Живојин Турински

Живојин Турински (Петровград, 26. октобар 1935Београд, 2001) је био српски сликар, ликовни критичар и професор Универзитета у Београду.

Живојин Турински
Датум рођења(1935-10-26)26. октобар 1935.
Место рођењаПетровград
 Краљевина Југославија
Датум смрти2001.(2001-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (65/66 год.)
Место смртиБеоград
 СР Југославија

БиографијаУреди

Дипломирао је сликарство на Академији ликовних уметности у Београду 1960. године у класама Љубице Сокић, Недељка Гвозденовића и Стојана Ћелића, потом је завршио и постдипломске студије. По завршетку Академије запослио се најпре као асистент а потом и професор за предмет сликарска технологија, да би од 1985. године постао професор цртања и сликања.

Од 1962. године био је ликовни критичар ревије Данас, дневне новине Политика, часописа Поља, и недељника НИН, а писао је и за часопис Уметност у коме је био уредник од 1972. до 1978.

Од 1955. године учествовао је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству.

СликарствоУреди

Још увек надомак сопственог, препознатљивог облика који је Живојин Турински већ око 1962. године дефинитивно створио и усвојио претварајући га у трајну форму „симбола-знака“, критика је у његовим почетним радовима наслутила развој према енформелу. Будући да је велики део сликарске праксе Турински посветио технолошким аспектима овог медија, јер је тај предмет дуго година, пре него што је добио сликарску класу, предавао на Ликовној академији у Београду, да је написао књигу и уџбеник о сликарским технологијама и преводио чланке о тој дисциплини, јасно је да он, од самих почетака у центар интересовања ставља управо технолошку структуру и техничке инвенције сликарскарства као уметничког медија. И управо између технолошке бравуре и могућности да асоцира, Турински је почео да гради дело од једног пастуозног „рељефа-знака“ до тога, напокон, да га као препознатљиви, ауторски структурисани „симбол-знак“, или „интегрални знак“, изгради у кругу српског сликарства друге половине прошлог века. Тај прелаз, или прочишћавање слике, у његовом случају одигравао се поступно, мада у кратком раздобљу, и логично, од младалачког трагања за новим језиком слике који ће одговарати по својим карактеристикама филозофији, идеологији и духовном стању времена с почетка шесте деценије, до каснијег и зрелијег схватања слике као поља утврђивања и разраде постигнутог пластичког знака као рукописа једног специфичног и ауторски аутентичног, препознатљивог стања – што се одржало практично до његових последњих радова. Тај пут се подударио са почетним, општим осећањем од скученог егзистенцијалног безнађа уметника у затвореном друштву до наглог бујања новог феномена у условима промењеног социјалистичког поретка као зачетка контролисаног привредног либерализма, а са њим и тихо настајање потрошачког друштва жељног поседовања многих добара, поред других, и уметничких дела. Како се мењао друштвени амбијент, а са њим и положај уметника, тако је настајала и промена која је захватила не само епоху „после енформела“ (сликарство новог симбола, нови реализам, нову фигурацију, поп-арт, нове тенденције...) већ и сам енформел у Србији у његовој зенитној фази током друге половине седме деценије.

Самосталне изложбеУреди

  • 1961 Изложба младих сликара из Зрењанина, Народни музеј, Зрењанин
  • 1962 Галерија Графички колектив, Београд
  • 1964 Салон Модерне галерије, Београд
  • 1966 Галерија УЛУС, Београд, Салон Трибине младих, Нови Сад, Ликовни сусрет - Палић, Градска изложбена сала, Суботица
  • 1967 Галерија Дома омладине, Београд
  • 1968 Мала галерија Уметничке колоније „Ечка“, Зрењанин
  • 1974 Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд
  • 1984 Галерија савремене уметности, Ниш, „25-годишња ретроспектива у пет слика“, Београдско читалиште, Београд
  • 1989 Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд

Литература (избор)Уреди

НаградеУреди

  • 1962 Награда за сликарство на II Бијеналу младих, Ријека
  • 1962 Награда за сликарство на II Октобарском салону, Београд

Ликовна критикаУреди

Као ликовни критичар Живојин Турински је био изразито наклоњен својој генерацији уметника, одн. поетици енформела коју су они изнели у први план српског сликартсва на почетку седме деценије прошлог века. Жустар полемичар, Турински се није устезао ни да се супротстави српским академицима, попут доајена Мила Милуновића, у одбрани нове уметности и њеног места у културном амбијенту тог времена. Сем ликовних критика писао је и предговоре изложбених каталога, студијске расправе и монографије. Бавио се и преводилаштвом и писањем универзитетских уџбеника.

Библиографија (избор)Уреди

КњигеУреди

  • 1966 Сисле 1839-1899, Галерија светског сликарства, Југославија, Београд
  • 1970 Боје, везива, технике сликања, библ. „Зодијак“, Вук Караџић, Београд
  • 1976 Сликарска технологија, (неколико издања), Туристичка штампа, Београд
  • 1984 Јединство мерила, огледи, КОВ, Вршац
  • 1990 Миодраг Рогић, УЛУС-БИГЗ, Београд
  • 1999 Живојин Турински, Огледи о поимању слике, приредила Ивана Симеоновић Ћелић, Clio, Београд

Студије и критикеУреди

  • 1962 Оглед о сазнању (не)слике, Данас, 31. јануар, Београд
  • 1962 Старо и продори новог, Данас, 6. јун, Београд
  • 1962 О синтези уметности, Данас, 24. октобар, Београд
  • 1962 О сликарској материји, Данас, 19. децембар, Београд
  • 1963 Јединство мерила, Данас, 13. фебруар, Београд
  • 1963 Јасеновачки цветови. Над пројектом арх. Богдана Богдановића за Спомен-гробље, Политика, 28. април, Београд
  • 1964 Продори и застоји модерне уметности. У потрази за новим заборављене су многе трајне вредности, Политика, 12. април, Београд
  • 1965 Трактат о сликарству. Књига Леонида Шејке, Политика, 7. јун, Београд, Уметност, бр. 1, јануар-март, 1965, pp. 118, Београд
  • 1964, Ликовне критике и есеји. Миодраг Б. Протић, Савременици, Политика, 5. јули, Београд, Уметност, бр. 1, јануар-март, 1965, pp. 116, Београд
  • 1965 Традиција и савремено сликарство - Маргиналије уз текст Д. Т. Сузукија о зен сликарству, Уметност, бр. 3-4, јули-децембар, Београд
  • 1966 Сликарство Лазара Возаревића, Уметност, бр. 5, јануар-март, pp. 39-40, Београд
  • 1966 Сликарство Миће Поповића, Уметност, бр. 6, април-јун, pp. 18, 23-24, Београд
  • 1966 Владислав Тодоровић - Салон Трибине младих, Уметност, бр. 7, јули-септембар, pp. 136, Београд
  • 1967 Томислав Каузларић, (пред. кат.), Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд
  • 1968 Сликарски пут Лазара Возаревића, Политика, 31. март, Београд
  • 1968 Оглед о енформелу, Уметност, бр. 14, април-јун, pp. 57-58, Београд
  • 1969 Непотребна афера. Поводом некоректног напада на вајарку Олгу Јеврић, Политика, 26. октобар, Београд
  • 1973 Сретен Стојановић - Галерија САНУ, Уметност, бр. 35, јули-септембар, pp. 45, Београд
  • 1982 Зоран Вуковић, (пред. кат.), Салон Дома ЈНА, Загреб
  • 1983 Јован Кратохвил, (пред. кат.), Ликовна галерија Културног центра Београда, Београд

ИзвориУреди

  • Документација Музеја савремене уметности, Београд
  • Архива Факултета ликовних уметности, Београд
  • Живојин Турински, Огледи о поимању слике, Clio, Београд, 1999
  • Живојин Турински, радови 1958-1967, (каталог), Ликовна галерија културног центра Београда, Београд, 2009

Види јошУреди