Живорад Божић
Живорад Божић (Ваљево, 1885 — околина Модриче, јануар 1945) био је српски и југословенски официр, дивизијски генерал Југословенске војске и командант позадине Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини.
| Живорад Божић | |
|---|---|
 Дивизијски генерал Живорад Божић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1885. |
| Место рођења | Ваљево, Краљевина Србија |
| Датум смрти | јануар 1945. |
| Место смрти | околина Модриче, Независна Држава Хрватска |
| Место укопа | порта цркве у селу Кожухе |
| Образовање | Нижа и Виша школа Војне академије у Београду |
| Војна каријера | |
| Служба |  Краљевина Србија Краљевина Југославија Владе Краљевине Југославије у егзилу |
| Војска | Војска Краљевине Србије Југословенска војска Југословенска војска у Отаџбини |
| Чин |   Дивизијски генерал |
| Учешће у ратовима | Први балкански рат Други балкански рат Први светски рат Други светски рат |
Биографијa
уредиЖиворад Божић је рођен 1885. године у Ваљеву. Завршио је 36. класу Ниже школе Војне академије у Београду и 22. класу Више школе Војне академије у Београду.
Учествовао је у Балканским ратовима и Првом светском рату, за шта је вишеструко одликован.
Други светски рат
уредиАприлски рат 1941. године га је затекао на дужности команданта Личке дивизије. Након капитулације је одведен у заробљенички логор у Немачкој.
Из заробљеништва је пуштен у јулу 1944. године, из здравствених разлога, да би се вратио у земљу и одмах придружио Југословенској војсци у Отаџбини.[1] Генерал Драгољуб Дража Михаиловић га је одмах именовао за команданта позадине Врховне команде.
По повлачењу Врховне команде и главнине снага у Босну, септембра 1944. године, генерал Божић је као командант позадине организовао збрињавање рањеника, а имао је значајну улогу у евакуацији савезничких пилота на импровизованом аеродрому у селу Бољанић.
Умро је услед болести у јануару 1945. године и околини Модриче.[2] Највероватније је сахрањен у порти цркве у селу Кожухе. На вест о његовој смрти, генерал Михаиловић је 20. јануара упутио један распис[3]:
Ђенерал Живорад Божић преминуо је вршећи савесно своју дужност до последњег момента. Иако тешко болестан, није хтео да напусти своје дужности да оде на лечење, које му је нуђено под најповољнијим условима.
— генерал Драгољуб Дража Михаиловић
Породица
уредиЋерка генерала Живорада Божића је била Дарослава Дарка Божић, која се удала за књижевника и академику Мешу Селимовићу. Он јој је посветио своје најзначајније дело, роман Дервиш и смрт.
Одликовања
уреди
Референце
уреди- ^ Ћирковић, Симо (2009). Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944. Београд. стр. 72.
- ^ Белић, Милорад (2018). Жртве Другог светског рата из Ваљевског краја - припадници поражених формација, стрељани, нестали (PDF). Београд: Музеј жртава геноцида. стр. 28. ISBN 978-86-86831-46-0. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 06. 2021. г. Приступљено 11. 07. 2021.
- ^ Самарџић, Милослав. „Дражини генерали”. Српска народна одбрана.
