Епиграфика (од грч. ἐπιγραφή, epi-graphē, написано (грч. ἐπιγραφεω, лат. scribere) на (грч. ἐπι) трајном материјалу [1]) је наука која се бави писаним споменицима на тврдим материјалима као што су камен, теракота, стакло, кост, метал и мозаик, за разлику од палеографије која се бави писаним споменицима на меким материјалима (папирус, пергамент, тканина, папир).

Садржај

Епиграфика и друге наукеУреди

Иако је примарно повезана са археологијом, домен епиграфике може да се подудара са доменом других историјских дисциплина. Епиграфика користи податке које јој пружа палеографија, која истражује писмо, читајући натписе долази у додир са политичком, административном, правном и религијском историјом. Натписи на новцу, гемама и камејама спадају у домен и нумизматике и епиграфике итд. И поред сличности епиграфика има своје методе проучавања, за разлику од археологије која истражује само налазиште и у директном је контакту са предметима, епиграфика тумачи натписе било на предметима било на репродукцијама или у литератури.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. Р. Блох, Латинска епиграфика, Археолошко друштво Југославије, Београд, 1971.

Спољашње везеУреди