Епископ хвостански Алексеј
Алексеј (световно Миломир Богићевић; Пиштане код Пећи, 8. март 1955) је викарни епископ хвостански, викар Патријарха српског.
| Алексеј (Богићевић) | |
|---|---|
 Епископ хвостански Алексеј 2022. | |
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Архиепископија београдско-карловачка |
| Чин | Епископ |
| Титула | викарни епископ хвостански |
| Седиште | Патријаршијски двор Београд |
| Године службе | од 2022. |
| Лични подаци | |
| Световно име | Миломир Богићевић |
| Датум рођења | 8. март 1955. |
| Место рођења | Пиштане код Пећи, ФНР Југославија |
Биографија уреди
Рођен je од родитеља Љубомира и Гроздане Богићевић. На крштењу је добио име Миломир. Основну школу је завршио у селу Бабићу, а један разред осмогодишње школе у Гораждевцу (пети), а затим као искушеник Манастира Високи Дечани завршио је и преостала три разреда.[1]
У својој дванестој години на Видовдан 1967. године примљен је за манастирског ђака, а затим и за искушеника код оца Макарија Поповића, игумана Манастира Високи Дечани.
Као искушеник одслужио је војни рок у трајању од 15 месеци у Илирској Бистрици у Слoвeнији; истовремено полажући испите у Призренској богословији. Након завршетка војног рока 1975. године, уочи Св. Краља Стефана Дечанског (ктиторске славе) замонашен је у расофорство десницом блаженопочившег епископа рашко-призренског Павла Стојчевића, потоњег Патријарха српског, тада је добио монашко име Константин. Следеће 1976. године, на други дан Пасхе рукоположен је руком истог архијереја у чин јерођакона. Исте године је уписао Богословски факултет у Београду, и завршио га 1981. године.[2]
По благослову надлежног епископа одлази у Манастир Хиландар на дуже време, а затим и у Свету земљу, у Витлејем, где је боравио четири и по године у манастиру Рождества Христова. Године 1985, игуман манастира Свете Тројице (Мамвријски дуб) у Хеброну, игуман Игњатије Ракша, замонашио га је у Горњенском манастиру у малу схиму под монашким именом Алексеј, у част новомученика царевића Алексеја Романова.[3]
Године 1986. 14. јуна, рукопложен је у чин јеромонаха. У матични Манастир Високи Дечани враћа се 1989. године, а 1990. године, по благослову одлази на постдипломске студије у Солуну. Године 1992. у Арнеји, произведен је у чин архимандрита од стране блаженопочившег митрополита арнејског Никодима.[4]
Успешно окончао постдипломске студије одбранивши рад на тему „Хиландарски монаси у управи Српске цркве у периоду од 1200. до 1346. годинеˮ. Звање магистра теолошких наука је добио на Солунском Аристотеловом Универзитету 2000. године. У току постдипломских студија био је игуман Манастира Прохора Пчињскога, у периоду од 1994. до 1996. године, као и игуман Манастира Суково код Пирота од 1996. до 1997. године.[5]
Године 2002. је именован за игумана Манастира Бошњане. У периоду од двадесет година игумановања у овој светој обитељи изграђена су четири храма и монашки конак са трпезаријом, започети радови на новом звонику, али пре свега успостављен је молитвени и богослужбени живот манастира који сабира велики број духовне деце под сводове Светолуковске обитељи.
Оснивањем епархије крушевачке 2011. године, а благословом Преосвећеног Епископа крушевачког Господина Давида Перовића, архимандрит Алексеј учествује активно у уређењу и формирању епархијских тела, а самим тим и изграђивању Епархије крушевачке.
На редовном мајском заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, одржаном од 15- 20. маја 2022. године благости Господње, изабран је за викара Његове Светости АЕМ и Патријарха српског Порфирија са титулом викарни епископ хвостански.[6] Хиротонија у чин епископа била је 13. новембра 2022. у храму Светог Саве у Београду.[7][8][9]
Види још уреди
Извори уреди
- ^ „Архимандрит Алексеј Богићевић: Сусрети са Старцима | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]”. www.spc.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 21. 10. 2015. г. Приступљено 2022-05-30.
- ^ MI, Agencija. „Архимандрит мр Алексеј (Богићевић) у Вазнесењској у понедељак”. Радио Слово љубве 107,3 MHz (на језику: српски). Приступљено 2022-05-31.
- ^ „Уочи славе Свети Прокопије о сећањима на српске великодостојнике беседио игуман Алексеј”. Град Прокупље (на језику: српски). 2021-07-20. Приступљено 2022-05-31.
- ^ -- (2022-01-18). „Остварују се визионарске речи оца Тадеја - српска светиња добија звоно из Русије”. Видовдан | Српска традиција и национални интерес (на језику: српски). Приступљено 2022-05-31.
- ^ „Прослављена манастирска слава светог Луке у Бошњану”. Епархија крушевачка (на језику: српски). 2019-10-31. Архивирано из оригинала 31. 05. 2022. г. Приступљено 2022-05-31.
- ^ „Прослављена манастирска слава светог Луке у Бошњану”. Епархија крушевачка (на језику: српски). 2019-10-31. Архивирано из оригинала 31. 05. 2022. г. Приступљено 2022-05-31.
- ^ „Хиротонија архимандрита Алексеја за Епископа хвостанског, викара Патријарха српског”. СПЦ. 7. 11. 2022. Приступљено 7. 11. 2022.
- ^ „Наречење архимандрита Алексеја за Епископа хвостанског, викара Патријарха српског”. СПЦ. 12. 11. 2022. Приступљено 13. 11. 2022.
- ^ „Хиротонија архимандрита Алексеја за Епископа хвостанског”. СПЦ. 13. 11. 2022. Приступљено 13. 11. 2022.
