Епархија будимска

Епархија будимска; Српска православна црква
Основни подаци
Седиште	Сентандреја
Држава	Мађарска,; Чешка
Основана	17. век
Број манастира	2
Архијереј
Архијереј	Лукијан (Пантелић)
Чин архијереја	епископ
Титула архијереја	епископ будимски и администратор Епархије темишварске

Епархија будимска је епархија Српске православне цркве. Епархија покрива српску заједницу у Мађарској, као и Србе у расејању у Словачкој и Чешкој.

Надлежни архијереј је епископ Лукијан (Пантелић), а седиште епархије се налази у Сентандреји, где се налази и саборна црква (тзв. Београдска катедрала).

Садржај

ИсторијатУреди

Саборна црква епархије у Сентандреји

Српска патријаршија у 16. и 17. веку

Не зна се поуздано када је основана Будимска епархија, претпоставља се да је то било 40-их година 17. века. На то подручје досељавало се српско православно становништво из крајева под управом Турске. Тако је већ 1511. сазидана црква у Коморану, а потом и манастир Грабовац.

После Велике сеобе Срба (1690) око 37 хиљада српских породица нашло се на територији Угарске од тога око 8 хиљада породица у Сентандреји. По одобрењу цара Леополда I дана 4. марта 1695. митрополит Јефтимије Поповић потврђен је у звању будимског епископа. Пуна титула гласила је „епископ будимски, пештански, сентандрејски, стонобеоградски, сечујски, сигетски, мухачопољски“. То је почетак процвата Будимске епархије.

Током 18. века изграђен је велики број храмова у овој епархији, углавном у барокном стилу. У Сентандреји је крајем 19. века било свега 617 православних житеља, а 1924. само 231 се изјаснило као Срби. Због смањења броја православних верника епархија је била принуђена да неке храмове уступи Католичкој цркви, тако да је за неколико деценија изгубила 16 храмова из 18. века.

Будимска епархија обухвата парохије у Мађарској и две у Чешкој. Према подацима из 2002, епархија има два архијерејска намесништва са 39 парохија и 11 свештеника и два манастира, Грабовац и Манастир Српски Ковин. После Другог светског рата, епархија није имала устоличеног епископа него се њом углавном администрирало из Београда, све док 1988. није за епископа постављен владика Данило Крстић. Библиотека Будимске епархије у Сентандреји има преко 9.400 књига. Ту се налази и Српски православни музеј.

ЕпископиУреди

Митра епископа Арсенија (Стојковића)

Епископи Будимске епархије до сада били су: (непотпун списак)

Севастијан (†1662);
Симеон (око 166?);
Виктор (1660—1668 и 1680—1684);
Кирил (1668—1680);
Јефтимије Поповић (1695—1700);

Викентије Поповић-Хаџилавић (1708—1713);

	Софроније Кириловић (1774—1781);
	Стефан Стратимировић (1786—1790);

	Пантелејмон Живковић (1836—1839);
	Платон Атанацковић (1839—1851);
	Арсеније Стојковић (1852—1892);
	Јеремија Мађаревић, епископ будимски 1896, изабран 1895.
	Лукијан Богдановић (1897—1908);
	Георгије Зубковић (1913—1951);
	Хризостом Војиновић (1951—1952);
	Герман Ђорић (1952—1956);

Арсеније Брадваревић (1960—1963);
1951-1988 само администратори епархије;

др Данило Крстић (1988—2002, пре тога администратор епархије 1984—1988);

Лукијан Пантелић (од 2002).

Епископ Лукијан такође администрира и Темишварском епархијом.

ХрамовиУреди

Епархија будимска располаже са 39 храмова и три капеле. Многи од ових храмова данас су затворени, у местима где Срба има веома мало или их више и нема, али представљају значајно сведочанство о историји Срба у Мађарској.

Саборна црква Успења Пресвете Богородице, Сентандреја (Szentendre)
Црква Благовештења Пресвете Богородице, Сентандреја (Szentendre)
Црква Преноса моштију светог Николе, Баја (Baja)
Црква Преноса моштију светог Николе, Ђер (Győr)
Црква Преноса моштију светог Николе, Јегра (Еger)
Црква Преноса моштију светог Николе, Ловра (Lórév)
Црква Преноса моштију светог Николе, Пантелија (Dunaújváros)
Црква Преноса моштију светог Николе, Сегедин (Szeged)
Црква Преноса моштију светог Николе, Сечуј, (Dunaszekcső)
Црква Рођења Пресвете Богородице, Бата (Százhalombatta)
Црква Рођења Пресвете Богородице, Батања (Battonya)
Црква Рођења Пресвете Богородице, Вашаршељ (Hódmezővásárhely)
Црква Рођења Пресвете Богородице, Сантово (Hercegszántó)
Црква Рођења Пресвете Богородице, Сириг (Szőreg)
Црква Рођења светог Јована Крститеља, Стони Београд (Székesfehérvár)
Црква свете Петке, Илочац (Illocska)
Црква свете Петке, Мајиш (Majs)
Црква Свете Тројице, Дунафелдвар (Dunaföldvár)
Црква Свете Тројице, Медина (Medina)
Црква Свете Тројице, Мохач (Mohács)
Црква светог апостола и јеванђелисте Луке, Мађарбоја (Magyarbóly)
Црква светог арханђела Гаврила, Калаз (Budakalász)
Црква светог арханђела Гаврила, Чобанац (Csobánka)
Црква светог арханђела Михаила, Сентандреја (Szentendre)
Црква светог Вазнесења Господњег, Бреме (Beremend)
Црква светог Вазнесења Господњег, Српски Алмаш (Rácalmás)
Црква светог великомученика Димитрија, Српска Мечка (Erdősmecske)
Црква светог великомученика Димитрија, Шарок (Sárok)
Црква светог великомученика Димитрија, Шиклош (Siklós)
Црква светог великомученика Георгија, Будимпешта (Budapest)
Црква светог великомученика Георгија, Помаз (Pomáz)
Црква светог великомученика Георгија, Чанад (Magyarcsanád)
Црква светог великомученика Геогрија, Шумберак (Somberek)
Црква светог Јована Крститеља, Липово (Lippó)
Црква светог Преображења Господњег, Деска (Deszk)
Црква светог Преображења Господњег, Сентандреја (Szentendre)
Црква светог Стефана Дечанског, Чип (Szigetcsép)
Црква Успења Пресвете Богородице, Нови Сентиван (Újszentiván)
Црква Успења Пресвете Богородице, Виљан (Villány)
Капела свете Катарине, Стони Београд (Székesfehérvár)
Капела светог цара Константина и царице Јелене, Мохач (Mohács)
Капела светог Симеона Столпника, Печуј (Pécs)

Српска православна парохија у Прагу нема свој храм, већ се богослужења врше у православном храму Успења Пресвете Богородице на прашком Олшанском гробљу.

На територији Мађарске укупно има једанаест парохија са активним свештенством, и то су: Бата, Батања, Будимпешта, Деска, Ловра, Мохач, Печуј, Помаз, Сантово, Сегедин и Сентандреја. Свештеници ових једанаест парохија администрирају осталим парохијама у Мађарској.

МанастириУреди

Види јошУреди

ЛитератураУреди

Динко Давидов: „Споменици Будимске епархије“, 435 страна, Београд 1990.
Гавриловић, Славко (1995). „О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XIII-XIX век)”. Зборник о Србима у Хрватској. 3: 7—44.
Гавриловић, Славко (1996а). „Унијаћење Срба у Хрватској, Славонији и Барањи (XVI-XVIII век)”. Српски народ ван граница данашње СР Југославије од краја XV века до 1914. године. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 37—47.
Гавриловић, Славко (1996b). „Проблем унијаћења и кроатизације Срба”. Република Српска Крајина. Топуско-Книн-Београд: Српско културно друштво "Сава Мркаљ", Српско културно друштво "Зора", Радничка штампа. стр. 111—126.
Поповић, Душан Ј. (1952). Срби у Будиму од 1690 до 1740. Београд: Српска књижевна задруга.
Поповић, Душан Ј. (1954). Велика сеоба Срба 1690: Срби сељаци и племићи. Београд: Српска књижевна задруга.
Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96.