Ерих Ауербах
Ерих Ауербах (нем. Erich Auerbach; Берлин, 9. новембар 1892 — Волингфорд, 13. октобар 1957),био је предавач, теоретичар и историчар књижевности.[1]
| Ерих Ауербах | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 9. новембар 1892. |
| Место рођења | Берлин, Немачко царство |
| Датум смрти | 13. октобар 1957. (64 год.) |
| Место смрти | Волингфорд, САД |
Биографија уреди
Докторат из филологије стекао је на Универзитету Грајсвалд, Немачка, 1921. године и радио као библиотекар у Пруској државној библиотеци. Свој научни рад је започео у немачком универзитетском граду Марбургу. Због прилика у предратној Немачкој, попут свог колеге Леа Шпицера, преселио се у Турску. Предавао је романску филологију на Државном универзитету у Истанбулу од 1935. до 1947. године. Затим одлази у САД. Тамо ће провести извесно време на Принстонском универзитету. После тога прелази на престижни Јел универзитет у Њу Хејвену на коме остаје до смрти.[2]
Књижевни рад уреди
Објавио је следеће студије и књиге:
- Данте као песник земаљског света (1929),
- Француска публика 18. века (1933),
- Фигура,
- Нове студије о Дантеу (1944),
- Мимесис (1946),
- Четири расправе о историји француског образовања (у којима је обухватио период од Луја XIV и Паскала до Бодлера), (1958),
- Књижевни језик и публика у латинској позној антици и у средњем веку (1958).
Мимезис је Ауербахово централно теоријско дело, настало у егзилу готово без помоћне литературе и састоји се из деветнаест есеја - доцније је додат есеј о Сервантесу - о транзицијама античког, хришћанског и модерног реализма Хомера, Библије, Августина, Дантеа, Шилера, Флобера, Золе и Џојса. Одсуство критичке литературе нагнало је Ауербаха да се обрати папском нунцију Ронкалију, потоњем папи Јовану XXIII, да одобри приступ манастирској библиотеци у Галати. Управо у тој библиотеци настао је рукопис Мимезиса.[3]
Референце уреди
- ^ Мала енциклопедија Просвета (треће изд.). Београд: Просвета. 1978. стр. књига 1, страница 113.
- ^ „Erich Auerbach”. britannica.com. Приступљено 2. 2. 2020.
- ^ Андрић, Зоран. „Od ljudske volje zavisi istorija naroda i jezika”. danas.rs. Приступљено 2. 2. 2020.
