоњић Град 1996. године.

ЕпископиУреди

Епископи бихаћкиУреди

Епископи Бихаћке епархије од 1925. до 1934:

Портрет Име и презиме Време службе Напомене
  Епископ Венијамин Таушановић 1925—1929 Послије његовог премјештаја 1929. године за епископа злетовско-струмичког, епархијом су администрирали епископи: бањалучки, далматински и зворничко-тузлански до 1934. године,кад је епархија укинута.

Епископи бихаћко-петровачкиУреди

Епископи обновљене Бихаћко-петровачке епархије од 1990:

Портрет Име и презиме Време службе
Епископ Николај Мрђа,администратор 1990-1991
  Епископ Хризостом Јевић 1991—2013
  Епископ Атанасије Ракита 2013—2017
Епископ Сергије Карановић од 2017

НамесништваУреди

Намесништва епархије су:

  • Архијерејско намесништво граховско-дрварско
  • Архијерејско намесништво кључко
  • Архијерејско намесништво лијевљанско-гламочко
  • Архијерејско намесништво петровачко-бихаћко
  • Архијерејско намесништво санско-крупско
  • Архијерејско намесништво шиповско

Епархија бихаћко-петровачка се простире на 12 административних општина, и то: Босански Петровац, Ливно, Гламоч, Босанско Грахово, Дрвар, Бихаћ, Цазин, Велика Кладуша, Бужим, Босанска Крупа, Сански Мост, Оштра Лука и Кључ.

МанастириУреди

  1. Веселиње,
  2. Врбица,
  3. Глоговац,
  4. Клисина,
  5. Медна,
  6. Рмањ,
  7. Трескавац.

Види јошУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди