Лаћарак
Лаћарак је насељено место у граду Сремској Митровици, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 9.278 становника. Данас је Лаћарак једно од највећих села у Војводини и Србији.
Лаћарак | |
|---|---|
 Православна црква светог арханђела Гаврила | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Сремски |
| Град | Сремска Митровица |
| Становништво | |
| — 2022. |  9.278 |
| — густина | 165,9/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 59′ 44″ С; 19° 34′ 03″ И / 44.99562° С; 19.56748° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 78 m |
| Површина | 55,9 km2 |
.svg)  Лаћарак Лаћарак на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22221 |
| Позивни број | 022 |
| Регистарска ознака | SM |
Порекло назива уреди
Постоји податак да је Лаћарак у турским списима забележен као Лак-Јарак. Лак је реч мађарског порекла и у преводу значи „кућа“, а „јарак“ – Грчка и значи „поклопац“ или заједно – „кућни поклопац". Име Лаћарак настало је од старо Словенске речи Лођ или лодка или на Српском Лађа што значи чамац. Име је настало у шестом или седмом веку, када су Словени насељавали ове крајеве. У то време, на Сави су постојали чамци, лађе за превоз преко ње. Један од тих чамаца звао се Рак. То су били велики чамци за превоз путника. У околини тог Савског пристаништа временом је настала насеобина, која је управо названа по тој Лађи Рак или данашње Лаћарак.[тражи се извор]
О пореклу назива села постоје и две легенде. Прва каже да је село добило име по првом лађару који је пристао уз обалу Саве и ту се настанио. Друга легенда каже да је у прошлости овде постојало мало пристаниште у које су долазиле лађе, па је по лађама настало име Лађарак, тј. Лаћарак.
Географија уреди
Лаћарак се налази непосредно до града Сремске Митровице, на важним саобраћајницама – ауто-путу и железничкој прузи Београд - Шид, а на левој обали реке Саве.
Село се налази на 82 метра надморске висине, а површина сеоског атара износи око 5452 хектара. Од тога је 364 хектара изграђено. Укупни земљишни поседи износе око 5564 хектара, од чега је највећи део под њивама – 4544 хектара. Већина спада је у приватном власништву, док је у државном 1038 хектара. 717 хектара је неплодно. Шуме заузимају око 41 хектар, 7 хектара је у приватном поседу, пашњаци 85 хектара, а ливаде око 5 хектара.
Историја уреди
Село је настало још у средњем веку. Постоје докази да су на простору данашњег Лаћарка живели људи из доба неолита, према археолошким ископавањима обављеним 1965. године.[1]
Први сигурни подаци о Лаћарку потичу из времена када се Срем налазио под влашћу Османског царства. Село је вероватно остало пусто у време освајања Срема, те Османлије по успостављању своје власти насељавају у Лаћарак становништво из Смедеревског санџака, које је са собом донело филурџијски статус. Тако се јављају и први кнезови у другој половини 16. века, Павел Лукач и Илија Павел, највероватније отац и син.
Српски омладински календар бележи 1871. године да су се, незадовољни одлуком Марије Терезије којом је укинута Војна крајина 1745. у Срему и Бачкој, неки Сомборци преселили у Лаћарак.[2]
Л. Клајн,[3] описујући усташки терор у Срему током Другог светског рата, наводи да су усташе, пре напуштања Лаћарка 1945, ишле од куће до куће и убиле сваког ког су затекле живог у овом селу.
Демографија уреди
Насеље Лаћарак као најближе село граду Сремске Митровице имало је буран демографски развој протеклих деценија. Пре педесетак година број становника је био испод 5000.
У насељу Лаћарак живи 8495 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,2 година (36,9 код мушкараца и 39,5 код жена). У насељу има 3526 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 38 | 33 | ||
| 80+ | 44 | 103 | ||
| 75—79 | 84 | 163 | ||
| 70—74 | 186 | 286 | ||
| 65—69 | 295 | 322 | ||
| 60—64 | 299 | 329 | ||
| 55—59 | 270 | 262 | ||
| 50—54 | 366 | 351 | ||
| 45—49 | 465 | 412 | ||
| 40—44 | 439 | 448 | ||
| 35—39 | 412 | 396 | ||
| 30—34 | 372 | 361 | ||
| 25—29 | 367 | 378 | ||
| 20—24 | 388 | 329 | ||
| 15—19 | 375 | 386 | ||
| 10—14 | 381 | 328 | ||
| 5—9 | 326 | 309 | ||
| 0—4 | 318 | 272 | ||
| Просек : | 36,9 | 39,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 4.400 | 1.224 | 2.857 | 187 | 111 | 21 |
| Женски | 4.559 | 806 | 2.877 | 713 | 149 | 14 |
| УКУПНО | 8.959 | 2.030 | 5.734 | 900 | 260 | 35 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2.215 | 366 | 0 | 0 | 864 |
| Женски | 1.287 | 191 | 0 | 0 | 416 |
| УКУПНО | 3.502 | 557 | 0 | 0 | 1.280 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 42 | 122 | 185 | 28 | 154 |
| Женски | 12 | 14 | 177 | 25 | 35 |
| УКУПНО | 54 | 136 | 362 | 53 | 189 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 11 | 13 | 130 | 30 | 26 |
| Женски | 17 | 20 | 58 | 84 | 140 |
| УКУПНО | 28 | 33 | 188 | 114 | 166 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 33 | 0 | 0 | 211 | |
| Женски | 28 | 0 | 0 | 70 | |
| УКУПНО | 61 | 0 | 0 | 281 | |
Знаменитости уреди
- Православна Црква светог Арханђела Гаврила у Лаћарку, велики значај;
- Стари амбар („чардак“), велики значај.
- Римокатоличка црква у Лаћарку
- Спомен обележје Крило у Лаћарку
Спорт уреди
- ФК ЛСК Лаћарак, фудбалски клуб основан 1928. године.
Референце уреди
- ^ Dragoslav Srejović: Neolithic of Serbia: archaeological research : 1948-1988, University of Belgrade, Faculty of Philosophy, Centre for Archaelogical Research, 1988. p. 61
- ^ Srpski omladinski kalendar, Platonova štamparija, 1871.
- ^ Lajčo Klajn: The Past in Present Times: The Yugoslav Saga, University Press of America, 2007, str. 103
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература уреди
- Miroslava Vuletić: Laćarak, Matica srpska, Odeljenje za društvene nauke, 2002
