Железнички музеј узаног колосека

музеј који се налази у Пожеги

Железнички музеј узаног колосека смештен је у поред железничке станице у Пожеги и саставни је део Железничког музеја чије је седиште у Београду. У њему се налазе експонати који потичу искључиво из времена када је постојао систем пруга уског колосека на простору Србије и БиХ. Музеј је отворен 12. априла 1990. године, а основао га је Стојан Стаматовић (1924—1989) који је обилазио напуштене пруге, објекте и отпаде и марљиво сакупљао музејске експонате.

Железнички музеј узаног колосека
Zeleznicki muzej Pozega.jpg
Железнички музеј узаног колосека на мапи Србије
Железнички музеј узаног колосека
Локација на мапи Србије
Оснивање12. априла 1990.
ЛокацијаПожега
 Србија
Координате43° 50′ 32″ СГШ; 20° 01′ 38″ ИГД / 43.842285° СГШ; 20.027356° ИГД / 43.842285; 20.027356
Број предмета500 експоната
ОснивачСтојан Стаматовић
Парна локомотива ЈЖ серије 22
Парна локомотива ЈЖ серије 1

Садржај музејаУреди

На уређеној површини од око 1,5ha налази се више од 500 оригиналних експоната узаног колосека (0,60, 0,75 и 1m), који представљају део историјског и техничког развоја српских, али и пруга бивших југословенских република. У поставци музеја изложено је 8 парних локомотива и то:

  • две локомотиве за колосек 0.60м :"Милан" из 1882. године и „Костолац” из 1916. године
  • шест локомотива за колосек 0.76м: "Рама" (1873. год.), 73-002 (с тендром из 1907. год.), 82-007 (из 1911. год.), 83-037 (с тендером из 1929. год.), 83-062 (локомотива "Партизанског оклопног воза из 1941. год." из 1923/24.) и 92-043 (с тендером, из 1922. год.).[1]

Дислоцирани, експонати овог музеја су и две парне локомотиве пребачене су у Музејско-туристички комплекс „Шарганска осмица” – парна локомотива „Шкода” серије 25-27 и парна локомотива серије ЈЏ/ЈЖ 83/173.

У поставци музеја су и 17 вагона-кола: салон цара Франца Јозефа Првог из 1897. године (за колосек 1.00 м), двоја путничка кола серије Енк 4200 и Цлс 3597(за колосек 0,76 м), двоја службена кола серије Де 5365 и Де 5613, двоја теретна отворена кола серије Кц 55745 и Кц 701630-прототип, пет затворених теретних кола Гзг 40143, Г 40137, Гц 41104, Гц 41731, Гц 41762, двоја кола "Партизанског оклопног воза из 1941" серија Гац 41685 и Јц 46570, једна казанска кола-цистерна серије Р 84702 и двоја специјална помоћна кола серије Уе 83201(за спавање) и У 84150 (радионица).

Поставку музеја чине и четири станична колосека укупне дужине 645 метара, сигнално-сигурносна средства и уређаји, окретница и колска вага, као и специјална железничка возила: снежна радилица, дресина пумпалица и три ножне дресине (четвороциклин), као и снежно гротло са локомотиве серије ЈЏ/ЈЖ 83-173, колица са механизмом и сајлом за хладно повлачење локомотива, пружна радничка колица, механизам за савијање шина и два водонапојника.[2]

Парне локомотиве у музејуУреди

У Пожеги се може видети и локомотива “Костолац”, специфична парњача коју су због два димњака назвали “Двоглава аждаја”, а произведена је у Филадефији. Познатија парна локомотива је "Рама", а направљена је једна слична њој названа по краљевој супрузи, назвали “Наталија” која је на крају завршила у старом гвожђу.

Међу десетак вагона налазе се теретни и блиндирани, али и салон-вагон престолонаследника Франца Јозефа из 1897. године, који је с тапетама био синоним за луксуз. Поред локомотива, занимљиви су и складиште, пружни прелаз, окретница, сигнал и скретница. Некима се највише допадну стара чекаоница и шалтер за продају карата с „штампачем карата“, док се други одушеве предметима који су припадали железничарима: капа, фењер, сат, карта, радни сто, књига, телефон и слично.[3]

У Железничком музеју још се чува један од светских раритета ­парна локомотива “Рама” произведена далеке 1873. у немачкој фабрици „Краус” у Минхену. Спада у групу најстаријих босанско­херцеговачких локомотива и претпоставља се да је она довукла први свечани воз у Сарајево. Ту се чува и локомотива “Краљ Србије” која се још назива и “Милан” по српском суверену Милану Обреновићу, а то је прва парна локомотива која је израђена на Балкану. Направљена је ручно у браварској радионици рудника Мајданпек 1882, само су точкови и осовине набављени из Енглеске, али се није могла похвалити великом брзином ­ишла је свега 20 километара на сат.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Железнице Србије - Железнички музеј”. Архивирано из оригинала на датум 26. 03. 2016. Приступљено 14. 05. 2016. 
  2. ^ „ТОПОЖ - Железнички музеј”. Архивирано из оригинала на датум 09. 04. 2016. Приступљено 14. 05. 2016. 
  3. ^ „Музеј железнице узаног колосека”. 

ЛитератураУреди

  • Бундало, З. (1999). Пруге узаног колосека Југословенских железница. Желнид

Спољашње везеУреди