Епархија канадска
Епархија канадска (енгл. Serbian Orthodox Eparchy of Canada) епархија је Српске православне цркве која покрива територију читаве Канаде од Атлантског до Тихог океана.[1] По територији је највећа епархија Српске православне цркве.
| Епархија канадска Српска православна црква | |
|---|---|
 Грб Епархије канадске | |
 | |
| Основни подаци | |
| Сједиште | Милтон |
| Држава |  Канада |
| Основана | 26. мај 1983. |
| Број намјесништава | 2 |
| Број парохија | 37 |
| Број манастира | 1 |
| Број храмова | 26 |
| Званични веб-сајт | |
| Архијереј | |
| Архијереј | Митрофан (Кодић) |
| Чин архијереја | митрополит |
| Титула архијереја | архиепископ торонтски и митрополит канадски[а] |
 | |
Епархија канадска је подељена на два архијерејска намесништва: источно-канадско и западно-канадско.[2] У оквиру епархије делују свеукупно 37 парохија и мисија. Најсевернија парохија је у Едмонтону, а најисточнија у Халифаксу.
Надлежни архијереј је митрополит Митрофан (Кодић). Сједиште епархије (манастирска црква и епископски двор) се налази у Милтону а саборни храм у Хамилтону.[3]
Слава епархије је Покров Пресвете Богородице (14. октобра).
Историја
уредиПрва српска црквеношколска општина на канадском тлу основана је 1912. године у Реџајни (Саскачеван), где су се скрасили српски имигранти махом из Баната. Црква Свете Тројице у Реџајни завршена је и посвећена 1916. године. Срби у Хамилтону формирали су своју црквену општину 1913. године, а Црква Светог оца Николе посвећен је 15. децембра 1917. године.
Између два рата
уредиЦрквени живот између два рата међу Србима у Канади обележен је великим тешкоћама, пре свега у покушајима да се пронађе начин да српски свештеници служе у српским храмовима и опслужују наше досељенике. О проблемима са којима се Црква суочавала говори и писмо првог епископа америчко-канадског г. Мардарија (Ускоковића) упућено Светом архијерејском синоду 1934. године.
Слали смо мисионаре, монахе, али ни један се није могао задржати више од два, три мјесеца. Фамилијарни свештеници још мање.
— Епископ г. Мардарије
Поред материјалних разлога, епископ наводи и онај други, можда теже савладив:
Хамилтонска парохија заузима територију много већу него је Југославија. И на томе пространству су по неколико стотина и хиљада километара разбацане мале српске колоније са по две-три фамилије, које треба обилазити и опслуживати. Друга наша парохија у Реџајни — Саскачеван, која је од Хамилтона далеко отприлике онолико колико и Београд од Стокхолма, још је тежа за опслуживање.
— Епископ г. Мардарије
Послератни период
уредиСа приливом српских емиграната након Другог светског рата широм Канаде ничу и јачају српске колоније — у Виндзору, Торонту и Најагара Фолсу (Онтарио), у Ванкуверу (Британска Колумбија), Летбриџу (Алберта), Монтреалу (Квебек).
Година 1963. донела је драматичне промене у животу Српске православне цркве, нарочито на америчком тлу. По први пут у својој историји Српска црква доживљава раскол који траје пуних 29 година. Последица раскола је да се део парохија на америчком континенту отцепљује од Мајке Цркве и под вођством владике Дионисија формира тзв. Слободну српску православну цркву (касније Новограчаничка митрополија). Административне измене, међутим, дешавају се и међу парохијама које остају верне Српској православној цркви са седиштем у отаџбини. Од дотадашње једне епархије, Америчко-канадске, формирају се три: Средњозападноамеричка, Западноамеричка и Источноамеричка и канадска.
Први епископ источноамерички и канадски био је Стефан Ластавица који води епархију од 1963. до 1966. године. Наслеђује га владика Сава Вуковић и од 1978. године владика Христофор Ковачевић.
Самостална епархија
уредиСрпска православна Епархија канадска формирана је одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 26. маја 1983. године на предлог тадашњег епископа источноамеричког и канадског Христофора који је уједно био и први администратор епархије, све до избора првог епископа канадског.[4]
На редовном заседању Светог архијерејског сабора 16. маја 1984. године синђел Георгије (Ђокић), калућер манастира Тавне, изабран је за епископа канадског, а патријарх српски Герман посвећује га 8. јула исте године у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду. На Покров Пресвете Богородице, 14. октобра 1984, владика Георгије устоличен је као епископ канадски у Саборној цркви у Хамилтону.
У оквиру Епархије канадске делује Савез кола српских сестара који је основан на првој епархијској скупштини, одржаној у Српском центру у Мисисаги 2. фебруара 1985. године. Једно време је постојао и епархијски радио програм „Благовесник” који се емитовао сваке суботе на радио станици 1540 АМ у Торонту. Статут Епархије канадске написан је 1993. и потврђен од стране Светог архијерејског сабора 1995. године.[5]
При епархији делује и Добротворни фонд „Цар Лазар”. За свој допринос у хуманитарним делатностима усмереним последњих година највише према Републици Српској и Крајини, фонд је 1996. године одликован од стране Светог архијерејског синода Орденом Светог Саве другог реда.[6]
Од оснивања Епархије канадске, односно од устоличења првог епископа канадског Георгија, изграђени су и посвећени храмови у Отави, Мисисаги, Витбију, Киченеру, Оквилу, Лондону, Калгарију, Едмонтону, Винипегу, а обновљена је и живописана црква у Реџајни. Саграђен је низ црквених сала, парохијских кућа и један старачки дом (у Виндзору).
Круна градитељског рада владике Георгија и српске дијаспоре у Канади свакако је манастир Светог Преображења Господњег у Милтону. Темеље првог српског манастира у Канади освештао је патријарх српски Павле 23. октобра 1992. године. Манастирска црква је саграђена и освештана 12. јуна 1994. године, а нови епископски двор/манастирски конак фебруара 1995. године. Првобитни епископски двор налазио се у Етобику.
Одлуком Светог архијерејског сабора од 21. маја 2009. године, све парохије у Канади под омофором су Епархије канадске, а тај догађај је свечано прослављен Литургијом јединства у Манастиру Светог Преображења Господњег у Милтону на Епархијски дан, 14. јуна 2009. године. У међувремену, Црква Светог Архангела Михаила у Торонту је изашла из састава Епархије канадске.
Епархија канадска је 2014. године свечано обележила 30 година свог постојања.[7]
Након извесних потреса, патријарх Иринеј именован је уместо смењеног епископа канадског Георгија за администратора Епархије канадске, 29. априла 2015. године.[8] Остао је на тој привременој функцији све до одабира дотадашњег епископа источноамеричког Митрофана, 25. маја 2016. године.[9] Владика Митрофан је, 18. септембра 2016. године, устоличен у Храму Сабора српских светитеља у Мисисаги тако да је дефакто и ова црква, поред цркве у Хамилтону, саборна црква.[10]
Издаваштво
уредиЕпархија је 1987. године покренула свој лист „Источник”, назван у част „Дабро-босанског источника” који је у 19. веку излазио у Сарајеву. Мало затим са радом почиње и истоимена издавачка кућа, која је до сада објавила на више десетина наслова. „Источник” је и име веб-странице епархије која постоји од 1998. године. Поред штампаног формата, лист излази и у дигиталном формату од јула 2012. године.
Цркве
уредиУ оквиру епархије су 26 цркве и три мисионарске парохије. Мисионарске парохије су: Светог Саве у Летбриџу, Светог Василија Острошког у Халифаксу и Светог Ђорђа у Тандер Беју.[11] Манастирска црква Манастира Светог Преображења Господњег служи и као средишњи део бурлингтонско–милтонске парохије.
Епископи
уреди| Портрет | Име и презиме | Време службе |
|---|---|---|
_photo_by_Vujcic.jpg)
|
Христофор (Ковачевић) | 1983—1984 (администратор) |
.jpg)
|
Георгије (Ђокић) | 1984—2015 |
.jpg)
|
Патријарх српски Иринеј | 2015—2016 (администратор) |
|
Митрофан (Кодић) | од 2016. |
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Пошто се првобитни епископски двор налазио у западном делу Торонта, а и због тога што је Торонто највећи град у Канади, пуна титула архијереја Епархије канадске од маја 2024. године је архиепископ торонтски и митрополит канадски иако је тренутно седиште епархије у Милтону.
Референце
уреди- ^ Од Атлантика до Пацифика око 100.000 верника („Политика”, 24. април 2022)
- ^ Суботић, протојереј Живорад (август 1997). „Извештај архијерејског намесништва источног”. бр. 36. Милтон: Istocnik Publishing. Источник. стр. 15.
- ^ „Саборни храм Епархије канадске Светог оца Николаја у Хамилтону”. istocnik.ca.
- ^ „Прилике и проблеми Српске православне цркве”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 15. 6. 1983. Приступљено 9. 1. 2025. „Вест доле десно”
- ^ У одбрану истине и јединства Српске православне цркве
- ^ Признања
- ^ Прослава – 30. година Епархије Канадске (Црква Светог Архангела Михаила у Брнабију, 15. октобар 2014)
- ^ Патријарх преузима Епархију канадску („Политика”, 29. април 2015)
- ^ „Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора”. spc.rs. 2016-05-26. Архивирано из оригинала 21. 6. 2016. г. Приступљено 2025-01-09.
- ^ Устоличен нови канадски владика („РТС”, 19. септембар 2016)
- ^ Шематизам Епархије канадске
Литература
уреди- Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 06. 2019. г. Приступљено 25. 03. 2018.
- Иером. Игнатий (Шестаков), А. М. Прашчевич. Канадская епархия // Православная энциклопедия. — М. : Церковно-научный центр «Православная энциклопедия», 2012. — Т. XXX. — С. 150-151. — 752 с. — 39 000 экз. — ISBN 978-5-89572-031-8.
