Епархија канадска

епархија Српске православне цркв

Епархија канадска (енгл. Diocese of Canada) епархија је Српске православне цркве која покрива територију читаве Канаде од Атлантског до Тихог океана.[1] У оквиру Епархије делују 33 парохија и мисија.

Епархија канадска
Српска православна црква

Грб Епархије канадске
Основни подаци
СједиштеМилтон
Држава Канада
Основана1983.
Број манастира1
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејМитрофан (Кодић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ канадски

Надлежни архијереј је епископ Митрофан (Кодић). Сједиште епархије (манастирска црква и епископски двор) се налази у Милтону а саборни храм у Хамилтону.[2]

Слава епархије је Покров Пресвете Богородице (14. октобра).

Историја уреди

Прва српска црквеношколска општина на канадском тлу основана је 1912. године у Риџајни (Саскачеван), где су се скрасили српски имигранти махом из Баната. Црква Свете Тројице у Риџајни завршена је и посвећена 1916. године. Срби у Хамилтону формирали су своју црквену општину 1913. године, а Храм Светог оца Николе посвећен је 15. децембра 1917. године.

Између два рата уреди

Црквени живот између два рата међу Србима у Канади обележен је великим тешкоћама, пре свега у покушајима да се пронађе начин да српски свештеници служе у српским храмовима и опслужују наше досељенике. О проблемима са којима се Црква суочавала говори и писмо првог епископа америчко-канадског г. Мардарија (Ускоковића) упућено Светом архијерејском синоду 1934. године.

Слали смо мисионаре, монахе, али ни један се није могао задржати више од два, три мјесеца. Фамилијарни свештеници још мање.

— Епископ г. Мардарије

Поред материјалних разлога, епископ наводи и онај други, можда теже савладив:

Хамилтонска парохија заузима територију много већу него је Југославија. И на томе пространству су по неколико стотина и хиљада километара разбацане мале српске колоније са по две-три фамилије, које треба обилазити и опслуживати. Друга наша парохија у РиџајниСаскачеван, која је од Хамилтона далеко отприлике онолико колико и Београд од Стокхолма, још је тежа за опслуживање

— Епископ г. Мардарије

Послератни период уреди

Са приливом српских имиграната након Другог светског рата широм Канаде ничу и јачају српске колоније — у Виндзору, Торонту и Најагара Фолсу (Онтарио), у Ванкуверу (Британска Колумбија), Летбриџу (Алберта), Монтреалу (Квебек).

Година 1963. донела је драматичне промене у животу Српске православне цркве, нарочито на америчком тлу. По први пут у својој историји Српска црква доживљава раскол који траје пуних 29 година. Последица раскола је да се део парохија на америчком континенту отцепљује од Мајке Цркве и под вођством владике Дионисија формира тзв. Слободну српску православну цркву (касније Новограчаничка митрополија). Административне измене, међутим, дешавају се и међу парохијама које остају верне Српској православној цркви са седиштем у Отаџбини. Од дотадашње једне епархије, Америчко-канадске, формирају се три: Средњозападноамеричка, Западноамеричка и Источноамеричка и канадска.

Први епископ источноамерички и канадски био је Стефан Ластавица који води епархију од 1963. до 1966. године. Наслеђује га владика Сава Вуковић и од 1978. године владика Христофор Ковачевић.

Оснивање самосталне епархије уреди

Српска православна епархија канадска формирана је одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве дана 26. маја 1983, на предлог тадашњег епископа источноамеричког и канадског г. Христофора. Владика Христофор био је уједно и први администратор епархије, све до избора првог епископа канадског.

На редовном заседању Светог архијерејског сабора 16. маја 1984. године синђел Георгије (Ђокић), калућер манастира Тавне, изабран је за епископа канадског, а патријарх српски Герман посвећује га 8. јула исте године у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду. На Покров Пресвете Богородице, 14. октобра 1984, владика Георгије устоличен је као епископ канадски у Цркви Светог оца Николе у Хамилтону.

У оквиру Епархије делује Савез кола српских сестара Епархије канадске који је основан у Мисисаги 2. фебруара 1985. године. Године 1987. Епархија покреће свој лист „Источник”. Мало затим са радом почиње и истоимена издавачка кућа, која је до сада објавила на десетине наслова. Вредно је истаћи и активност Добротворног фонда Епархије канадске „Цар Лазар”. За свој допринос у хуманитарним делатностима усмереним последњих година највише према Републици Српској и Крајини, фонд је 1996. године одликован од стране Светог архијерејског синода Орденом Светог Саве Другог реда.

Од оснивања Епархије канадске, односно од устоличења првог епископа канадског Георгија, изграђени су и посвећени следећи храмови: капеле у Отави, Мисисаги и у Епископској резиденцији у Торонту; цркве у Витбију, Киченеру, Оквилу, Лондону, Калгарију, Едмонтону, Винипегу; обновљена је и живописана црква у Риџајни. Саграђен је низ црквених сала, парохијских кућа и један старачки дом (Виндзор, Онтарио).

Круна градитељског рада владике Георгија и српске дијаспоре у Канади свакако је манастир Светог Преображења Господњег у Милтону. Темеље првог српског манастира у Канади освештао је патријарх српски Павле 23. октобра 1992. године. Манастирска црква је саграђена и освештана 12. јуна 1994. године, а манастирска зграда фебруара 1995. године.

Епископи уреди

Портрет Име и презиме Време службе
  Христофор (Ковачевић) 1983—1984 (администратор)
  Георгије (Ђокић) 1984—2015
  Патријарх српски Иринеј 2015—2016 (администратор)
  Митрофан (Кодић) од 2016.

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

Литература уреди

Спољашње везе уреди