Есад Јакуповић

Проф. др Есад Јакуповић (Ћела, код Приједора, 21. септембар 1950,), академик, редовни професор Паневропског универзитета „Апеирон“ и дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске.

Есад Јакуповић
Датум рођења(1950-09-21)21. септембар 1950.(69 год.)
Место рођењаЋела, код Приједора
 ФНР Југославија
ПољеМатематика
Енергетика

БиографијаУреди

Рођен је у селу Ћела.[a] У Приједору је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Факултету индустријске педагогије у Ријеци 1975. године (смер физика). Постдипломске студије завршио је 1984. на Факултету пољопривредних знаности Свеучилишта у Загребу одбраном магистарске тезе „Утрошак енергије у транспорту”.[1] Докторску дисертацију одбранио је 1991. на Факултету стројарства Универзитета у Љубљани. По завршетку студија, запослио се као професор физике у Средњошколском центру у Приједору. У једном мандату био је директор Средње управне школе. Радио је једно време и на Педагошкој академији Универзитета у Бањој Луци, Одсек за математику и физику.[2]

У периоду од 1992. до 1996. године радио је у Министарству образовања науке и културе Покрајине Баварске у Минхену (Немачка), а потом на Машинском факултету у Зеници као професор физике и шеф Одсека за математику и физику.

Од 1997. до 1999. године био је министар за образовање, науку, културу и спорт Унско-санског кантона у Бихаћу,[3] а затим ректор Универзитета у Бихаћу од 1999. до 2002.

Предавао је два предмета, Математику и Пословну и финансијску математику на Факултету пословне економије у Бањој Луци, док је једно време обављао дужност продекана за наставу. Запослен је од 2005. године на Паневропском универзитету „Апеирон” у Бањој Луци као редовни професор на предметима Физика и биофизика, Математика, те Пословна и финансијска математика. Обавља функцију ректора Паневропског универзитета „Апеирон” од 2014. године.[4] Објавио је низ осврта, коментара, приказа и рецензија у разним часописима и приручницима.

Његов научноистраживачки рад првенствено је усмерен на математичко моделирање технолошких процеса, анализирање енергетских биланса при производњи биомасе, анализирање диелектричних и апсорпционих молекулских кристала и на алтернативне изворе енергије. Учествовао је у реализацији пројеката „Енергетски потенцијал ветра Републике Српске” и „Проводне и оптичке карактеристике нанодимензионих кристалних узорака”.

За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске, у радном саставу, изабран је 4. децембра 2015. године.[5][6] Професор Јакуповић је члан Одбора за високо образовање.

Објављене књиге и уџбенициУреди

  • Физика, Сарајево 1995;
  • Физика и електромагнетизам, Зеница 1997;
  • Физика II, Бихаћ 1998; Физика III, Бихаћ 1998;
  • Финансијска и пословна математика, Бања Лука 2007;
  • Дискретне математичке структуре, Бања Лука 2007;
  • Физика и биофизика, Бања Лука 2008;
  • Виша математика, Бања Лука 2008;
  • Обновљиви извори енергије, Бања Лука 2009;
  • Екологија, Бања Лука 2010;
  • Методологија научноистраживачког рада (коаутор), Бања Лука 2014;
  • Збирка задатака из физике (коаутор), Бања Лука 2018;
  • Тригонометрија (коаутор), Бања Лука 2018.

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ У време СФРЈ место се звало Ћела, садашњи назив је Петрово

РеференцеУреди

  1. ^ „Есад Јакуповић”. apeiron-uni.eu. 23. 11. 2019. Приступљено 23. 11. 2019. 
  2. ^ „Биографија Есада Јакуповића”. anurs.org. 23. 11. 2019. Приступљено 23. 11. 2019. 
  3. ^ „Prof. dr Esad Jakupović prorektor za nastavu”. apeironsrbija.edu.rs. 23. 11. 2019. Приступљено 23. 11. 2019. 
  4. ^ „Улагање у знање и пракса рецепт за успјех”. Глас Српске. 11. 2. 2017. Приступљено 23. 11. 2019. 
  5. ^ „Нови чланови АНУРС-а Јакуповић и Митровић”. РТРС. 16. 11. 2016. Приступљено 23. 11. 2019. 
  6. ^ „Изабрани нови чланови АНУРС”. Глас Српске. 7. 12. 2015. Приступљено 23. 11. 2019. 

Спољашње везеУреди