Женска боквица

Женска боквица
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Eudicotidae
Кладус:	Asterids
Ред:	Lamiales
Породица:	Plantaginaceae
Род:	Plantago
Врста:	P. major
Биномно име
	Plantago major; L.

Женска (широколисна) боквица (Plantago major) је вишегодишња/двогодишња зељаста биљка из породице Plantaginaceae. Придев major се односи на величину листова саме биљке, који се истичу од листова других врста по поменутом критеријуму.

Опис

Изглед биљке

Биљка је висока од 4 (10) до 60 (70) центиметара с једном или више усправних цветних стабљлика. Сви листови су приземни и формирају розету, широко јајастог до елиптичног облика, затупасти, при основи углавном округли с целим ободом или могу бити назубљени у доњем делу. Листови имају 3 до 7 нерава, на дугачким дршкама се налазе, претежно голи или с кратким длачицама. Лисне дршке су дуже од лиске или једнаке дужине лиске, ретко краће. Цветне стабљике су голе, али могу бити покривене кратким длачицама при врху. Цветови су сакупљени у дугачке, узане, цилиндричне класове, дужине од 2 до чак 60 центиметара. Класови су доста збијени и само у доњем делу испрекидани с неколико размакнутих цветова; цветови су ректо размакнути читавом дужином. Брактеје цвасти су троугласто-јајастог облика, гребенасте, ободом широко опнасте, најчешће краће од чашице. Чашични листићи су широко елиптични, с гребенастим средњим нервом, зелени, дугачки од 1.5 до 2.5 милиметара, при врху округласти, ободом широко опнасти. Листићи крунице су јајасти или јајасто-ланцестасти, дугачки до 1 милиметар, углавном затупасти. Прашници су 2 до 2.5 шута већи од крунице. Плод је чаура, јајастог облика, дугачка 2 до 4 милиметра, знатно дужа од чашице с много семена ( 5 до 35). Семе је тамно, мрко, око 1 милиметар дугачко, често угласто. Цвета у периоду од јуна до септембра. ^[1]

Станиште

Женска боквица расте на ливадама, у усевима, око насеља, на затрављеним стаништима, поред путева, на песковитим и пристојним местима, на пржинама. ^[1]

Опште распрострањење

Расте на подручју читаве Европе, Северне и Средње Азије; као адвентивна биљка и на другим континентима. У Србији и на Балканском полуострву је широко распротрањена. ^[1]