Зграда старе Главне железничке станице у Београду
Зграда старе Главне железничке станице је монументално здање на Савском тргу у Београду, које је од 1884. до 2018. године служило као главна железничка станица у граду. Изграђена је по плановима архитекте Драгутина Драгише Милутиновића и има статус споменика културе од великог значаја.[1] Након затварања за железнички саобраћај, зграда је у процесу реконструкције и адаптације у простор Историјског музеја Србије.[2]
Зграда старе Главне железничке станице | |
Информације
| |
---|---|
Локација | Савски трг 2, Савски Венац, Београд, Србија |
Координате | 44° 48′ 31″ N 20° 27′ 20″ E / 44.80861° С; 20.45556° И |
Статус | У реконструкцији |
Отварање | 1. септембар 1884. (као железничка станица) |
Затварање | 1. јул 2018. (као железничка станица) |
Коришћење | Железничка станица (1884–2018) Будућа намена: Историјски музеј Србије |
Компаније
| |
Архитекта | Драгутин Драгиша Милутиновић |
Историјат изградње
уредиИзградња зграде је директно повезана са подизањем прве железничке пруге у Кнежевини Србији, на релацији Београд—Ниш. Зграда је грађена између 1882. и 1885. године, по узору на станице великих европских земаља, у духу академизма. Архитектонском композицијом доминира средишњи класицистички ризалит главног улаза, надвишен троугаоним тимпаноном.
Место где је подигнута, некада мочварни и неугледни предео познат као Циганска бара, а касније Бара Венеција, одабрано је због близине Сави и потребе за изградњом луке.
Функција кроз време
уредиОтварање и рад станице
уредиПрви воз са ове станице кренуо је ка Земуну уз велике дворске почасти, 20. августа (по старом календару, 1. септембра по новом) 1884. године.[3] Први путници били су краљ Милан, краљица Наталија и престолонаследник Александар Обреновић, на путу ка Бечу. Свечаном отварању присуствовало је више од 200 иностраних званица и више хиљада грађана.[4] Прва редовна линија ка Нишу кренула је 3/15. септембра исте године.
Од пуштања у рад, станица је имала улогу и путничке и теретне станице, све до пресељења теретног саобраћаја 2016. године.[5] Од 1980. до 2009. године, испред зграде је била изложена локомотива Плавог воза.[4]
Затварање станице и будућност зграде
уредиУ оквиру реализације пројекта Београд на води, донета је одлука о измештању главног железничког чвора у станицу Београд центар (Прокоп). Уз постепено преусмеравање линија, станица је коначно затворена за саобраћај 1. јула 2018. године, када је последњи воз испраћен за Будимпешту.[6]
Након затварања, донета је одлука да се зграда, као заштићени споменик културе, адаптира и претвори у нови простор Историјског музеја Србије.[2] Реконструкција је почела, а око зграде је формиран нови Савски трг са великим спомеником Стефану Немањи.
Галерија
уреди-
Улаз 2015.
-
Детаљи фасаде 2012.
-
Станица током рада, 2008.
-
Билетарница након затварања, 2019.
-
Поглед на зграду и споменик Стефану Немањи, 2023.
-
Зграда током реконструкције, 2024.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Железничка станица”. Завод за заштиту споменика културе града Београда. Приступљено 16. јул 2025.
- ^ а б „Историјски музеј Србије у згради Главне железничке станице”. Politika Online. 21. новембар 2020. Приступљено 17. јун 2023.
- ^ „Српске новине, 21.8.1884.”. Српске новине. 21. август 1884. Приступљено 16. јул 2025.
- ^ а б „На месту железничке станице пре два века била је бара”. 24 сата. 5. март 2012. Приступљено 16. јул 2025.
- ^ „Због "БГ на води" селе теретни саобраћај из центра”. Б92. 10. јун 2016. Приступљено 16. јул 2025.
- ^ „Отишао последњи воз”. Политика. 1. јул 2018. Приступљено 16. јул 2025.