Жепче

Жепче
Жепче;
	Храм Рођења Пресвете Богородице
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација БиХ
Кантон	Зеничко-добојски кантон
Општина	Жепче
Становништво
— 2013.	5.460
Географске карактеристике
Координате	44° 25′ 27″ С; 18° 02′ 16″ И / 44.424129° С; 18.037848° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	219 m
	Жепче Жепче на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	72230
Позивни број	032
Веб-сајт	www.opcina-zepce.com

Жепче је градско насеље и сједиште истоимене општине у Зеничко-добојском кантону. Градић Жепче је смештен у централној Босни, на средини пута између Зенице и Добоја.

Географија

Католичка црква у Жепчу

Градић Жепче налази се између 18° 2’ географске дужине и 44° 25’ географске ширине. Надморска висина насеља је 219 m.

Кроз Жепче протиче ријека Босна. Градић се налази у долини, а окружен је планинама које су погодне за планинарење и ловни туризам. У непосредној близини града и у самом граду налази се 14 извора минералне воде.

Насеље на подручју Жепча помиње се још у вријеме Римског царства.

Кроз Жепче пролази магистрални пут Сарајево – Зеница – Добој – Брод – Славонски Брод, и жељезничка пруга Плоче – Сарајево – Зеница – Добој – Модрича – Босански Шамац.

Историја

Железничка станица у Жепчу

Градња ускотрачно-жељезничког моста код Жепча, 20. новембар 1910. године, фотографија у власништву Музеја у Добоју

На празник Св. Петке 1902. године освећена је нова православна црква у Жепчу.^[1]

Клима

Клима у Жепчу као и у дјелу Босне и Херцеговине је континентална. Карактеристике континенталне климе су прилично хладне зиме и топла љета.

Спорт

У Жепчу постоји фудбалски клуб НК „Жепче“, који се такмичио у Премијер лиги Босне и Херцеговине.

Становништво

Састав становништва – насеље Жепче
	2013.^[2]	1991.	1981.^[3]	1971.^[4]
Укупно	5 460 (100,0%)	5 571 (100,0%)	4 257 (100,0%)	3 209 (100,0%)
Бошњаци	2 696 (49,38%)	3 367 (60,44%)¹	2 337 (54,90%)¹	2 242 (69,87%)¹
Хрвати	2 591 (47,45%)	1 450 (26,03%)	935 (21,96%)	637 (19,85%)
Срби	82 (1,502%)	270 (4,847%)	252 (5,920%)	227 (7,074%)
Босанци	30 (0,549%)	–	–	–
Неизјашњени	30 (0,549%)	–	–	–
Остали	7 (0,128%)	103 (1,849%)	71 (1,668%)	31 (0,966%)
Албанци	5 (0,092%)	–	7 (0,164%)	6 (0,187%)
Муслимани	5 (0,092%)	–	–	–
Црногорци	4 (0,073%)	–	11 (0,258%)	22 (0,686%)
Непознато	4 (0,073%)	–	–	–
Босанци и Херцеговци	3 (0,055%)	–	–	–
Православци	2 (0,037%)	–	–	–
Југословени	1 (0,018%)	381 (6,839%)	640 (15,03%)	33 (1,028%)
Македонци	–	–	2 (0,047%)	4 (0,125%)
Словенци	–	–	2 (0,047%)	7 (0,218%)

¹ На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Напомене

Референце

^ "Браник", Нови Сад 29. октобар 1902.
^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.

Спољашње везе

[1] "Браник", Нови Сад 29. октобар 1902.

[popis2013-2] „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.

[3] „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.

[4] „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.

[1]

[2]

[3]

[4]