Епархија темишварска

епархија Српске православне цркве са седиштем у Темишвару

Епархија темишварска је епархија Српске православне цркве са седиштем у Темишвару, где налази и саборна црква епархије. Темишварска епархија је основна верска установа за Србе у Румунији.[1][2]

Епархија темишварска
Српска православна црква
Serb-orth-Kathedrale.JPG
Основни подаци
СедиштеТемишвар
ДржаваРумунија Румунија
Број намесништава3
Број манастира5
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејЛукијан (Пантелић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ будимски и администратор Епархије темишварске
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Архијереј администратор је епископ Лукијан (Пантелић), а архијерејски заменик је протојереј-ставрофор Маринко Марков.

ИсторијатУреди

Први писани траговио постојању епархије досежу до 16. века, а тада се јавља у опсегу српске Пећке патријаршије. Значајна је чињеница да су Срби на овим просторима имали развијен црквени живот много пре Велике сеобе 1690., а један од овдашњих епископа српских, Исаија (Ђаковић), постао је један од најчвршћих ослонаца придошлом патријарху Арсенију III Чарнојевићу. И по Великој сеоби, и дуго по заснивању Крушедолске (1708), односно Карловачке митрополије (1713), Темишварска епархија је остала у надлежности Београдске митрополије, све до сједињења Београдске и Карловачке митрополије, у којем је Темишвару припала посебна улога. Наиме, Пожаревачким миром из 1718. године Аустрија је добила на рачун Турске Банат, Олтенију, део Србије са Београдом, делове Босне и Славоније.

Сматрајући да је Београд сувише близу Турској, београдски митрополит Мојсије (Петровић) је преместио седиште своје митрополије у Темишвар, где је свечано устоличен 1721. године. По смрти карловачког митрополита Викентија (Поповића) 1726. године, Мојсије (Петровић) је изабран и за митрополита карловачког, чиме је практично почело уједињавање Српске православне цркве са територије Аустрије. Дакле, митрополит Мојсије (Петровић) је из Темишвара прешао на карловачку митрополитску катедру.

При спровођењу јерархијске поделе у Карловачкој митрополији 1864. године Темишварска епархија је, као српска, остала у Карловачкој митрополији, с тим што је уступила румунске црквене општине, а преузела српске црквене општине из Арадске епархије. Мешовите црквене општине су додељене према већинској припадности верника.

По мери укидања надлежности Карловачке митрополије, односно њеног укључивања у васпостављену српску Београдску патријаршију после Првог светског рата и Темишварска епархија је постала део уједињене Српске православне цркве. Тадашњи епископ Георгије Летић преместио је седиште из Темишвара у Кикинду. 1931. године дошло је до арондације између Темишварске и новоуспостављене Епархије банатске (наследница Епархије вршачке), тако да је прва у потпуности преузела српске вернике у Румунији, а друга у Србији.

ЕпископиУреди

Досадашњи епископи ове епархије су:[3][4]

  • Неофит, 1608-1613.; син родитеља Милете и Јовке[5]
  • Исаија, 1640.
  • Јосиф, 1643-1655; умро и сахрањен у манастиру Партошу.
  • Теодор, 1643.
  • Севастијан, 1644-1647.
  • Михаило, 1681–1687.; епископ темишварски и бечкеречки; дародавац 1691. године Хиландара и Кареје
  • Василије, 1688.
  • Јосиф II, после 1688.
  • Василије, око 1693.
  • Исаија Ђаковић, 1694–1708.
  • Константин, "Грк", 1704–1713.; поставио га српски патријарх Калиник.
  • Хаџи Јоаникије Владисављевић, 1713–1722-1727, 7. октобра, изабран на Синоду у Пећи
  • Никола Димитријевић, 1728–1744.; до тада епископ Карансебешки
  Георгије Поповић, 1745–1757.
  Вићентије Јовановић Видак, 1759–1774.
  Мојсеј Путник, 1774–1781.
  Софроније Кириловић, 1781–1786.
  Пантелејмон Живковић, 1839–1851.
  Самуил Маширевић, 1853–1864.
  Георгије Бранковић, 1882–1890.
  Никанор Поповић, 1891–1901.
  Др Георгије Летић, 1904–1931.

АдминистраториУреди

Осим тога у неком периоду епархијом су управљали администратори:

Архијерејски заменициУреди

Архијерејски заменици су били:

ХрамовиУреди

Епархија темишварска располаже с 54 храма, од којих се један број налази у данас упражњеним парохијама, где Срба има врло мало, или их више уопште нема.

  • Саборна црква светог Вазнесења Господњег, Темишвар (Timişoara)
  • Црква Обновљења храма светог великомученика Георгија, Наћфала (Satu Mare)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Варјаш (Variaş)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Велики Семпетар (Sânpetru Mare)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Дињаш (Diniaş)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Мали Бечкерек (Becicherecu Mic)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Радимна (Radimna)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Саравола (Saravale)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Свињица (Sviniţa)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Соколовац (Socol)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Темишвар–Мехала (Timişoara)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Чанад (Cenad)
  • Црква Рођења Пресвете Богородице, Торња (Turnu)
  • Црква Рођења Пресвете Богородице, Фенлак (Felnac)
  • Црква Рођења светог Јована Крститеља, Кетфељ (Gelu)
  • Црква Рођења светог Јована Крститеља, Рудна (Rudna
  • Црква Рођења светог Јована Крститеља, Стара Молдава (Moldova Veche)
  • Црква Сабора Срба светитеља, Дета (Deta)
  • Црква светих апостола Петра и Павла, Арад (Arad)
  • Црква светих апостола Петра и Павла, Дежан (Dejan)
  • Црква светих арханђела Михаила и Гаврила, Иванда (Ivanda)
  • Црква светог арханђела Михаила, Гад Gad, (Рудна)
  • Црква светог арханђела Михаила, Пожежена (Pojejena)
  • Црква светог арханђела Михаила, Толвадија (Livezile)
  • Црква светог арханђела Гаврила, Ченеј (Cenei)
  • Црква светог Вазнесења Господњег, Белобрешка (Belobreşca)
  • Црква светог Вазнесења Господњег, Ђир (Giera)
  • Црква светог Вазнесења Господњег, Љупкова (Liubcova)
  • Црква светог Вазнесења Господњег, Мачевић (Măceşti)
  • Црква светог Вазнесења Господњег, Парац (Parţa)
  • Црква светог Вазнесења Господњег, Српски Семартон (Sânmartinu Sârbesc)
  • Црква светог великомученика Димитрија, Дивић (Divici)
  • Црква светог великомученика Димитрија, Кнез (Satchinez)
  • Црква светог великомученика Димитрија, Надлак (Nădlac)
  • Црква светог великомученика Димитрија, Сока (Soca)
  • Црква светог великомученика Георгија, Златица (Zlatiţa)
  • Црква светог великомученика Георгија, Кеча (Checea)
  • Црква светог великомученика Георгија, Краљевац (Cralovăţ)
  • Црква светог великомученика Георгија, Лукаревац (Lucareţ)
  • Црква светог великомученика Георгија, Мунара (Munar)
  • Црква светог великомученика Георгија, Немет (Beregsău Mic)
  • Црква светог великомученика Георгија, Петрово Село (Petrovaselo)
  • Црква светог великомученика Георгија, Печка (Pecica)
  • Црква светог великомученика Георгија, Станчево (Stanciova)
  • Црква светог великомученика Георгија, Темишвар–Фабрика, (Timişoara)
  • Црква светог кнеза Лазара, Моноштор (Mănăştur)
  • Црква светог Преображења Господњег, Арад–Гај (Arad)
  • Црква светог пророка Илије, Лесковица (Lescoviţa)
  • Црква светог пророка Јеремије, Луговет (Câmpia)
  • Црква Силаска Светог духа на апостоле, Улбеч (Рeciu Nou)
  • Црква Успења Пресвете Богородице, Велики Семиклуш (Sânnicolau Mare)
  • Црква Успења Пресвете Богородице, Дента (Denta)
  • Црква Успења Пресвете Богородице, Фењ (Foeni)
  • Црква Успења Пресвете Богородице, Чаково (Ciacova)

МанастириУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Костић 1925.
  2. ^ Костић 1932.
  3. ^ Костић 1938.
  4. ^ Вуковић 1996.
  5. ^ "Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1937.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди