Жегар (Буковица)
Жегар је некадашње насеље у сјеверној Далмацији, у области Буковица, од којег су настала данашња села: Каштел Жегарски, Богатник, Надвода и Комазеци. Сва 4 насеља се заједнички зову Жегар.
Жегар | |
---|---|
![]() Српска православна црква Светог Георгија у Жегару | |
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Задарска |
Град | Обровац |
Област | Буковица |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 09′ 09″ С; 15° 51′ 32″ И / 44.152387° С; 15.858994° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 23451 Жегар |
Позивни број | +385 23 |
Географија
уредиЖегар се налази у сјеверној Далмацији, у Горњој Обровачкој Буковици, која се још назива и Подгорска или Права Буковица. Окружен је насељима: Билишане, Голубић, Крупа, Ервеник, Парчић, Медвиђа и Зеленград.[1]
Каштел Жегарски је у средишту Жегара и представља управно средиште са школом, српском православном црквом Светог Георгија, мјесним одбором, амбулантом. Надвода је на десној сјеверној страни ријеке Зрмање. Комазеци су највеће Жегарско насеље, смјештено јужно од Зрмање. У Комазецима је подручна школа, као дио основне школе из Жегара. Већи дио територије Жегара лежи на брдовитом и планинском земљишту, једино је дио Каштела Жегарског уз Зрмању раван гдје лежи Жегарско поље.[1]
Историја
уредиСрби се у Жегару спомињу још давне 1392. године.
У месту је 1752. године рођен архимандрит и књижевник Герасим Зелић, који је објавио своје "Житије" у Будиму 1823. године.[2]
Мештани су 1937. године подигли свој "Сељачки дом", у којем су отворени књижница и читаоница.[3]
Жегар се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.
Становништво
уредиУкупно, Жегар је 1991. године имао 2.057 становника, од чега преко 99% Срба.
Презимена
уредиПрезимена из Жегара су: Мијић, Ушљебрка, Веселиновић, Нанић, Ђаковић, Комазец, Јајић, Ковачевић, Бундало, Бабић, Перић, Љубичић, Радмиловић, Иваниш, Грозданић, Вукчевић, Вуканац, Олујић, Реља, Мирило, Суботић, Нанић-Бабић, Милић, Кусало, Ћосо, Зелић, Смијуљ, Вучендић, Кубат, Копанлија, Самарџић, Шукара, Кљајић, Кљајић-Перић, Јаковљевић, Крњаја као и многа друга.
Знамените личности
уреди- Стојан Јанковић (1635–1687), вођа српских ускока
- Герасим (Кирил) Зелић (Жегар, 22. јун 1752–Будим, 26. март 1828), путописац, архимандрит и генерални викар Српске православне цркве у Далмацији
- Владимир Милић, атлетичар
- Аријан Комазец, кошаркаш
- Слободан Комазец, доктор економских наука
Галерија
уреди-
Табла на улазу у Жегар
-
Српска православна црква у Жегару
-
Кула у Жегару
-
Ријека Зрмања у Жегару
Извори
уреди- ^ а б Насеља у Жегару, Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ "Србски народни лист", Будим 1847. године
- ^ "Правда", Београд 1937. године