Отворите главни мени

Живојин Д. Бацић (Неготин, 1872—положај Камаљ, Љиг, 1914), био је пуковник, ађутант краља Петра I Карађорђевића и командант 13. пука „Хајдук Вељко”.[1]

Живојин Бацић
Ljig, Spomenik Živojinu Baciću, 03.jpg
Спомен-биста у Љигу
Датум рођења1872.
Место рођењаНеготин
 Кнежевина Србија
Датум смрти14. новембар 1914.
Место смртиоколина Љига
 Краљевина Србија
ВојскаВојска Краљевине Србије
Родпешадија
Године службе1899—1914.
Чинпуковник
ОдликовањаОрден Карађорђеве звезде са мачевима
Спомен плоча на цркви Св. Јована у Љигу

БиографијаУреди

Рођен је 1872. године у Неготину. Основну школу и седам разреда гимназије завршио је у Зајечару. Војну академију са 23. класом и Вишу школу Војне академије у Београду 1899. године. Као капетан, 1903. године био је командир у Петом пешадијском пуку „Краљ Милан” у Ваљеву. За ађутанта краља Петра I Карађорђевића постављен је 1909. године. Учествовао је у балканским ратовима.

Колубарска биткаУреди

Уочи Колубарске битке, 14. новембра 1914. године, по наређењу команданта Треће армије, генерала Павла Јуришића Штурма, Тимочка дивизија кренула ка положају Камаљ, да би га преотела од непријатеља. Убрзо су, међутим, батаљони 13. пука „Хајдук Вељко” другог позива, оставши без муниције, морали да одступе.

Анри Барби, ратни дописник париског „Журнала”, забележио је:Битка је у јеку. Пуковник Бацић, прекривен крвљу, наставља да командује отпором. Како више не може да иде, његова два ордонанса га носе с једног на друго место. Један официр му се приближава: „Мој пуковниче, наш задатак је извршен... Примили смо наредбу да се држимо 24 сата...“ Бацић га стреља погледом: „Не повлачимо се! Ја се не повлачим!“...

Пошто је дозволио да се остатак војске повуче, да би организовали одбрану у позадини, Бацић је са два ордонанса, остао на положају на којем подлеже од добијених рана. Аустоугарски генерал Апер наредио је да се пуковник сахрани уз све војне почасти, те да му се подигне споменик као противнику достојном поштовања и дивљења. Сахрањен је поред реке Љиг.[2]

За своју исказану храброст одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима. Тридесетих година 20. века његово тело је пренесено у темеље нове цркве Светог Јована у Љигу.

У Љигу му је децембра 1992. године постављена бронзана спомен-биста. На љишкој цркви, налази се спомен-плоча, њему посвећена.

ИзвориУреди

  1. ^ Пузовић, Б. (2. март 2014). „Херојска смрт пуковника Бацића: Српски се војник никад не предаје!” (Новости). Приступљено 13. 10. 2017. 
  2. ^ „Први светски рат – Колубарска битка”. ТО Љиг. Приступљено 15. 10. 2017. 

Спољашње везеУреди