Отворите главни мени

Епархија жичка је епархија Српске православне цркве. Седиште епархије се налази у Краљеву где је и Саборна црква. Надлежни архијереј је епископ Јустин (Стефановић).

Епархија жичка
Српска православна црква
Kraljevo, kostel.jpg
Основни подаци
СедиштеКраљево
ДржаваСрбија Србија
Основана13. век
Број намесништава13
Број манастира36
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејЈустин (Стефановић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ жички
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Садржај

ИсторијаУреди

Током историје, на просторима савремене Жичке епархије је постојало неколико епархија, чије наслеђе баштини данашња обједињена епархија, која се до 26. јуна 1884. године звала Ужичка, а тада је променила име у Жичка. Претходна промена је извршена 1831. године, када је стара Ужичко-ваљевска епархија подељена на Ужичку и Шабачко-ваљевску.[1] Почевши од 1831. године, тадашња Ужичка епархија је била у саставу самоуправне Београдске митрополије. Промена назива из Ужичка у Жичка извршена је 1884. године у време великих црквених превирања у Србији, која су у наступиа након смењивања београдског митрополита Михаила Јовановића (1881) и смрти ужичког епископа Вићентија Красојевића (1882).

Многи истакнути црквени великодостојници Српске православне цркве су били епископи Жичке епархије. Међу њима се издваја Свети владика Николај Велимировић, који је 2003. године канонизован за светитеља, затим епископ Герман Ђорић — каснији патријарх српски, епископ Василије Костић — један од епископа СПЦ кога су највише прогањале комунистичке власти СФРЈ, владика Стефан Боца — угледни црквени великодостојник и почасни доктор наука Православног богословског факултета у Београду и други.

ТериторијаУреди

Епархија жичка је једна од највећих, најзначајнијих и најутицајнијих епархија у Србији. Седиште епархије и епископа је у Краљеву. Од осталих већих градова у састав епархије улазе Чачак, Ужице, Пожега, Горњи Милановац, Љиг и други.

ЕпископиУреди

Епископи од 1831. године су:

Портрет Име и презиме Положај и време службе
  Никифор Максимовић епископ ужички 1831—1853.
  Јоаникије Нешковић епископ ужичко-крушевачки 1854—1873.
  Викентије Красојевић епископ ужички 1873–1882.
Корнилије Станковић епископ 1883—1885.
  Никанор Ружичић епископ 1886—1889.
  Сава Бараћ Дечанац епископ 1889—1913.
  Николај Велимировић епископ 1919—1920.
  Јефрем Бојовић епископ 1920—1933.
  Николај Велимировић епископ 1934—1956, од 1941. одсутан
  Викентије Проданов администрирао 1941—1947.
  Валеријан Стефановић администрирао 1947—1949.
  Јосиф Цвијовић администрирао после 1950. у трајању од 18 месеци
  Герман Ђорић епископ 1956—1958, пре тога администрирао ову епархију
Василије Костић епископ 1961—1978.
  Стефан Боца епископ 1978—2003.
Хризостом Столић епископ 2003—2012.
  Јован Младеновић администратор 2012—2014.
Јустин Стефановић епископ од 2014.

МанастириУреди

НамесништваУреди

Архијерејска намесништва:

  • Гружанско — Кнић
  • Драгачевско — Гуча
  • Жичко — Краљево
  • Качерско — Љиг
  • Љубићко — Мрчајевци
  • Моравичко — Ивањица
  • Пожешко-ариљско — Пожега
  • Рачанско — Бајина Башта
  • Студеничко — Рашка
  • Таковско — Горњи Милановац
  • Трнавско — Чачак
  • Ужичко — Ужице
  • Црногорско — Косјерић

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди