Жарко Ракочевић

Жарко Ракочевић (Колашин, 4. јануар 1984) је црногорски кошаркаш. Игра на позицијама центра и крилног центра.

Жарко Ракочевић

Жарко Ракочевић
Жарко Ракочевић

Личне информације
Пуно име Жарко Ракочевић
Датум рођења (1984-01-04)4. јануар 1984.(37 год.)
Место рођења Колашин, СФРЈ
Држављанство  Црна Гора
Висина 2,04 m
Позиција крилни центар
Про каријера 2002—
Сениорски клубови
Године: Клубови:
2002—2008
2008
2008
2008—2009
2009
2010
2010—2011
2011
2011—2012
2012
2012—2013
2013—2014
2014
2014—2015
2015
2016
2016—2017
2017—2018
2018—2020
Будућност
Черкаски мавпи
Химик
Партизан
Горштак
Босна
Игокеа
Цептер Беч
Валенсија
Лугано тајгерс
Цептер Беч
Керменд
Ал Мухарак
Рилски спортист
Атомерому
Куманово
Орши
Сорг Авињон
Авињон
Репрезентација
 Црна Гора

КаријераУреди

Кошарку је почео да тренира у Горштаку из Колашина,[1] а као 17-годишњак прелази у Будућност.[2] За први тим подгоричког клуба је дебитовао у сезони 2002/03. Био је део тима који је у сезони 2006/07. освојио премијерна издања Првенства и Купа Црне Горе. У фебруару 2008. је напустио Будућност. Тада је био близу преласка у Реал Мадрид, али је шпански клуб у последњем моменту одустао од потписивања уговора.[3] Након тога одлази у Украјину где је прво био у екипи Черкаски мавпи а потом и у Химику.

У августу 2008. потписује уговор са Партизаном.[4] Са црно-белима у сезони 2008/09. осваја сва три домаћа трофеја — Куп Радивоја Кораћа, Јадранску лигу и Првенство Србије, а поред тога игра и четвртфинале Евролиге. Почео је и наредну 2009/10. сезону у Партизану, али је већ почетком новембра 2009. споразумно раскинуо уговор са клубом.[5][6] Након тога кратко борави у матичном Горштаку, да би 10. децембра 2009. потписао уговор са сарајевском Босном.[7] Са Босном у фебруару 2010. осваја Куп Босне и Херцеговине.[8] Сезону 2010/11. је провео Игокеи.[9]

Сезону 2011/12. почиње у екипи Беча, да би у децембру 2011. потписао једномесечни уговор са шпанском Валенсијом.[10] Након истека једномесечног уговора је напустио клуб.[11] Сезону је завршио у швајцарској екипи Лугано тајгерс, а касније је променио доста клубова, не задржавајући се нигде дуже од сезоне. Играо је поново за Беч, па за мађарски Керменд, затим је био у Бахреину где је играо за Ал Мухарак, па за бугарски Рилски спортист, мађарски Атомерому, македонско Куманово. Од 2016. је у Француској где је наступао за неколико нижелигаша.[1]

Са репрезентацијом Србије и Црне Горе до 20 године је играо на Европском првенству 2004. у Чешкој. Током лета 2009. је наступао за сениорску репрезентацију Црне Горе.[12]

УспесиУреди

КлупскиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Žarko Rakočević: Ako nešto ne slomim, planiram da guram do četrdesete!”. fosmedia.me. 26. 12. 2019. Приступљено 6. 4. 2020. 
  2. ^ „Trening je lek za slomljeno srce”. sport.blic.rs. 28. 12. 2008. Приступљено 6. 4. 2020. 
  3. ^ „Rakočeviću propao transfer u Real”. mondo.rs. 13. 2. 2008. Приступљено 6. 4. 2020. 
  4. ^ „Žarko Rakočević u Partizanu”. b92.net. 28. 8. 2008. Приступљено 6. 4. 2020. 
  5. ^ „Razišli se Partizan i Rakočević”. mondo.rs. 4. 11. 2009. Приступљено 6. 4. 2020. 
  6. ^ „Žarko Rakočević napušta Partizan”. sport.blic.rs. 29. 10. 2009. Приступљено 6. 4. 2020. 
  7. ^ „Žarko Rakočević večeras stiže u Sarajevo”. sportsport.ba. 10. 12. 2009. Приступљено 6. 4. 2020. 
  8. ^ „KK Bosna savladala Slobodu i osvojila Kup BiH”. klix.ba. 20. 2. 2010. Приступљено 6. 4. 2020. 
  9. ^ „Rakočević i Mirković prva pojačanja Igokee”. glassrpske.com. 9. 7. 2010. Приступљено 6. 4. 2020. 
  10. ^ „Žarko Rakočević u Valensiji”. vijesti.me. 12. 12. 2011. Приступљено 6. 4. 2020. 
  11. ^ „Rakočević napustio Valensiju”. vijesti.me. 13. 1. 2011. Приступљено 6. 4. 2020. 
  12. ^ „Zarko RAKOCEVIC (MNE) participated in 4 FIBA / FIBA Zones events”. fiba.com (на језику: енглески). Приступљено 6. 4. 2020. 

Спољашње везеУреди