Жепче

општина у Босни и Херцеговини

Жепче је градско насеље и сједиште истоимене општине у Зеничко-добојском кантону. Градић Жепче је смештен у централној Босни, на средини пута између Зенице и Добоја.

Жепче
Zepce, katolicky kostel.jpg
Храм Рођења Пресвете Богородице
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација БиХ
КантонЗеничко-добојски кантон
ОпштинаЖепче
Становништво
 — 2013.Пад 5.460
Географске карактеристике
Координате44° 25′ 27″ СГШ; 18° 02′ 16″ ИГД / 44.424129° СГШ; 18.037848° ИГД / 44.424129; 18.037848Координате: 44° 25′ 27″ СГШ; 18° 02′ 16″ ИГД / 44.424129° СГШ; 18.037848° ИГД / 44.424129; 18.037848
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина219 м
Жепче на мапи Босне и Херцеговине
Жепче
Жепче
Жепче на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број72230
Позивни број032

ГеографијаУреди

 
Католичка црква у Жепчу

Градић Жепче налази се између 18° 2’ географске дужине и 44° 25’ географске ширине. Надморска висина насеља је 219 m.

Кроз Жепче протиче ријека Босна. Градић се налази у долини, а окружен је планинама које су погодне за планинарење и ловни туризам. У непосредној близини града и у самом граду налази се 14 извора минералне воде.

Насеље на подручју Жепча помиње се још у вријеме Римског царства.

Кроз Жепче пролази магистрални пут Сарајево - Зеница - Добој - Брод - Славонски Брод, и жељезничка пруга Плоче - Сарајево - Зеница - Добој - Модрича - Босански Шамац.

ИсторијаУреди

На празник Св. Петке 1902. године освећена је нова православна црква у Жепчу.[1]

КлимаУреди

Клима у Жепчу као и у дјелу Босне и Херцеговине је континентална. Карактеристике континенталне климе су прилично хладне зиме и топла љета.

СпортУреди

У Жепчу постоји фудбалски клуб НК „Жепче“, који се такмичио у Премијер лиги Босне и Херцеговине.

СтановништвоУреди

Састав становништва – насеље Жепче
2013.[2]1991.1981.[3]1971.[4]
Укупно5 460 (100,0%)5 571 (100,0%)4 257 (100,0%)3 209 (100,0%)
Бошњаци2 696 (49,38%)3 367 (60,44%)12 337 (54,90%)12 242 (69,87%)1
Хрвати2 591 (47,45%)1 450 (26,03%)935 (21,96%)637 (19,85%)
Срби82 (1,502%)270 (4,847%)252 (5,920%)227 (7,074%)
Босанци30 (0,549%)
Неизјашњени30 (0,549%)
Остали7 (0,128%)103 (1,849%)71 (1,668%)31 (0,966%)
Албанци5 (0,092%)7 (0,164%)6 (0,187%)
Муслимани5 (0,092%)
Црногорци4 (0,073%)11 (0,258%)22 (0,686%)
Непознато4 (0,073%)
Босанци и Херцеговци3 (0,055%)
Православци2 (0,037%)
Југословени1 (0,018%)381 (6,839%)640 (15,03%)33 (1,028%)
Македонци2 (0,047%)4 (0,125%)
Словенци2 (0,047%)7 (0,218%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

НапоменеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Браник", Нови Сад 29. октобар 1902.
  2. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2021. Приступљено 7. 4. 2021. 
  3. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 
  4. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 

Спољашње везеУреди