Епископ далматински Димитрије
Димитрије Бранковић (Темишвар, 8. јула 1868 – Раковац, 1938) био је епископ далматински.
| Епископ Далматински Димитрије (Бранковић) | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Митрополија | Буковинско-дамлатинска |
| Епархија | Далматинска |
| Чин | епископ |
| Титула | Епископ далматински и истарски |
| Седиште | Задар, Шибеник |
| Године службе | од 1913. до 1920. |
| Претходник | Никодим Милаш |
| Наследник | Данило Пантелић |
| Лични подаци | |
| Световно име | Добривоје |
| Датум рођења | 8. јул 1868. |
| Место рођења | Темишвар, Аустроугарска |
| Датум смрти | 28. јануар 1938. (69 год.) |
| Место смрти | Раковац, Беочин, Краљевина Југославија |
Биографија уреди
Епископ Димитрије (Бранковић) рођен је у Темишвару 8. јула 1868. године. Световно име му је било Добривој. На трону Епархије далматинске (негдје се наводи и као епископ задарски) налазио се од 1913. до 1920.
Епископ далматинско-истарски Димитрије Бранковић у и име своје епархије и у име Бококоторско-дубровачке (која је остала без епископа) обратио се Светом архијерејском синоду Карловачке митрополије 29. децембра 1918. "ради поновнога примања у крило матере Цркве Митроnолије карловачке, камо је тај део Српске православне цркве припадао до 1874. године из чисто политичко- државних разлога, који су сада распадом Аустро-Угарске монархије престали". Учествовао је у раду прве конференције српских православних архијереја која је одржана 18. децембра у Сремским Карловцима на којој је изгласано уједињење свих српских епархија у јединствену организацију.[1]
Био је и члан привременог Одбора коме је повјерена прва организација уједињење цркве до њеног коначног уређења. [2] Умировљен је на властити захтјев. Преминуо је у манастиру Раковац 28. јануара 1938.
Референца уреди
- ^ „Далматинска епархија”. Ходочасник. Приступљено 25. 1. 2022.
- ^ Вуковић, Сава (1998). „ПОДСЕЋАЊЕ НА ЈЕДНО ИСТОРИЈСКО САБРАЊЕ СРПСКИХ АРХИЈЕРЕЈА У СРПСКОМ СИОНУ ПРЕ 80 ГОДИНА”. Каленић. 6: 2—4.
