Епархија канадска
Епархија канадска (енгл. Diocese of Canada) епархија је Српске православне цркве која покрива територију читаве Канаде од Атлантског до Тихог океана.[1] У оквиру Епархије делују 33 парохија и мисија.
Епархија канадска Српска православна црква | |
---|---|
![]() Грб Епархије канадске | |
![]() | |
Основни подаци | |
Сједиште | Милтон |
Држава | ![]() |
Основана | 1983. |
Број манастира | 1 |
Званични веб-сајт | |
Архијереј | |
Архијереј | Митрофан (Кодић) |
Чин архијереја | епископ |
Титула архијереја | епископ канадски |
![]() |
Надлежни архијереј је епископ Митрофан (Кодић). Сједиште епархије (манастирска црква и епископски двор) се налази у Милтону а саборни храм у Хамилтону.[2]
Слава епархије је Покров Пресвете Богородице (14. октобра).
Историја уреди
Прва српска црквеношколска општина на канадском тлу основана је 1912. године у Риџајни (Саскачеван), где су се скрасили српски имигранти махом из Баната. Црква Свете Тројице у Риџајни завршена је и посвећена 1916. године. Срби у Хамилтону формирали су своју црквену општину 1913. године, а Храм Светог оца Николе посвећен је 15. децембра 1917. године.
Између два рата уреди
Црквени живот између два рата међу Србима у Канади обележен је великим тешкоћама, пре свега у покушајима да се пронађе начин да српски свештеници служе у српским храмовима и опслужују наше досељенике. О проблемима са којима се Црква суочавала говори и писмо првог епископа америчко-канадског г. Мардарија (Ускоковића) упућено Светом архијерејском синоду 1934. године.
Слали смо мисионаре, монахе, али ни један се није могао задржати више од два, три мјесеца. Фамилијарни свештеници још мање.
— Епископ г. Мардарије
Поред материјалних разлога, епископ наводи и онај други, можда теже савладив:
Хамилтонска парохија заузима територију много већу него је Југославија. И на томе пространству су по неколико стотина и хиљада километара разбацане мале српске колоније са по две-три фамилије, које треба обилазити и опслуживати. Друга наша парохија у Риџајни — Саскачеван, која је од Хамилтона далеко отприлике онолико колико и Београд од Стокхолма, још је тежа за опслуживање
— Епископ г. Мардарије
Послератни период уреди
Са приливом српских имиграната након Другог светског рата широм Канаде ничу и јачају српске колоније — у Виндзору, Торонту и Најагара Фолсу (Онтарио), у Ванкуверу (Британска Колумбија), Летбриџу (Алберта), Монтреалу (Квебек).
Година 1963. донела је драматичне промене у животу Српске православне цркве, нарочито на америчком тлу. По први пут у својој историји Српска црква доживљава раскол који траје пуних 29 година. Последица раскола је да се део парохија на америчком континенту отцепљује од Мајке Цркве и под вођством владике Дионисија формира тзв. Слободну српску православну цркву (касније Новограчаничка митрополија). Административне измене, међутим, дешавају се и међу парохијама које остају верне Српској православној цркви са седиштем у Отаџбини. Од дотадашње једне епархије, Америчко-канадске, формирају се три: Средњозападноамеричка, Западноамеричка и Источноамеричка и канадска.
Први епископ источноамерички и канадски био је Стефан Ластавица који води епархију од 1963. до 1966. године. Наслеђује га владика Сава Вуковић и од 1978. године владика Христофор Ковачевић.
Оснивање самосталне епархије уреди
Српска православна епархија канадска формирана је одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве дана 26. маја 1983, на предлог тадашњег епископа источноамеричког и канадског г. Христофора. Владика Христофор био је уједно и први администратор епархије, све до избора првог епископа канадског.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора 16. маја 1984. године синђел Георгије (Ђокић), калућер манастира Тавне, изабран је за епископа канадског, а патријарх српски Герман посвећује га 8. јула исте године у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду. На Покров Пресвете Богородице, 14. октобра 1984, владика Георгије устоличен је као епископ канадски у Цркви Светог оца Николе у Хамилтону.
У оквиру Епархије делује Савез кола српских сестара Епархије канадске који је основан у Мисисаги 2. фебруара 1985. године. Године 1987. Епархија покреће свој лист „Источник”. Мало затим са радом почиње и истоимена издавачка кућа, која је до сада објавила на десетине наслова. Вредно је истаћи и активност Добротворног фонда Епархије канадске „Цар Лазар”. За свој допринос у хуманитарним делатностима усмереним последњих година највише према Републици Српској и Крајини, фонд је 1996. године одликован од стране Светог архијерејског синода Орденом Светог Саве Другог реда.
Од оснивања Епархије канадске, односно од устоличења првог епископа канадског Георгија, изграђени су и посвећени следећи храмови: капеле у Отави, Мисисаги и у Епископској резиденцији у Торонту; цркве у Витбију, Киченеру, Оквилу, Лондону, Калгарију, Едмонтону, Винипегу; обновљена је и живописана црква у Риџајни. Саграђен је низ црквених сала, парохијских кућа и један старачки дом (Виндзор, Онтарио).
Круна градитељског рада владике Георгија и српске дијаспоре у Канади свакако је манастир Светог Преображења Господњег у Милтону. Темеље првог српског манастира у Канади освештао је патријарх српски Павле 23. октобра 1992. године. Манастирска црква је саграђена и освештана 12. јуна 1994. године, а манастирска зграда фебруара 1995. године.
Епископи уреди
Портрет | Име и презиме | Време службе |
---|---|---|
Христофор (Ковачевић) | 1983—1984 (администратор) | |
Георгије (Ђокић) | 1984—2015 | |
Патријарх српски Иринеј | 2015—2016 (администратор) | |
Митрофан (Кодић) | од 2016. |
Галерија уреди
Види још уреди
Референце уреди
Литература уреди
- Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 06. 2019. г. Приступљено 25. 03. 2018.
- Иером. Игнатий (Шестаков), А. М. Прашчевич. Канадская епархия // Православная энциклопедия. — М. : Церковно-научный центр «Православная энциклопедия», 2012. — Т. XXX. — С. 150-151. — 752 с. — 39 000 экз. — ISBN 978-5-89572-031-8.