Црногорци у Хрватској

Етнички Црногорци у Хрватској су држављани Хрватске који се у етничком смислу изјашњавају као припадници црногорског народа. Према попису из 2011. године бројност Црногораца у Хрватској износи 4,517, што је 0,11 % укупног становништва Хрватске.[2] Највећи дио њих живи у Загребу и на подручју Истарске жупаније, а остали углавном у дијеловима земље гдје живе и Срби.

Етнички Црногорци у Хрватској
Укупна популација
4,517 (2011)[1]
Региони са значајном популацијом
Град Загреб, Истарска жупанија
Језици
црногорски
Религија
православље

ИсторијаУреди

 
Вељко Булајић, југословенски и црногорски редитељ, сценариста и глумац, који је највећи део свог радног века провео у Загребу.

У раздобљу између два светска рата, Загреб је постао центар окупљања заговорника црногорске етничке посебности, а један од главних идеолога црногорског сепаратизма био је Секула Дрљевић, који је уживао отворену подршку антисрпских кругова у Хрватској. Током Другог светског рата, црногорски колаборационисти су били блиско повезани са усташким режимом у Независној Држави Хрватској. Управо у Загребу, Секула Дрљевић је 1944. године уз подршку усташког поглавника Анте Павелића формирао Црногорско државно вијеће.[3] Стварање посебне црногорске нације су са друге стране подржавали и хрватски комунисти, на челу са Јосипом Брозом Титом,[4] тако да је и у социјалистичкој Југославији настављено са праксом промовисања Загреба као једног од главних центара за идеолошку обуку црногорских националних кадрова. Након распада Југославије (1991-1992), режим Фрање Туђмана у Хрватској је омогућио поборницима црногорског сепаратизма да из Загреба развију пропагандну активност у циљу разбијања Савезне Републике Југославије путем одвајања Црне Горе од Србије.

Званично организовање црногорске националне мањине у Хрватској отпочело је 21. децембра 1991. године,[5] када је у Загребу основана Национална заједница Црногораца Хрватске.[6]

Етнички Црногорци у Хрватској према пописима становништваУреди

Размјештај Црногораца у Хрватској по жупанијама (2001)Уреди

Жупанија Број Постотак
Град Загреб 1.313 26.65%
Истра 732 14.86%
Приморско-горанска 643 13.05%
Сплитско-далматинска 593 12.04%
Дубровачко-неретванска 370 7.51%
Осјечко-барањска 352 7.15%
Загребачка 135 2.74%
Вуковарско-сријемска 119 2.41%
Задарска 112 2.27%
Бјеловарско-билогорска 83 1.68%
Шибенско-книнска 75 1.52%
Карловачка 74 1.50%
Сисачко-мославачка 70 1.42%
Бродско-посавска 54 1.10%
Вировитичко-подравска 43 0.87%
Вараждинска 42 0.85%
Међимурска 31 0.63%
Копривничко-крижевачка 29 0.59%
Пожешко-славонска 22 0.45%
Крапинско-загорска 13 0.26%
Личко-сењска 8 0.16%
Укупно 4.926 100%

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди