Жетва

Жетва је, у пољопривреди, процес убирања плодова са жетвених поља житарица(пшеница, раж, овас...). Жетва такође означава крај циклуса раста и сазревања жита у природи.

Традиционални облик жетве.

Време жетвеУреди

Одређивање времена жетве је веома деликатан посао. Треба тачно знати када је који жетвени плод сасвим сазрео и када је спреман за жетву. Ни пре ни касније, јер би се направила велика штета у таквим случајевима. Штета би била како у количини рода тако и у квалитету. Одлагење жетве ради већег рода може довести до нежељених проблема са временом, а прерана жетва би дала мањи урод.

Каже се да је одређивање жетвених дана исто што и коцкање, али са искуством пољопривредника оно је сведено на најмању меру.

На мањим пољима где механизација нема приступ, пољопривредници су принуђени да жетву обављају на стари традиционални начин, ручно и једноставним оруђима као што су срп, коса, виле и грабуље. Механизација се не користи и код природне пољопривреде, јер би њоме биле оштећене младице (код овог приступа се сетва обавља мало пре жетве). Жетва се обично организовала са више људи на једној њиви у једном дану, како би се једне њиве у току дана покупила сва летина. Радник који се баве жетвом је жетаоц односно жетаоци.

Код ручне жетве стабљике жита се држе рукоми сечу српом. Затим се више стабљики скуплја и везује у сноп а снопови се ређају на гомиле како би се касније одвезли кући на вршидбу.

На великим пољима где је присутна механизација жетва се обавља пољопривредним машинама: комбајном, жетелицом, трактором и осталом прикључном механизацијом.

Види јошУреди

Галерија сликаУреди

Жетва око 1920, Румунија Вршалица, експонат, Беле Воде, Мокра Гора Жетва у Скореновцу, Војводина, Србија Одвајање сламе, Шпанија, 1955. Брање кукуруза Кошење сена у Швајцарској око 1900. Косидба јечма Жетва у Шварцвалду, Немачка, 1942. Транспорт сена Берба чаја у Руском царству (почетак 20. века) Одмор у току жетве, Руско царство, 1909. Место где се одваја зрно од класа, Санторини, Грчка