Епархија темишварска

Епархија темишварска је епархија Српске православне цркве са седиштем у Темишвару, где налази и саборна црква епархије. Темишварска епархија је основна верска установа за Србе у Румунији.

Епархија темишварска Српска православна црква
Грб Епархијe темишварске
Саборна црква у Темишвару
Основни подаци
Седиште	Темишвар
Држава	Румунија
Број намесништава	3
Број манастира	5
Званични веб-сајт
Архијереј
Архијереј	Лукијан (Пантелић)
Чин архијереја	митрополит
Титула архијереја	архиепископ и митрополит будимски и администратор Епархије темишварске

Архијереј администратор је митрополит Лукијан (Пантелић), а архијерејски заменик је протојереј-ставрофор Маринко Марков.

Историјат

Српска саборна црква у Темишвару

Српска патријаршија у 16. и 17. веку

Први писани траговио постојању епархије досежу до 16. века, а тада се јавља у опсегу српске Пећке патријаршије. Значајна је чињеница да су Срби на овим просторима имали развијен црквени живот много пре Велике сеобе 1690., а један од овдашњих епископа српских, Исаија (Ђаковић), постао је један од најчвршћих ослонаца придошлом патријарху Арсенију III Чарнојевићу. И по Великој сеоби, и дуго по заснивању Крушедолске (1708), односно Карловачке митрополије (1713), Темишварска епархија је остала у надлежности Београдске митрополије, све до сједињења Београдске и Карловачке митрополије, у којем је Темишвару припала посебна улога. Наиме, Пожаревачким миром из 1718. године Аустрија је добила на рачун Турске Банат, Олтенију, део Србије са Београдом, делове Босне и Славоније.

Сматрајући да је Београд сувише близу Турској, београдски митрополит Мојсије (Петровић) је преместио седиште своје митрополије у Темишвар, где је свечано устоличен 1721. године. По смрти карловачког митрополита Викентија (Поповића) 1726. године, Мојсије (Петровић) је изабран и за митрополита карловачког, чиме је практично почело уједињавање Српске православне цркве са територије Аустрије. Дакле, митрополит Мојсије (Петровић) је из Темишвара прешао на карловачку митрополитску катедру.

При спровођењу јерархијске поделе у Карловачкој митрополији 1864. године Темишварска епархија је, као српска, остала у Карловачкој митрополији, с тим што је уступила румунске црквене општине, а преузела српске црквене општине из Арадске епархије. Мешовите црквене општине су додељене према већинској припадности верника.

По мери укидања надлежности Карловачке митрополије, односно њеног укључивања у васпостављену српску Београдску патријаршију после Првог светског рата и Темишварска епархија је постала део уједињене Српске православне цркве. Тадашњи епископ Георгије Летић преместио је седиште из Темишвара у Кикинду. 1931. године дошло је до арондације између Темишварске и новоуспостављене Епархије банатске (наследница Епархије вршачке), тако да је прва у потпуности преузела српске вернике у Румунији, а друга у Србији.

Епископи

Досадашњи епископи ове епархије су:

• Неофит, 1608-1613.; син родитеља Милете и Јовке
• Исаија, 1640.
• Јосиф, 1643-1655; умро и сахрањен у манастиру Партошу.
• Теодор, 1643.
• Севастијан, 1644-1647.
• Михаило, 1681–1687.; епископ темишварски и бечкеречки; дародавац 1691. године Хиландара и Кареје
• Василије, 1688.
• Јосиф II, после 1688.
• Василије, око 1693.
• Исаија Ђаковић, 1694–1708.
• Константин, "Грк", 1704–1713.; поставио га српски патријарх Калиник.
• Хаџи Јоаникије Владисављевић, 1713–1722-1727, 7. октобра, изабран на Синоду у Пећи
• Никола Димитријевић, 1728–1744.; до тада епископ Карансебешки

	Георгије Поповић, 1745–1757.
	Вићентије Јовановић Видак, 1759–1774.
	Мојсеј Путник, 1774–1781.
	Софроније Кириловић, 1781–1786.

• Петар Петровић, 1786–1800.
• Стефан Авакумовић,1801–1822.
• Јосиф Путник, 1829–1830.
• Максим Мануиловић, 1833–1838.

	Пантелејмон Живковић, 1839–1851.
	Самуил Маширевић, 1853–1864.

• Антоније Нако, 1864–1869.
• Георгије Војновић, 1874–1881.

	Георгије Бранковић, 1882–1890.
	Никанор Поповић, 1891–1901.
	Др Георгије Летић, 1904–1931.

Администратори

Осим тога у неком периоду епархијом су управљали администратори:

• Арсеније Стојковић (1872—1874);
• Герман Анђелић (1881—1882);
• Георгије Бранковић (1890—1891);
• Нектарије Димитријевић (1891);
• Георгије Бранковић (1901);
• Лукијан Богдановић (1901—1904);
• Др Георгије Летић (1932—1935);
• Др Иринеј Ћирић (1935—1952);
• Висарион Костић (1952—1979);
• Хризостом Војиновић (1979—1980);
• Др Сава Вуковић (1980—1996);
• Лукијан Пантелић од 1996

Архијерејски заменици

Архијерејски заменици су били:

• Стефан Михајловић (1870—1872);
• Гедеон Цветић (1872—1874);
• Герман Јовановић (1881—1882);
• Иларион Руварац (1882);
• Исак Дошен (1901);
• Др Стефан Николић (1919—1927);
• Слободан Костић (1942—1947);
• Стеван Томић (1947—1971);
• Ђорђе Хранисављевић (1971—1978);
• Владимир Марковић (1978-2010).
• Маринко Марков (од 2010)

Храмови

Епархија темишварска располаже са 55 храма, од којих се један број налази у данас упражњеним парохијама, где Срба има врло мало, или их више уопште нема.

• Саборна црква светог Вазнесења Господњег, Темишвар (Timişoara)
• Црква Обновљења храма светог великомученика Георгија, Наћфала (Satu Mare)
• Црква Преноса моштију светог Николе, Варјаш (Variaş)
• Црква Преноса моштију светог Николе, Велики Семпетар (Sânpetru Mare)
• Црква Преноса моштију светог Николе, Дињаш (Diniaş)
• Црква Преноса моштију светог Николе, Мали Бечкерек (Becicherecu Mic)
• Црква Преноса моштију светог Николе, Радимна (Radimna)
• Црква Преноса моштију светог Николе, Саравола (Saravale)
• Црква Преноса моштију светог Николе, Свиница (Sviniţa)
• Црква Преноса моштију светог Николе, Соколовац (Socol)
• Црква Преноса моштију светог Николе, Темишвар–Мехала (Timişoara)
• Црква Преноса моштију светог Николе, Чанад (Cenad)
• Црква Рођења Пресвете Богородице, Торња (Turnu)
• Црква Рођења Пресвете Богородице, Фенлак (Felnac)
• Црква Рођења светог Јована Крститеља, Кетфељ (Gelu)
• Црква Рођења светог Јована Крститеља, Рудна (Rudna
• Црква Рођења светог Јована Крститеља, Стара Молдава (Moldova Veche)
• Црква Сабора Срба светитеља, Дета (Deta)
• Црква светих апостола Петра и Павла, Арад (Arad)
• Црква светих апостола Петра и Павла, Дежан (Dejan)
• Црква светог арханђела Михаила, Гад Gad, (Рудна)
• Црква светог арханђела Михаила, Толвадија (Livezile)
• Црква светог арханђела Гаврила, Иванда (Ivanda)
• Црква светог арханђела Гаврила, Пожежена (Pojejena)
• Црква светог арханђела Гаврила, Ченеј (Cenei)
• Црква светог Вазнесења Господњег, Белобрешка (Belobreşca)
• Црква светог Вазнесења Господњег, Ђир (Giera)
• Црква светог Вазнесења Господњег, Љупкова (Liubcova)
• Црква светог Вазнесења Господњег, Мачевић (Măceşti)
• Црква светог Вазнесења Господњег, Парац (Parţa)
• Црква светог Вазнесења Господњег, Српски Семартон (Sânmartinu Sârbesc)
• Црква Васкрсења Христовог, Решица (Reșița)
• Црква светог великомученика Димитрија, Дивић (Divici)
• Црква светог великомученика Димитрија, Кнез (Satchinez)
• Црква светог великомученика Димитрија, Надлак (Nădlac)
• Црква светог великомученика Димитрија, Сока (Soca)
• Црква светог великомученика Георгија, Златица (Zlatiţa)
• Црква светог великомученика Георгија, Кеча (Checea)
• Црква светог великомученика Георгија, Краљевац (Cralovăţ)
• Црква светог великомученика Георгија, Лукаревац (Lucareţ)
• Црква светог великомученика Георгија, Мунара (Munar)
• Црква светог великомученика Георгија, Немет (Beregsău Mic)
• Црква светог великомученика Георгија, Петрово Село (Petrovaselo)
• Црква светог великомученика Георгија, Печка (Pecica)
• Црква светог великомученика Георгија, Станчево (Stanciova)
• Црква светог великомученика Георгија, Фабрика - Темишвар (Timişoara)
• Црква светог кнеза Лазара, Моноштор (Mănăştur)
• Црква светог Преображења Господњег, Арад–Гај (Arad)
• Црква светог пророка Илије, Лесковица (Lescoviţa)
• Црква светог пророка Јеремије, Луговет (Câmpia)
• Црква Силаска Светог духа на апостоле, Улбеч (Рeciu Nou)
• Црква Успења Пресвете Богородице, Велики Семиклуш (Sânnicolau Mare)
• Црква Успења Пресвете Богородице, Дента (Denta)
• Црква Успења Пресвете Богородице, Фењ (Foeni)
• Црква Успења Пресвете Богородице, Чаково (Ciacova)

Манастири

• Базјаш
• Бездин
• Брзава
• Златица
• Кусић

Види још

• Срби у Румунији
• Односи Србије и Румуније
• Српска саборна црква у Темишвару
• Арадска епархија
• Арадски српски протопрезвитерат
• Историја хришћанства у Румунији

Литература

• Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро. 
• Ивић, Алекса (1914). Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459-1690). Загреб. 
• Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска. 
• Јашин, Саша (2018). Епископ Пантелејмон Живковић. Темишвар: Савез Срба у Румунији. 
• Јашин, Саша (2020). Архијереји Темишварске епархије. Темишвар: Савез Срба у Румунији. 
• Јашин, Саша (2020). „Школовање парохијског свештенства и монаштва Епархије темишварске: Историјски пресек” (PDF). Култура Републике Србије и Срба у Румунији. Београд: Институт за међународну политику и привреду. стр. 155—171. 
• Кецић, Данило (1999). „Реквирирање звона српских православних храмова Темишварске епархије 1916-1917”. Зборник Матице српске за историју. 59-60: 173—191. 
• Костић, Слободан (1925). Шематизам Православне српске епархије темишварске у Краљевини Румунији за 1924. годину. Темишвар: Епархијска управа. 
• Костић, Слободан (1931). Српска црква и школа у Румунији 1930. године. Темишвар: Чендеш. 
• Костић, Слободан (1932). Статистички преглед Православне српске епархије темишварске за 1932. годину. Темишвар: Епархијска управа. 
• Костић, Слободан (1938). Гробови епископа и грађана темишварских у православном српском саборном храму темишварском: 1757-1838. Темишвар: Doina. 
• Костић, Слободан (1940). Срби у румунском Банату: Историски, бројни, економски-привредни преглед. Темишвар: Дојна. 
• Попов, Дејан (2015). „Свештенство Епархије темишварске 1797. године (1)” (PDF). Темишварски зборник. 8: 91—110. 
• Попов, Дејан (2017). „Свештенство Епархије темишварске 1797. године (2)” (PDF). Темишварски зборник. 9: 127—147. 
• Попов, Дејан (2018). „Свештенство Епархије темишварске 1797. године (3)” (PDF). Темишварски зборник. 10: 177—198. 
• Поповић, Душан Ј. (1955). Срби у Банату до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва. Београд: Научна књига. 
• Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска. 
• Поповић, Душан Ј. (1959). Срби у Војводини. књ. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790. Нови Сад: Матица српска. 
• Поповић, Душан Ј. (1963). Срби у Војводини. књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861. Нови Сад: Матица српска. 
• Пузовић, Љиљана И. (2013). „Синђелија Владике Георгија Поповића, издата темишварском свештенику Томи Павлову”. Археографски прилози. 35: 169—181. 
• Пузовић, Љиљана И. (2017). „Границе, насеља и парохије Темишварске епархије (1716-1779): Прилог проучавању историје православља у Банату” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 96: 35—52. 
• Пузовић, Љиљана И. (2017). „Парохијско свештенство Темишварске епархије средином XVIII века” (PDF). Темишварски зборник. 9: 19—39. 
• Пузовић, Љиљана И. (2018). „Парохијски храмови у Темишварској епархији средином XVIII века” (PDF). Темишварски зборник. 10: 29—41. 
• Пузовић, Љиљана И. (2020). „Темишварска епархија од Пожаревачког мира до Темишварског сабора (1718-1790)”. Осам векова аутокефалије Српске православне цркве. 1. Београд: Православни богословски факултет. стр. 225—242. 
• Пузовић, Љиљана И. (2020). „Етничка структура становништва у насељима Темишварске епархије средином XVIII века” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 101: 19—30. 
• Пузовић, Љиљана И. (2020). „Цртице из брачног живота народа у Темишварској епархији у XVIII веку” (PDF). Темишварски зборник. 12: 85—93. 
• Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 06. 2019. г. Приступљено 25. 03. 2018. 
• Станковић, Владан; Спичановић, Владимир (2020). „Срби из Румуније и њихова вера” (PDF). Култура Републике Србије и Срба у Румунији. Београд: Институт за међународну политику и привреду. стр. 227—241. 
• Цвркота, Сања (2020). „Новија истраживања о Српској православној епархији темишварској” (PDF). Култура Републике Србије и Срба у Румунији. Београд: Институт за међународну политику и привреду. стр. 172—191. 

Спољашње везе

• Архив Војводине: Темишварска епархија Архивирано на сајту Wayback Machine (20. децембар 2021)
• Православна српска епархија темишварска у Румунији
• Епископи епархије темишварске
• Статут Српске православне епархије темишварске
• Далибор Мидић (2012): Георгије Поповић митрополит нишки и белоцрквански и епископ темишварски