Епархија бихаћко-петровачка

Епархија бихаћко-петровачка је епархија Српске православне цркве.

Епархија бихаћко-петровачка
Српска православна црква
BPElogo.PNG
Грб Епархије бихаћко-петровачке
SabornacrkvaPetrovac.JPG
Основни подаци
СједиштеБосански Петровац
ДржаваБосна и Херцеговина Босна и Херцеговина
Основана1925, 1990.
Број намјесништава7
Број манастира7
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејСергије (Карановић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ бихаћко-петровачки и рмањски
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Надлежни архијереј је епископ Сергије (Карановић), а сједиште епархије се налази у Босанском Петровцу гдје је и Саборна црква.

ИсторијатУреди

ОснивањеУреди

Замисао о стварању Бихаћке епархије у Сабору српске цркве је постојала још 1921. године, али је тек 1925. изабран први епископ Бихаћке епархије др Венијамин Таушановић, који је овом епархијом управљао четири године. Послије његовог премјештаја 1929. године за епископа злетовско-струмичког, епархијом су администрирали епископи: бањалучки, далматински и зворничко-тузлански до 1934. године, када је ова епархија укинута.

У току Другог свјетског рата подручје Бихаћке епархије тешко је страдало од усташа, а православни Храм Силаска Светог духа на апостоле, у Бихаћу, био је први порушени храм у НДХ 1941. године. Независна Држава Хрватска је 5. маја 1942. године подијељена на четири епархије за „Хрватску православну цркву“, и то: Загребачку, Бродску, Петровачку и Сарајевску. До попуњавања „Петровачке епархије“ није никада дошло.

ОбноваУреди

Проучавајући предратно, ратно и послијератно стање на подручју Босанске Крајине, епископи далматински г. Николај (Мрђа) и бањалучки г. Јефрем (Милутиновић), у образложењу свог приједлога Светог архијерејског сабора, за обновљење Епархије бихаћке.

Размотривши приједлог поменутих архијереја, Сабор је основао нову епархију са називом Бихаћко-петровачка, а за њено сједиште одређен је Босански Петровац. Тако је Бихаћко-петровачка епархија основана одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на његовом редовном засједању у манастиру Пећкој патријаршији, 19/6. маја 1990. године. Ова епархија је одређена и као насљедница Бихаћке епархије која је основана 1925. године са сједиштем у Бихаћу. У састав новоосноване епархије ушли су дијелови епархија Бањалучке и Далматинске.

У току рата 19921995. подручје Бихаћко-петровачке епархије тешко је страдало. Уништени су многи храмови, а многобројно становништво је усљед ратних дејстава избјегло или протјерано са својих домаћинстава, укључујући такође и епископа Хризостома (Јевића) и свештенство које се налазило у кризним подручјима. Обнова ратом страдале епархије почела је повратком епископа Хризостома у село Подрашница, општина Мркоњић Град 1996. године.

ЕпископиУреди

Епископи бихаћкиУреди

Епископи Бихаћке епархије од 1925. до 1934:

Портрет Име и презиме Вријеме службе Напомене
  Епископ Венијамин Таушановић 1925—1929. Послије његовог премјештаја 1929. године за епископа злетовско-струмичког, епархијом су администрирали епископи: бањалучки, далматински и зворничко-тузлански до 1934. године, када је епархија укинута.

Епископи бихаћко-петровачкиУреди

Епископи обновљене Бихаћко-петровачке епархије од 1990:

Портрет Име и презиме Вријеме службе
Епископ Николај Мрђа,администратор 1990—1991.
  Епископ Хризостом Јевић 1991—2013.
  Епископ Атанасије Ракита 2013—2017.
Епископ Сергије Карановић од 2017.

Архијерејска намјесништваУреди

Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, одржаног 15. маја 2019. године, а на приједлог епископа бањалучког Јефрема, предложена је арондација епархије бањалучке, и то у корист епархије бихаћко-петровачке. Арондација и примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког спроведена је у дјело 15. јула 2019. године. [1] До тада је било 6 архијерејских намјесништава у епархији бихаћко-петровачкој, од те одлуке епархија броји 7 архијерејских намјесништава. То су:

  • Архијерејско намесништво граховско-дрварско
  • Архијерејско намесништво јајачко-мркоњићко
  • Архијерејско намесништво кључко
  • Архијерејско намесништво лијевљанско-гламочко
  • Архијерејско намесништво петровачко-бихаћко
  • Архијерејско намесништво санско-крупско
  • Архијерејско намесништво шиповско

МанастириУреди

  1. Веселиње,
  2. Глоговац,
  3. Клисина,
  4. Медна,
  5. Милановац (у изградњи),
  6. Рмањ,
  7. Трескавац.

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди