Википедија

Епитафи Раденковићима на гробљу Рајковача у Ртарима

Епитафи Раденковићима на гробљу Рајковача у Ртарима представљају вредна епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]

Драгачевски епитафи
Споменик Влајку Раденковићу
Опште информације
МестоРтари
ОпштинаОпштина Лучани
Држава Србија
Време настанка19. век-20. век

Раденковићи из Ртара уреди

Раденковићи воде порекло из Мушковине код Сјенице. Ту су живела два брата - Раденко и Недо. Када је Карађорђе у време Првог српског устанка продро на подручје Санџака, Раденко је са ужом породицом прешао у Ртаре, док је Недо остао у Мушковини. Још неки чланови из овог рода су тада прешли у Србију и населили се у Ласцу на подручју трнавског среза.[4]

Раденко се у Ртарима населио на самим обронцима Јелице. Заузео је углавном посед под шумом, која је постепено крчена у претварана и обрадиве поришине. Имао је три сина: Максима, Милету и Обрена, су узели презиме по очевом имену. Међутим, његови унуци су се презивали Максимовић, Милетић и Обреновић, по имену својих очева.[2]

Најстарији Раденков син Максим са супругом Спасенијом имао је троје деце: Јелену (Јецу), Марту и Михаила.[2]

Други син, Милета, са супругом Стаменом имао је синове Тома, Петра, Стевана и ћерку Анђу.[2]

Најмлађи Обрен је са супругом Јованом имао синове Матију и Недељка и ћерке Љубицу и Јелену.[2]

Од Обренове деце само је Матије имао потомство. Био је ожењен са Албином, ћерком Јована Ђунисијевића. Потомци тврде да је Матије имао велике поседе у Ртарима - такозвану „Матијевину”, али како је пијанчио и живео раскалашно, сву имовину је проћердао и ништа оставио. Због тога потомци нису хтели да подигну надгробни споменик, нити су му у подушне дане палили свеће.[2]

Матијев син Радоје узео је презиме Матијевић, како се и данас презивају његови потомци у Краљеву.[2]

Данас Раденковића има у Ртарима, Чачку, Ужицу и Лозњу. Славе Ђурђевдан.[2]

Епитафи на споменицима Раденковићима уреди

Споменик Марку Обреновићу (†1843)

МАРКО Обреновић
поживи 12 г.
умре 13 јуниа 1843 г[3]


Споменик Јелени-Јеци Раденковић (†1846)

Зде почива раба божии
ЕЦА
кћер Максима Реденковића
1846[3]


Споменик Василији Раденковић (†18??)

Овде почива раб божиа
ВАСИЛИЈА
супруга Стевана Раденковића из Ртара
пож... (даље оштећено)[3]


Споменик Милици Раденковић (†1869)

Овде почива ра Божија
МИЛИЦА
супруга Стевана Раденковића из Ртара
поживи 25 г.
умрла 24 фебруара 1869[3]


Споменик девојчици Стоји Раденковић (†1884)

Р. Б.
СТОЈА
кћи Михаила Р.
поживи 12 г
умрла 27 маиа 1884 г.[3]


Споменик Станики Раденковић (†1896)

Овде почива раб Божија
СТАНИКА
супруга Влајка Раденковића из Ртара
поживи 27 г
умре 2 августа 1896 г
Овај спомен подиже муж Влајко
синови Милорад и Миљко[3]


Споменик Драгињи Раденковић (†1938)

Пред овим спомеником лежи тело
неуморне Раднице
ДРАГИЊЕ Раденковић
која часно поживи 58 год.
а испусти душу 7 маја 1938 г
Бог да јој душу прости
Спомен јој подижу муж Нићифор
синови Добривоје и Цветко[3]


Споменик Влајку Раденковићу (†1948)

Овде п.
ВЛАЈКО Раденковић
који поживи 85 година
а умре 20 јануара 1941 године
и његова супруга
ДРИНКА Раденковић
а која пож. 70 г
и умре 1948 г 12 новембра.[3]

Референце уреди

  1. ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  4. ^ Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 

Литература уреди

  • Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  • Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Епитафи_Раденковићима_на_гробљу_Рајковача_у_Ртарима&oldid=26879015”