Етна (Muncibeddhu, Αἴτνη[3] или једноставно iddhu на сицилијанском) је активни вулкан у Италији који се налази на источној обали Сицилије, близу Месине и Катаније. Етна је највиши вулкан у Европи, који се издиже на 3.357 m надморске висине, додуше, треба споменути да висина вулкана варира због ерупција.[4][2][5] То је такође и највиша планина у Италији јужно од Алпа[6] и покрива подручје од 1.190 km². Етна је три пута виша од Везува, који се такође налази у Италији.

Етна
Ерупција Етне 2002. године
Географске карактеристике
Ндм. висина3.357[1][2] m
Координате37° 43′ 46″ С; 15° 00′ 17″ И / 37.729444° С; 15.004722° И / 37.729444; 15.004722
Географија
Етна на карти Италије
Етна
Етна
Државе Италија
Геологија
Старост стена500.000 година
Врста планинестратовулкан
Последња ерупцијамарт 2017.

Етна покрива површину од 1.190 km2 (459 sq mi) са базним обимом од 140 km (87 miles). То је чини далеко највећим од три активна вулкана у Италији, око два и по пута вишим од следећег по величини, Везува. Једино је планина Теиде на Тенерифима на Канарским острвима надмашује у целом европско-северноафричком региону западно од Црног мора.[7]

У грчкој митологији, смртоносно чудовиште Тифон је заробљено испод ове планине од стране Зевса, бога неба и грома и краља богова, а за Хефестове ковачнице се такође говорило да су испод ње.[8]

Етна је један од најактивнијих вулкана на свету и скоро да је у непрекидној фази ерупције. Иако је у више наврата изазивала огромне штете, Етна се не сматра врло опасним вулканом и хиљаде људи живе у њеној сенци. Плодно вулканско земљиште подржава екстензивну пољопривреду, са виноградима и воћњацима који се простиру преко нижих падина планине и широке равнице Катаније на југу.[9] Због своје историје недавне активности и оближњег становништва, Етна је проглашена вулканом деценије од стране Уједињених нација.[10] У јуну 2013. године додата је на Унескову листу светске баштине.[11]

Настанак

уреди

Етна је сразмерно млад вулкан. Појавила се из мора пре око милион година, а њена прва ерупција се догодила отприлике пола милиона година касније.[12]

Изглед

уреди

Природна структура од подножја до врха Етне - ниже обронке прекривају засади винове лозе, наранџи и пистација, а затим их постепено замењују трешње и јабуке. Потом, изнад њих се налазе падине са храстовима, брезама, лескама и кестеновима, а још више је подручје разливене окамењене лаве коју су обликовале временске прилике. У том делу нема много биљака, ту расте готово само планинско цвеће. На овом вулкану има и предела са вечним ледом. Све ближе врху се налазе се подручја која су неповољна за ило какав живот - сива, безоблична пустош, под вулканским шљаком, пепелом и лавом, кроз које се на појединим местима пробија пара. Разјапљено жредло кратера је обојено сулфатима и оксидима, а његова дубина се непрекидно мења у зависности од подизања и спуштања чепа од лаве.[12]

Историја вулканских ерупција

уреди

Снажне ерупције

уреди

Сачувани су писани извори о великим ерупцијама 475. и 396. године пре нове ере. Затим, 812. и 1169. године, па у 14. веку.

1669. се Етна распукла од врха до дна, и из ње се излило на милионе тона лаве. Мање и честе ерупције редовно уништавају пољопривредне површине и спаљују села.

Па ипак, обронци Етне су једно од најгушће насељених подручја на Сицилији. Иако реке вулканске лаве имају огромну разорну моћ која уништава куће и путеве, оне теку споро па се ретко догоди да неко од људи настрада.[12]

Геолошка историја

уреди
 
Поједностављени геолошки пресек вулканског комплекса планине Етна (без размере), који показује његову еволуцију од раног стадијума подморске пукотине, производње лаве у облику јастука и првог вулкана са штитом, до касније мешовите ефузијске и експлозивне активности формирања три главне стратовулканске етапе (Монте Калана; Трифоглието 1; Трифоглието 2), затим до садашњег система Монгибело (који се развио у две узастопне фазе од пре око 15.000 година). Вулканска активност се постепено померала са југоистока ка северозападу (од приобаља до копна). Вале дел Бове је огроман колапс источног бока вулкана, који се догодио пре око 64.000 година, што сада омогућава да се препознају старија вулканска здања.
 
Планина Етна са југа са задимљеним врхом у горњем левом углу и бочним кратером у центру

Вулканска активност се први пут догодила на Етни пре око 500.000 година, са ерупцијама испод мора код древне обале Сицилије.[13] Пре око 300.000 година, вулканизам је почео да се јавља југозападно од врха (средњи врх вулкана), а затим се активност померила ка садашњем центру пре 170.000 година. Ерупције у то време су изградиле прво веће вулканско здање, формирајући стратовулкан у наизменичним експлозивним и ефузивним ерупцијама. Раст планине је повремено прекидан великим ерупцијама, што је довело до урушавања врха и формирања калдера.

Од пре око 35.000 до 15.000 година, Етна је доживела неке веома експлозивне ерупције, стварајући велике пирокластичне токове, који су оставили велике наслаге игнимбрита. Пепео од ових ерупција пронађен је чак и јужно од границе Рима, 800 km (497 mi) северно.

Пре неколико хиљада година, источни бок планине доживео је катастрофалан колапс, стварајући огромно клизиште у догађају сличном оном виђеном у ерупцији планине Сент Хеленс 1980. године. Клизиште је оставило велику депресију на страни вулкана, познату као 'Вале дел Бове' (Долина волова). Једно истраживање објављено 2006. сугерише да се то догодило пре око 8.000 година и да је изазвало огроман цунами, који је оставио трага на неколико места у источном Медитерану.[14]

Планина Етна се креће ка Средоземном мору просечном брзином од 14 mm (0,55 in) годишње, а масив клизи по неконсолидованом слоју изнад старијег нагнутог терена.[15][16]

Земљиште

уреди

На добро наводњеним обронцима Етне, вулкански пепео ствара једно од најплоднијих врста земљишта. Тамо је могуће остварити чак и до 5 берби поврћа годишње. Такође је земљиште погодно и за воће, а и за винограде.[12]

Галерија

уреди


Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ The elevation varies with volcanic activity. The volcano last erupted in November 2022. It is frequently given as 3.350 m (10.990 ft), but many sources that support this concede that this is approximate. The coordinates given, which are consistent with SRTM data, are from a 2005 GPS survey. The elevation data are based on a LIDAR (Light Detection and Ranging) survey carried out in June 2007, see Neri, M.; et al. (2008), „The changing face of Mount Etna's summit area documented with Lidar technology”, Geophysical Research Letters, 35 (9): L09305, Bibcode:2008GeoRL..3509305N, doi:10.1029/2008GL033740  
  2. ^ а б Pezzella, Francesca. „L'Etna si supera. Nuovo record di altezza a 3357 metri”. www.ingv.it (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 10. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-10. 
  3. ^ Suda, alphaiota, 375
  4. ^ „L'Etna si supera. Nuovo record di altezza a 3357 metri” (на језику: италијански). 2021-08-10. Приступљено 2021-08-11. 
  5. ^ Laura Geggel (16. 8. 2021). „Mount Etna is 100 feet taller than it was 6 months ago”. Space.com. 
  6. ^ „Etna & Aeolian Islands 2012 – Cambridge Volcanology”. www.volcano.group.cam.ac.uk. октобар 2012. 
  7. ^ „Italy volcanoes and Volcanics”. USGS. Архивирано из оригинала 11. 7. 2011. г. 
  8. ^ Aelian, Hist. An. xi. 3, referenced under Aetnaeus in William Smith's Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology
  9. ^ Thomaidis, Konstantinos; Troll, Valentin R.; Deegan, Frances M.; Freda, Carmela; Corsaro, Rosa A.; Behncke, Boris; Rafailidis, Savvas (2021). „A message from the 'underground forge of the gods': history and current eruptions at Mt Etna”. Geology Today (на језику: енглески). 37 (4): 141—149. ISSN 1365-2451. S2CID 238802288. doi:10.1111/gto.12362. 
  10. ^ „Decade Volcanoes”. United States Geological Survey. 
  11. ^ Mount Etna Becomes a World Heritage Site, Italy Magazine, 4. 5. 2013 
  12. ^ а б в г Appleton, Geoffrey., Morgan, Vernon., Mkt Print) (2005). Sva čuda sveta : [vodič kroz najveće prirodne lepote]. Beograd: Mladinska knjiga. стр. 135. ISBN 86-84213-07-6. OCLC 448032399. 
  13. ^ Martin-Schutz, Alicia. „Mt. Etna”. 
  14. ^ It has been suggested that this was the reason why the settlement of Atlit Yam (Israel), now below sea level, was suddenly abandoned around that time. See Pareschi, M. T.; Boschi, E.; Favalli, M. (2007), „Holocene tsunamis from Mount Etna and the fate of Israeli Neolithic communities”, Geophysical Research Letters, 34 (16): L16317, Bibcode:2007GeoRL..3416317P, S2CID 129407252, doi:10.1029/2007GL030717 . This claim has been contested, however, as "there is no evidence of tsunami deposits, nor of sudden and catastrophic changes such as damaged structures, whole animal carcases or evidence of traumatic injury, such as might be expected to result from a tsunami event" (Galili E., Rosen B., Evron M.W., Hershkovitz I., Eshed V., Horwitz L.K. (2020) Israel: Submerged Prehistoric Sites and Settlements on the Mediterranean Coastline—the Current State of the Art. In: Bailey G., Galanidou N., Peeters H., Jöns H., Mennenga M. (eds) The Archaeology of Europe’s Drowned Landscapes. Coastal Research Library, vol 35. Springer, Cham). See also, Galili, E., Horwitz, L. K., Hershkovitz, I., Eshed, V., Salamon, A., Zviely, D., Weinstein‐Evron, M., and Greenfield, H. (2008), Comment on “Holocene tsunamis from Mount Etna and the fate of Israeli Neolithic communities” by Maria Teresa Pareschi, Enzo Boschi, and Massimiliano Favalli, Geophysical Research Letters, 35, L08311.
  15. ^ Murray, J.B.; van Wyk de Vries, B.; Pitty, A. (април 2018). „Gravitational sliding of the Mt. Etna massif along a sloping basement” (PDF). Bulletin of Volcanology. 80 (4): 40. Bibcode:2018BVol...80...40M. PMC 6560784 . PMID 31258237. doi:10.1007/s00445-018-1209-1. 
  16. ^ Gravitational collapse of Mount Etna’s southeastern flank

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди