Жетва
Жетва је, у пољопривреди, процес убирања плодова са жетвених поља житарица(пшеница, раж, овас...). Жетва такође означава крај циклуса раста и сазревања жита у природи.
Време жетвеУреди
Одређивање времена жетве је веома деликатан посао. Треба тачно знати када је који жетвени плод сасвим сазрео и када је спреман за жетву. Ни пре ни касније, јер би се направила велика штета у таквим случајевима. Штета би била како у количини рода тако и у квалитету. Одлагење жетве ради већег рода може довести до нежељених проблема са временом, а прерана жетва би дала мањи урод.
Каже се да је одређивање жетвених дана исто што и коцкање, али са искуством пољопривредника оно је сведено на најмању меру.
На мањим пољима где механизација нема приступ, пољопривредници су принуђени да жетву обављају на стари традиционални начин, ручно и једноставним оруђима као што су срп, коса, виле и грабуље. Механизација се не користи и код природне пољопривреде, јер би њоме биле оштећене младице (код овог приступа се сетва обавља мало пре жетве). Жетва се обично организовала са више људи на једној њиви у једном дану, како би се једне њиве у току дана покупила сва летина. Радник који се баве жетвом је жетаоц односно жетаоци.
Код ручне жетве стабљике жита се држе рукоми сечу српом. Затим се више стабљики скуплја и везује у сноп а снопови се ређају на гомиле како би се касније одвезли кући на вршидбу.
На великим пољима где је присутна механизација жетва се обавља пољопривредним машинама: комбајном, жетелицом, трактором и осталом прикључном механизацијом.
Види јошУреди
Медији на Остави
Дефиниције из Викиречника
Подаци на Википодацима
Галерија сликаУреди
|
