Ерих Фром (нем. Erich Fromm; Франкфурт на Мајни, 23. март 1900 — Муралто, Тичино, 18. март 1980) је немачки социјални психолог, психоаналитичар и хуманистички филозоф. Он је био повезан са оним што је данас познато као Франкфуртска школа критичке теорије.

Ерих Фром
Erich Fromm 1974.jpg
Ерих Фром, 1974. године
Пуно имеЕрих Селигман Фром
Датум рођења(1900-03-23)23. март 1900.
Место рођењаФранкфурт на Мајни
 Немачко царство
Датум смрти18. март 1980.(1980-03-18) (79 год.)
Место смртиМуралто, Тичино
 Швајцарска
ШколаУниверзитет у Њујорку
Епохафилозофија 20. века
РегијаЗападна филозофија
Школа филозофијеКритичка теорија
Франкфуртска школа
ИнтересовањаСоцијална теорија
Марксизам
ИдејеСоцијални карактер

БиографијаУреди

Ерих Фром је почео да студира 1918. на универзитету у Франкфурту на Мајни. Током летног семестра 1919. Фром је студирао на Хајделбершком универзитету, где је променио смер студија са права на социологију код Алфреда Вебера (брата Макса Вебера), Карла Јасперса и Хајнриха Рикерта. Фром је постао доктор филозофије 1922, а завршио је своју обуку у психоаналитици 1930. на Психоаналитичком Институту у Берлину. Исте године је отворио клинику и придружио се Институту за социјална истраживања у Франкфурту. Након што су нацисти преузели власт у Немачкој, Фром се преселио у Женеву, а онда 1934. у Њујорк и на универзитету Колумбија. Након што је напустио Колумбију, помогао је стварању њујоршке филијале Вашингтонске школе психијатрије 1943. и „Вилијам Алансон Вајт“ института за психијатрију, психоанализу и психологију 1945.

Када се Фром преселио у Мексико Сити 1950., постао је професор на УНАМ („Национални Аутономни Универзитет Мексика“) и основао психоаналитички одел у медицинској школи. Поучавао је на УНАМ-у до пензије 1965. У међувремену је, као професор, предавао психологију на државном свеучилишту Мичигена од 1957. до 1961., а као помоћни професор психологије на оделу Уметности и науке њујоршког универзитета после 1962. године. Фром се преселио у Муралто, Швајцарска, 1974. и умро у свом дому 1980., пет дана пре свог осамдесетог рођендана. Све време је имао своју клинику и издавао серију књига.

ДелаУреди

  • Бекство од слободе, Нолит, Београд, 1978.
  • Човек за себе, Напред, Загреб, 1980.
  • Здраво друштво, Рад, Београд, 1983.
  • Психоанализа и религија, Народна књига - Алфа, Београд, 1998.
  • С оне стране окова и илузија, Филип Вишњић, Београд, 1989.
  • Умеће љубави, БИГЗ, Београд, 1993.
  • Умеће живљења, Моно и Мањана, Београд, 2008.
  • Зен-будизам и психоанализа, Нолит, Београд, 1977.
  • Мисија Сигмунда Фројда, Графос, Београд, 1985.
  • Марксово схватање човека, Графос, Београд, 1979.
  • Револуција наде: за хуманизацију технике, Графос, Београд, 1980.
  • Анатомија људске деструктивности, Напред, Загреб, 1980.
  • Имати или бити, Народна књига - Алфа, Београд, 1998.

Спољашње везеУреди