Жива историја
Жива историја (енгл. Living history) је аутобиографска књига Хилари Клинтон (енгл. Hillary Rodham Clinton), америчке политичарке и правнице, објављена 2003. године.[1] Српско издање објавиле су 2011. године издавачке куће Клуб плус из Београда и Атлас фондација из Подгорице, у преводу Мире и Вере Глигоријевић, Владе Матеса, Марије Којчић и Жике Ивановића.[2]
| Жива историја | |
|---|---|
 Корице књиге Жива историја на српском језику из 2011. године | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Living history |
| Аутор | Хилари Клинтон |
| Земља |  САД |
| Језик | Енглески |
| Жанр / врста дела | аутобиографија |
| Издавање | |
| Датум | 2003. |
| Превод | |
| Преводилац | Мира и Вера Глигоријевић, Влада Матес, Марија Којчић и Жика Ивановића |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-87097-13-1 |
О ауторки уреди
Хилари Дајана Родам Клинтон рођена 26. октобра 1947. године у Чикагу је америчка политичарка и супруга бившег америчког председника Била Клинтона. Године 2020. постала је 11. ректор Универзитета Квинс у Белфасту, прва жена на тој позицији.[3]
О књизи уреди
Жива историја је књига сећања бивше прве даме Америке за коју је добила аванс од осам милиона долара. У књизи пише отворено, духовито и динамично о свом одрастању педесетих година у средини америчке средње грађанске класе, о студентским данима па до уласка у Белу кућу.[4]
Хилари у књизи пише о животу са Билом и тридесет година љубави и политике. Говори о праштању, Бушу, политичким смицалицама, о томе да ли планира да се врати у Белу кућу.[4]
Књига приказује Хилари и о времену када је постала пунолетна у време бурних друштвених и политичких промена у Америци. Одрасла уз изборе и могућности који су били непознате њеној мајци или баки, као и многим женеама њене генерације. Зацртала је себи сопствени курс кроз неистражен терен. Супруга, мајка, адвокат, и међународна икона, проживела је велике америчке политичке ратове.[1]
Хилари је једина прва дама која је играла главну улогу у обликовању домаћег законодавства, те је путовала широм земље да би се залагала за здравствену заштиту, проширила економске и образовне могућности и промовисала потребе деце и породица. Редефинисала је позицију прве даме и помогла да се спасе председништво од неуставног, политички мотивисаног опозива.[1]
Књига Жива историја је интимна, моћна и инспиративна прича која обухвата суштину једне од најистакнутијих жена нашег времена и изазован процес којим је дошла да се дефинише и пронађе свој глас - као жена и као застрашујућа фигура у америчкој политици.[1]
Садржај уреди
Књига садржи следећа поглавља:[5]
- Уводна реч
- Једна Америчка прича
- Универзитет живота
- Генерација 1969.
- Јејл
- Бил Клинтон
- Путница из Арканзаса
- Литл Рок
- Предизборна одисеја
- Инаугурација
- Источно крило/западно крило
- Здравствена заштита
- Крај нечега
- Винс Фостер
- Соба за порођај
- Вајтвотер
- Независни савет
- Дан Д
- Пауза средином мандата
- Разговори са Елеонором
- Ћутањем се овде не говори
- Затварање
- Време да се говори
- Ратне зоне
- прашко лето
- Кухињски сто
- Други мандат
- Витални гласови
- Трећи пут
- Војевање
- Маштање о будућности
- Август 1998.
- Импичмент
- У очекивању милости
- Усудити се да се надмећете
- Њујорк
- Признања и захвалности
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в г „Living History”. goodreads.com. Приступљено 28. 3. 2023.
- ^ „Živa istorija / Hilari Klinton”. plus.cobiss.net. Приступљено 28. 3. 2023.
- ^ „Hilari Klinton (Hillary Clinton)”. biografija.org. Приступљено 28. 3. 2023.
- ^ а б „ŽIVA ISTORIJA - II izdanje”. knjizare-vulkan.rs. Приступљено 28. 3. 2023.
- ^ Klinton, Hilari (2016). Živa istorija (2 изд.). Beograd, Podgorica: Klub plus , Atlas fondacija. ISBN 978-86-87097-21-6.
