Први словенски назив овог мјеста био је Варезина вода. То је због извора питке воде око којег се насеље и формирало. Касније је добио нови назив Ханови и у њему су се одмарали трговачки каравани. Име Жабљак потиче потиче од жаба које живе на локалитету Отоке и најављују прољеће сваке године. Званично је добио име 1870. године када је и постао дио Књажевине Црне Горе. Тада је и започета изградња цркве Св. Преображења. Општински одбор је 1935. одлучио да се место зове Александров-град, по почившем краљу.[1]
Природне одлике
уреди
Жабљак је насеље које се налази у подножју планине Дурмитор, са највишом надморском висином на Балкану, на око 1.450 метара у самом центру града. Oкружују га 23 планинска врха висине од преко 2.300 метара надморске висине.
Подземни водоток између Жабљачке ријеке и извора Бијелих врела, у кањону Таре, природна је ријеткост. Овај водоток протиче испод корита Таре, а извире са њене друге стране.
Демографија
уреди
У насељу Жабљак живи 1.420 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,3 година (34,7 код мушкараца и 35,8 код жена). У насељу има 579 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости
[4]
|
---|
|
м |
| |
|
? |
2 |
|
|
5 |
80+ |
7 |
|
|
24 |
75—79 |
16 |
|
|
22 |
70—74 |
22 |
|
|
25 |
65—69 |
36 |
|
|
39 |
60—64 |
38 |
|
|
57 |
55—59 |
48 |
|
|
46 |
50—54 |
70 |
|
|
54 |
45—49 |
70 |
|
|
67 |
40—44 |
94 |
|
|
84 |
35—39 |
76 |
|
|
64 |
30—34 |
43 |
|
|
64 |
25—29 |
70 |
|
|
56 |
20—24 |
68 |
|
|
84 |
15—19 |
77 |
|
|
91 |
10—14 |
92 |
|
|
89 |
5—9 |
66 |
|
|
76 |
0—4 |
51 |
|
|
44 |
Просек : |
64 |
|
|
10 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2003.
|
---|
Број домаћинстава
|
29
|
173
|
193
|
284
|
405
|
574
|
579
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
---|
Број домаћинстава
|
579
|
111
|
83
|
96
|
137
|
106
|
32
|
10
|
4
|
0
|
0
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
---|
Мушки
|
737
|
302
|
401
|
23
|
9
|
2
|
Женски
|
782
|
264
|
407
|
92
|
18
|
1
|
УКУПНО
|
1.519
|
566
|
808
|
115
|
27
|
3
|
Становништво по делатностима које обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
---|
Мушки
|
340
|
42
|
2
|
0
|
13
|
Женски
|
252
|
13
|
0
|
0
|
6
|
УКУПНО
|
592
|
55
|
2
|
0
|
19
|
Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
---|
Мушки
|
25
|
6
|
24
|
23
|
21
|
Женски
|
8
|
0
|
46
|
29
|
4
|
УКУПНО
|
33
|
6
|
70
|
52
|
25
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
---|
Мушки
|
7
|
3
|
83
|
23
|
11
|
Женски
|
5
|
0
|
51
|
18
|
17
|
УКУПНО
|
12
|
3
|
134
|
41
|
28
|
Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
---|
Мушки
|
53
|
0
|
0
|
4
|
Женски
|
55
|
0
|
0
|
0
|
УКУПНО
|
108
|
0
|
0
|
4
|
- ^ "Политика", 14. јул 1935
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
Спољашње везе
уреди