Жагровић

насељено мјесто града Книна, у сјеверној Далмацији

Жагровић је насељено мјесто града Книна, у сјеверној Далмацији, Шибенско-книнска жупанија, Република Хрватска. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у месту је живело 510 становника.[1]

Жагровић
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ГрадКнин
ОбластКнинска крајина
Становништво
 — 2011.Пад 637
Географске карактеристике
Координате44° 03′ 33″ С; 16° 11′ 01″ И / 44.0591189° С; 16.1836243° И / 44.0591189; 16.1836243
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина362 m
Жагровић на карти Хрватске
Жагровић
Жагровић
Жагровић на карти Хрватске
Жагровић на карти Шибенско-книнске жупаније
Жагровић
Жагровић
Жагровић на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22300 Книн
Позивни број+385 22
Регистарска ознакаŠI

Географија уреди

Налази се 2 км сјеверозападно од Книна.

Историја уреди

Жагровић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини, након чега је у хрватској војној операцији „Олуја” етнички очишћен, да би напуштено село затим дјелимично населили Хрвати избјегли из БиХ.

Култура уреди

У Жагровићу се налази храм Српске православне цркве Свети Никола из 1537. године.

Становништво уреди

Према попису из 1991. године, Жагровић је имао 1.393 становника, од чега 1.373 Срба, 7 Хрвата, 5 Југословена и 8 осталих. Према попису становништва из 2001. године, Жагровић је имао 648 становника.[2] Према попису становништва из 2011. године, насеље Жагровић је имало 637 становника.[3]

Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.373 1.255 1.438 1.577
Југословени 5 73 12 4
Хрвати 7 7 10 12
остали и непознато 8 5 5 4
Укупно 1.393 1.340 1.465 1.597
Демографија[4]
Година Становника
1961. 1.597
1971. 1.465
1981. 1.340
1991. 1.393
2001. 648
2011. 637

Попис 1991. уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Жагровић је имало 1.393 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.373 98,56%
Хрвати
  
7 0,50%
Југословени
  
5 0,35%
Словенци
  
2 0,14%
Муслимани
  
1 0,07%
неопредељени
  
2 0,14%
непознато
  
3 0,21%
укупно: 1.393

Презимена уреди

  • Бјеља — Православци, славе Св. Николу
  • Бојанић — Православци, славе Св. Ђорђа
  • Брадаш — Православци, славе Ђурђевдан
  • Дмитровић — Православци, славе Св. Николу
  • Дондур — Православци, славе Св. Јована
  • Дукић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Зеленбаба — Православци, славе Ђурђевдан
  • Колунџија — Православци, славе Св. Николу
  • Мандинић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Мартић — Православци, славе Св. Николу
  • Милош — Православци, славе Св. Василија
  • Миљевић — Православци, славе Св. Стефана
  • Нонковић — Православци, славе Св. Јована
  • Петко — Православци, славе Св. Јована
  • Радовић — Православци, славе Св. Николу
  • Рашковић — Православци, славе Св. Николу
  • Рашула — Православци, славе Св. Стефана
  • Рашуо — Православци, славе Св. Стефана
  • Станић — Православци
  • Цигановић — Православци, славе Св. Николу

Познате личности уреди

Референце уреди

  1. ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 19. 1. 2022. 
  2. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 16. 4. 2013.
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 16. 4. 2013. 
  4. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  5. ^ Миливој (Петра) Рашуо (1960–1992)

Спољашње везе уреди