Отворите главни мени

Епархија темишварска је епархија Српске православне цркве са седиштем у Темишвару, где налази и саборна црква епархије. Темишварска епархија је основна верска установа за Србе у Румунији.

Епархија темишварска
Српска православна црква
Serb-orth-Kathedrale.JPG
Основни подаци
СедиштеТемишвар
ДржаваРумунија Румунија
Број намесништава3
Број манастира5
Архијереј
АрхијерејЛукијан (Пантелић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ будимски и администратор Епархије темишварске
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Архијереј администратор је епископ Лукијан (Пантелић), а архијерејски заменик је протојереј ставрофор Маринко Марков.

Садржај

ИсторијатУреди

Први писани траговио постојању епархије досежу до 16. века, а тада се јавља у опсегу српске Пећке патријаршије. Значајна је чињеница да су Срби на овим просторима имали развијен црквени живот много пре Велике сеобе 1690., а један од овдашњих епископа српских, Исаија (Ђаковић), постао је један од најчвршћих ослонаца придошлом патријарху Арсенију III Чарнојевићу. И по Великој сеоби, и дуго по заснивању Крушедолске (1708), односно Карловачке митрополије (1713), Темишварска епархија је остала у надлежности Београдске митрополије, све до сједињења Београдске и Карловачке митрополије, у којем је Темишвару припала посебна улога. Наиме, Пожаревачким миром из 1718. године Аустрија је добила на рачун Турске Банат, Олтенију, део Србије са Београдом, делове Босне и Славоније.

Сматрајући да је Београд сувише близу Турској, београдски митрополит Мојсије (Петровић) је преместио седиште своје митрополије у Темишвар, где је свечано устоличен 1721. године. По смрти карловачког митрополита Викентија (Поповића) 1726. године, Мојсије (Петровић) је изабран и за митрополита карловачког, чиме је практично почело уједињавање Српске православне цркве са територије Аустрије. Дакле, митрополит Мојсије (Петровић) је из Темишвара прешао на карловачку митрополитску катедру.

При спровођењу јерархијске поделе у Карловачкој митрополији 1864. године Темишварска епархија је, као српска, остала у Карловачкој митрополији, с тим што је уступила румунске црквене општине, а преузела српске црквене општине из Арадске епархије. Мешовите црквене општине су додељене према већинској припадности верника.

По мери укидања надлежности Карловачке митрополије, односно њеног укључивања у васпостављену српску Београдску патријаршију после Првог светског рата и Темишварска епархија је постала део уједињене Српске православне цркве. Тадашњи епископ Георгије Летић преместио је седиште из Темишвара у Кикинду. 1931. године дошло је до арондације између Темишварске и новоуспостављене Епархије банатске (наследница Епархије вршачке), тако да је прва у потпуности преузела српске вернике у Румунији, а друга у Србији.

ЕпископиУреди

Досадашњи епископи ове епархије су:

  • Неофит, 1608-1613.
  • Исаија, 1640.
  • Јосиф, 1643-1655.[1]; умро и сахрањен у манастиру Партошу.
  • Теодор, 1643.
  • Севастијан, 1644, 1647.
  • Михаило, 1681–1687.; епископ темишварски и бечкеречки.[2]
  • Василије, 1688.
  • Јосиф II, после 1688.
  • Василије, око 1693.
  • Исаија Ђаковић, 1694–1708.[3]; владичанство није никад ни заузео јер је био уз Патријарха.
  • Константин, "Грк", 1704–1713.; поставио га српски патријарх Калиник.
  • Јоаникије Владисављевић, 1713–1722[4]-1727., изабран на Синоду у Пећи
  • Никола Димитријевић, 1728–1744.
  Георгије Поповић, 1745–1757.
  Викентије Јовановић-Видак, 1759–1774.
  Мојсеј Путник, 1774–1781.
  Софроније Кириловић, 1781–1786.
  Пантелејмон Живковић, 1839–1851.
  Самуил Маширевић, 1853–1864.
  Георгије Бранковић, 1882–1890.
  Никанор Поповић, 1891–1901.
  Др Георгије Летић, 1904–1931.

АдминистраториУреди

Осим тога у неком периоду епархијом су управљали администратори:

Архијерејски заменициУреди

Архијерејски заменици су били:

ХрамовиУреди

Епархија темишварска располаже с 54 храма, од којих се један број налази у данас упражњеним парохијама, где Срба има врло мало, или их више уопште нема.

  • Саборна црква светог Вазнесења Господњег, Темишвар (Timişoara)
  • Црква Обновљења храма светог великомученика Георгија, Наћвала (Satu Mare)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Варјаш (Variaş)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Велики Семпетар (Sânpetru Mare)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Дињаш (Diniaş)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Мали Бечкерек (Becicherecu Mic)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Радимна (Radimna)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Саравола (Saravale)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Свињица (Sviniţa)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Соколовац (Socol)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Темишвар–Мехала (Timişoara)
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Чанад (Cenad)
  • Црква Рођења Пресвете Богородице, Торња (Turnu)
  • Црква Рођења Пресвете Богородице, Фенлак (Felnac)
  • Црква Рођења светог Јована Крститеља, Кетфељ (Gelu)
  • Црква Рођења светог Јована Крститеља, Рудна (Rudna
  • Црква Рођења светог Јована Крститеља, Стара Молдава (Moldova Veche)
  • Црква Сабора Срба светитеља, Дета (Deta)
  • Црква светих апостола Петра и Павла, Арад (Arad)
  • Црква светих апостола Петра и Павла, Дежан (Dejan)
  • Црква светих арханђела Михаила и Гаврила, Иванда (Ivanda)
  • Црква светог арханђела Михаила, Гад Gad, (Рудна)
  • Црква светог арханђела Михаила, Пожежена (Pojejena)
  • Црква светог арханђела Михаила, Толвадија (Livezile)
  • Црква светог арханђела Гаврила, Ченеј (Cenei)
  • Црква светог Вазнесења Господњег, Белобрешка (Belobreşca)
  • Црква светог Вазнесења Господњег, Ђир (Giera)
  • Црква светог Вазнесења Господњег, Љупкова (Liubcova)
  • Црква светог Вазнесења Господњег, Мачевић (Măceşti)
  • Црква светог Вазнесења Господњег, Парац (Parţa)
  • Црква светог Вазнесења Господњег, Српски Семартон (Sânmartinu Sârbesc)
  • Црква светог великомученика Димитрија, Дивић (Divici)
  • Црква светог великомученика Димитрија, Кнез (Satchinez)
  • Црква светог великомученика Димитрија, Надлак (Nădlac)
  • Црква светог великомученика Димитрија, Сока (Soca)
  • Црква светог великомученика Георгија, Златица (Zlatiţa)
  • Црква светог великомученика Георгија, Кеча (Checea)
  • Црква светог великомученика Георгија, Краљевац (Cralovăţ)
  • Црква светог великомученика Георгија, Лукаревац (Lucareţ)
  • Црква светог великомученика Георгија, Мунара (Munar)
  • Црква светог великомученика Георгија, Немет (Beregsău Mic)
  • Црква светог великомученика Георгија, Петрово Село (Petrovaselo)
  • Црква светог великомученика Георгија, Печка (Pecica)
  • Црква светог великомученика Георгија, Станчево (Stanciova)
  • Црква светог великомученика Георгија, Темишвар–Фабрика, (Timişoara)
  • Црква светог кнеза Лазара, Моноштор (Mănăştur)
  • Црква светог Преображења Господњег, Арад–Гај (Arad)
  • Црква светог пророка Илије, Лесковица (Lescoviţa)
  • Црква светог пророка Јеремије, Луговет (Câmpia)
  • Црква Силаска Светог духа на апостоле, Улбеч (Рeciu Nou)
  • Црква Успења Пресвете Богородице, Велики Семиклуш (Sânnicolau Mare)
  • Црква Успења Пресвете Богородице, Дента (Denta)
  • Црква Успења Пресвете Богородице, Фењ (Foeni)
  • Црква Успења Пресвете Богородице, Чаково (Ciacova)

МанастириУреди

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Слободан Костић: "Гробови епископа и грађана темишварских у православном српском Саборном храму темишварском 1757-1838. године", Темишвар 1938. године
  2. ^ Слободан Костић,...
  3. ^ Слободан Костић,...
  4. ^ Слободан Костић,...

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди