Отворите главни мени

Епархија шабачка

Епархија шабачка је епархија Српске православне цркве.

Епархија шабачка
Српска православна црква
Eglise orthodoxe de Šabac 1.jpg
Основни подаци
СедиштеШабац
ДржаваСрбија Србија
Број намесништава10
Број манастира14
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејЛаврентије (Трифуновић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ шабачки
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Надлежни архијереј је епископ Лаврентије (Трифуновић), а седиште епархије се налази у Шапцу где је и Саборна црква.

Епархија шабачка једна је од најмлађих у оквиру Српске православне цркве, будући да је створена 2006. године, деобом дотадашње Епархије шабачко-ваљевске.

ГраницеУреди

Обухвата област у западној Србији око града Шапца.

Епархија шабачка се граничи са епархијама Зворничко-тузланском, Сремском, Београдско-карловачком, Шумадијском, Ваљевском и Жичком.

Свети архијерејски сабор СПЦ је на пролећном заседању у мају 2006. донео одлуку да се Шабачко-ваљевска епархија подели на две епархије: Шабачку са центром у Шапцу и Ваљевску са седиштем у Ваљеву. Дотадашњи епископ шабачко-ваљевски господин Лаврентије Трифуновић постао је шабачки епископ.

ИсторијатУреди

 
Манастир Радовашница
 
Манастир Чокешина

После склапања Београдског мира 1739. дошло је до спајања две епархије, једна од њих је била у саставу Аустрије и имала седиште у Ваљеву (Ваљевска епархија), а друга је била у саставу Турске са седиштем у Ужицу (Ужичка епархија). Тако је настала једна велика Ужичко-ваљевска епархија са седиштем у Ваљеву. Овакво стање је потрајало до 1831. када је успостављена ново устројство у српској цркви и поменута епархија подељена на три дела. Крајем 18. века је седиште епархије измештено из Ваљева у Шабац, па се првим шабачким епископом сматра Грк Данило I.

Када је 1831. српска црква добила право да сама поставља Србе епископе уместо дотадашњих Грка, дотадашња велика Ужичко-ваљевско-зворничка епархија подељена је на три епархије: на Ужичку, са седиштем у Чачку (касније названу Жичка епархија), на Ваљевску, која је прозвана Шабачком, пошто је седиште епископа коначно премештено у Шабац, и на Зворничку, чија је област остала под Турцима и добила посебног епископа (данашња Епархија зворничко-тузланска).

Једно време (1886-1898.) епархија је била укинута и припојена Београдској митрополији. По уставу СПЦ из 1947. епархија је носила назив Шабачко-ваљевска и има седиште у Шапцу до 2006. године.

Године 2006. Шабачко-ваљевска епархија је престала да постоји и подељена на две нове епархије: Шабачку и Ваљевску. Последњи епархијски архијереј епархије био је епископ Лаврентије Трифуновић, који је по њеној деоби постао епископ шабачки.

Епархија је 2016. године установила књижевну награду „Николај Велимировић”. Њен први добитник је Матија Бећковић, а награда је уручена у мају 2017. године.[1]

ЕпископиУреди

Епископи шабачки и шабачко-ваљевскиУреди

Епископи Шабачке односно и Шабачко-ваљевске епархије од 1831-1886 и опет 1898—2006:

Портрет Име и презиме Време службе
  епископ Герасим Ђорђевић 1831-1839
  епископ Максим Савић 1839-1842
епископ Сава Николајевић 1844-1847
епископ Мелентије Марковић 1847-1848
  епископ Јоаникије Нешковић 1849-1854
  епископ Михаило Јовановић 1854-1859
  епископ Гаврило Поповић 1860-1866
  епископ Мојсеј Вересић 1868-1874
  епископ Јероним Јовановић 1877-1884
епископ Самуило Пантелић 1884-1886
епархија укинута и припојена
београдској митрополији (1886-1898)
  Димитрије Павловић 1898-1905
Сергије Георгијевић 1905-1919
  Јефрем Бојовић 1920
Михаило Урошевић 1922-1933
др Симеон Станковић 1933-1960
Јован Велимировић 1960-1989
  епископ Лаврентије Трифуновић 1989-2006

Епископ шабачкиУреди

Епископ Епархије шабачке после издвајања засебне Ваљевске епархије од 2006:

Портрет Име и презиме Време службе
  епископ Лаврентије Трифуновић од 2006.

Архијерејска намесништваУреди

Епархија је подељена на архијерејска намесништва којим управља архијерејски намесник. Има их 9 и то су:

МанастириУреди

Види јошУреди

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди