Жереми Стравијус

Француски пливач

Жереми Стравијус (франц. Jérémy Stravius; Абевил, 14. јул 1988) француски је пливач чија специјалност су трке леђним, слободним и делфин стилом. Вишеструки је освајач медаља са Олимпијских игара, светских и европских првенстава и национални рекордер.

Жереми Стравијус
Стравијус у јуну 2014.
Лични подаци
Пуно имеJérémy Stravius
Датум рођења(1988-07-14)14. јул 1988.(35 год.)
Место рођењаАбевил (Француска),
ДржављанствоФранцуска
Висина190 цм
Маса86 кг
Каријера
Стиллеђно, делфин, слободно
КлубOlympique Nice Natation (од 2018)
медаље
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место Лондон 2012. 4×100 слободно
Сребрна медаља — друго место Лондон 2012. 4×200 слободно
Сребрна медаља — друго место Рио 2016. 4×100 слободно
Светско првенство
Златна медаља — прво место Шангај 2011. 100 леђно
Златна медаља — прво место Барселона 2013. 4×100 слободно
Златна медаља — прво место Барселона 2013. 4×100 мешовито
Златна медаља — прво место Казањ 2015. 4×100 слободно
Сребрна медаља — друго место Шангај 2011. 4×100 слободно
Сребрна медаља — друго место Шангај 2011. 4×200 слободно
Сребрна медаља — друго место Барселона 2013. 50 леђно
Бронзана медаља — треће место Барселона 2013. 100 леђно
Светско првенство (25м)
Сребрна медаља — друго место Виндзор 2016. 50 леђно
Сребрна медаља — друго место Виндзор 2016. 4×100 слободно
Бронзана медаља — треће место Дубаи 2010. 4×200 слободно
Европско првенство
Златна медаља — прво место Будимпешта 2010. 4×100 мешовито
Златна медаља — прво место Дебрецин 2012. 4×100 слободно
Златна медаља — прво место Берлин 2014. 4×100 слободно
Златна медаља — прво место Глазгов 2018. 4×100 слоб.микс
Сребрна медаља — друго место Будимпешта 2010. 100 леђно
Сребрна медаља — друго место Берлин 2014. 50 леђно
Сребрна медаља — друго место Берлин 2014. 100 леђно
Сребрна медаља — друго место Берлин 2014. 4×100 мешовито
Бронзана медаља — треће место Будимпешта 2010. 4×200 слободно
Бронзана медаља — треће место Лондон 2016. 4×100 слоб.микс
Европско првенство (25м)
Златна медаља — прво место Истанбул 2009. 4×50 слободно
Златна медаља — прво место Шартр 2012. 50 леђно
Златна медаља — прво место Шартр 2012. 100 леђно
Златна медаља — прво место Шартр 2012. 4×50 слободно
Златна медаља — прво место Шартр 2012. 4×50 мешовито
Златна медаља — прво место Шартр 2012. 4×50 меш.микс
Златна медаља — прво место Хернинг 2013. 50 леђно
Златна медаља — прво место Хернинг 2013. 100 леђно
Сребрна медаља — друго место Шартр 2012. 200 мешовито
Сребрна медаља — друго место Хернинг 2013. 100 делфин
Бронзана медаља — треће место Копенхаген 2017. 50 леђно
Бронзана медаља — треће место Копенхаген 2017. 4×50 меш.микс
Медитеранске игре
Сребрна медаља — друго место Пескара 2009. 4×200 слободно
Бронзана медаља — треће место Пескара 2009. 50 леђно
Освојене медаље
Такмичење 2 3
Олимпијске игре 1 2 0
Светско првенство (50м) 4 3 1
Светско првенство (25м) 0 2 1
Европско првенство (50м) 4 4 2
Европско првенство (25м) 8 2 2
Медитеранске игре 0 1 1
Укупно сениори (12.9.2020) 17 14 7

Носилац је највишег француског националног одликовања Ордена легије части од 2013. године.[1]


Спортска биографија уреди

Стравијус је пливање почео да тренира као седмогодишњи дечак у екипи Албатроса из Фривил Ескарботена. Први значајнији успех у каријери је постигао на кадетском првенству Француске 2005. на ком је освојио титуле националног првака у тркама на 50 и 100 леђно, а исте успехе постизао је и наредних година у вишим узрасним категоријама. Први велики успех у сениорској конкуренцији постигао је 2009. на националном првенству у Монпељеу, где је успео да освоји титулу националног првака на 100 леђно, уједно поставивши и нови рекорд Француске у тој дисциплини (53,16 секунди). Захваљујући одличним наступима на националном првенству успео је да се квалификује за наступ на предстојећем светском првенству, које је пар месеци касније одржано у Риму. На свом дебију на светским првенствима Стравијус је испливао неколико добрих трка, а највећи успех, пето место, постигао је у финалној трци штафета на 4×100 мешовито.

Пре наступа на светском првенству у Риму пливао је на Медитеранским играма у Пескари где је освојио бронзу у трци на 50 леђно и сребро у трци штафета на 4×200 слободно. Дебитантску годину у сениорској конкуренцији је завршио освајањем златне медаље на Европском првенству у малим базенима у Истанбулу, у штафети 4×50 слободно (заједно са Левоом, Метром и Бускесом).

Током 2010. наступио је по први пут на Европском првенству у велики базенима, које је те године одржано у Будимпешти, а где је освојио титулу континенталног првака у трци штафета на 4×100 мешовито. У децембру исте године освојио је бронзану медаљу на Светском првенсвту у малим базенима у Дубаију, у трци штафета на 4×200 слободно.

Стравијус је пливао и на светским првенствима у Шангају 2011, Барселони 2013, Казању 2015, Будимпешти 2017. и Квангџуу 2019, на којима је освојио укупно осам медаља, од чега 4 златне.

Успешан деби на Олимпијским играма је у Лондону 2012. где је освојио две медаље (злато и сребро) у обе мушке штафетне трке слободним стилом. Четири године касније у Рију 2016. освојио је сребро у трци на 4×100 слободно.

Референце уреди

Спољашње везе уреди

Рекорди
Светски рекорд на 4×50 слободно микс
у малим базенима

21. октобар 2013 – 10. новембар 2013.
Са: Флоран Маноду, Мелани Еник, Ана Сантаманс