Жепче
Жепче је градско насеље и сједиште истоимене општине у Зеничко-добојском кантону. Градић Жепче је смештен у централној Босни, на средини пута између Зенице и Добоја.
Жепче | |
|---|---|
 Храм Рођења Пресвете Богородице | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Зеничко-добојски кантон |
| Општина | Жепче |
| Становништво | |
| — 2013. |  5.460 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 25′ 27″ С; 18° 02′ 16″ И / 44.424129° С; 18.037848° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 219 m |
  Жепче Жепче на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 72230 |
| Позивни број | 032 |
ГеографијаУреди
Градић Жепче налази се између 18° 2’ географске дужине и 44° 25’ географске ширине. Надморска висина насеља је 219 m.
Кроз Жепче протиче ријека Босна. Градић се налази у долини, а окружен је планинама које су погодне за планинарење и ловни туризам. У непосредној близини града и у самом граду налази се 14 извора минералне воде.
Насеље на подручју Жепча помиње се још у вријеме Римског царства.
Кроз Жепче пролази магистрални пут Сарајево – Зеница – Добој – Брод – Славонски Брод, и жељезничка пруга Плоче – Сарајево – Зеница – Добој – Модрича – Босански Шамац.
ИсторијаУреди
На празник Св. Петке 1902. године освећена је нова православна црква у Жепчу.[1]
КлимаУреди
Клима у Жепчу као и у дјелу Босне и Херцеговине је континентална. Карактеристике континенталне климе су прилично хладне зиме и топла љета.
СпортУреди
У Жепчу постоји фудбалски клуб НК „Жепче“, који се такмичио у Премијер лиги Босне и Херцеговине.
СтановништвоУреди
| Састав становништва – насеље Жепче | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991. | 1981.[3] | 1971.[4] | ||||
| Укупно | 5 460 (100,0%) | 5 571 (100,0%) | 4 257 (100,0%) | 3 209 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 2 696 (49,38%) | 3 367 (60,44%)1 | 2 337 (54,90%)1 | 2 242 (69,87%)1 | |||
| Хрвати | 2 591 (47,45%) | 1 450 (26,03%) | 935 (21,96%) | 637 (19,85%) | |||
| Срби | 82 (1,502%) | 270 (4,847%) | 252 (5,920%) | 227 (7,074%) | |||
| Босанци | 30 (0,549%) | – | – | – | |||
| Неизјашњени | 30 (0,549%) | – | – | – | |||
| Остали | 7 (0,128%) | 103 (1,849%) | 71 (1,668%) | 31 (0,966%) | |||
| Албанци | 5 (0,092%) | – | 7 (0,164%) | 6 (0,187%) | |||
| Муслимани | 5 (0,092%) | – | – | – | |||
| Црногорци | 4 (0,073%) | – | 11 (0,258%) | 22 (0,686%) | |||
| Непознато | 4 (0,073%) | – | – | – | |||
| Босанци и Херцеговци | 3 (0,055%) | – | – | – | |||
| Православци | 2 (0,037%) | – | – | – | |||
| Југословени | 1 (0,018%) | 381 (6,839%) | 640 (15,03%) | 33 (1,028%) | |||
| Македонци | – | – | 2 (0,047%) | 4 (0,125%) | |||
| Словенци | – | – | 2 (0,047%) | 7 (0,218%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
НапоменеУреди
РеференцеУреди
- ^ "Браник", Нови Сад 29. октобар 1902.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
